ВЕРНОСТЬ - FIDELITY № 97 - 2007

NOVEMBER /  НОЯБРЬ 30

The Editorial Board is glad to inform our Readers that this issue of “FIDELITY” has articles in English, Portuguese, Russian, Serbian and Spanish Languages.

С удовлетворением сообщаем, что в этом номере журнала “ВЕРНОСТЬ” помещены статьи на английском, испанском, португальском, сербском и русском языках.

CONTENTS - ОГЛАВЛЕНИЕ

   1.  ЛОЖНЫЕ АНГЕЛЫ. Др. Степан Бушнель

   2.   LOS FALSOS ANGELES. Dr. Stepan Buchnell

   3.    FALSOS  ANJOS. Dr. Steven Buchnell

   4.  «С  КЕМ  ПОВЕДЕШЬСЯ,   ТОГО  И НАБЕРЕШЬСЯ!»  Г.М.  Солдатов

5   A COMMON PATH PRODUCES A COMMON BELIEF.  G.M.Soldatow. Translated by Seraphim Larin

6.   TO JUDGE OR NOT TO JUDGE.  Dr. Vladimir Moss

7.   «ЦЕЛЬ ОПРАВДЫВАЕТ ДЕЙСТВИЯ».  Г.М. Солдатов

8.   GLOSSOLALIA  ---  THE GIFT of  TONGUES.  Seraphim  Larin

9.  ЖЕРТВА РУСИ.   Грешник Петр

10 THE RUSSIAN HOOTOR (Settlement). Confession of love. A novellae by Valentina Sologub.  Translated by S.Larin

11.   ПРОРОЧЕСТВО ГОГОЛЯ.  Вадим Виноградов

12.   ПСАЛОМП. Котлов-Бондаренко

13"И МОЁ СЕРДЦЕ БОЛЕЛО МНЕ!.."  А.Ю.  Серебренников

14.    ПРОТИВ  ЛАЖНОГ  JЕДИНСТВА.  Александар Каломирос

15.  МУСУЛЬМАНСКИЕ ВООРУЖЕННЫЕ СИЛЫ В ЮГОСЛАВСКИХ ВОЙНАХ. 1992-99 гг. Олег Валецкий

16.  ВЕРА. Мария Волкова

17.  НАМ ПИШУТ.  LETTERS TO THE EDITOR.

18.  НАМ СООБЩИЛИ WE WERE INFORMED:

* * *

ЛОЖНЫЕ  АНГЕЛЫ

Др. Степан Бушнель  

 "Но если бы даже мы, или Ангел с неба стал благовествовать

вам не то, что мы благовествовали вам, да будет анафема"

(Гал. 1:8)

НАЧАЛО 90-ых годов ознаменовалось наводнением литературного рынка всевозможными книгами об ангелах. Во многих из них приводятся случаи явления ангелов людям с трогательными подробностями их спасительной роли в жизни людей.

Почти все писатели этих книг рекомендуют быть открытыми по отношению к ангелам и доверчиво принимать все, что они предлагают нам. Многие из этих авторов призывают вести жизнь "ангело-центричную" жизнь (т.е. устремленную к общению ангелами) и полагаться на их доброе влияние. Авторы этих книг констатируют и тот факт, что являющиеся людям ангелы иногда ведут себя не по ангельски или принимают не ангельский вид.

При этом, почти все авторы почему-то умалчивают очень важную и существенную сторону данной темы: а именно, что, кроме добрых ангелов, существуют дьявол с легионами падших ангелов (демонов), которые стараются причинить зло людям и погубить их души, и что эти падшие ангелы умеют ловко маскироваться под ангелов света.

Со времен написания апостолом Павлом послания к Коринфянам (2 Кор. 11:4) и почти до наших дней, в писаниях Церкви приводятся случаи, когда падшие ангелы действительно принимали на себя разные облики - и не только ангелов света, но также и святых, Девы Марии и даже самого Иисуса Христа.

Например, святой Иоанн Кассиан в своей беседе о бдительном различении потусторонних духов рассказывает, как один инок покончил свою жизнь самоубийством, а другой захотел принести в жертву собственного сына, как бы завершая послушание древнего патриарха Авраама (Быт. 22-я гл). В обоих случаях причиной такого изуверского поведения этих иноков оказались демоны, которые явились им в образе светлого ангела (Добротолюбие, т.1).

Киево-Печерский Патерик повествует о случае, когда молодой инок по имени Никита поклонился явившемуся ему светлому ангелу. Этот "ангел" повелел Никите не тратить время на молитву, а все свои усилия направить на изучение Священного Писания. Он обещал Никите, что будет молиться вместо него. После того, как демон, принявший вид ангела, начал молиться в его келии, у Никиты открылся дар ясновидения. Молва о новом "прозорливце" скоро разнеслась, и люди в большом количестве стали стекаться к Никите за советом и руководством. Вскоре, однако, обнаружилась и некая странность: Никита и слышать не хотел о Евангелии, а изучал и цитировал только книги Ветхого Завета. Наконец иноки догадались, что Никита подпал под бесовское обольщение, и изгнали демона своими молитвами. Придя в себя, Никита глубоко покаялся и, став усердным иноком, со временем удостоился посвящения в епископа Новгородского. Он был добрым пастырем, отличался духовной мудростью и даром чудес. Мы его знаем под именем святителя Никиты Затворника.

Господь предупреждал: "Берегитесь лжепророков, которые приходят к вам в овечьей одежде, а внутри суть волки хищные. По плодам их узнаете их. Собирают ли с терновника виноград, или с репейника смоквы?" (Мат. 7:15-16). А апостол Павел наставляет: "Плод же Духа: любовь, радость, мир, долготерпение, благость, милосердие, вера, кротость, воздержание. На таких нет закона ... Те, которые Христовы, распяли плоть со страстями и похотями" (Гал. 5:22-24).

Следовать в жизни этим словам Иисуса Христа и апостола Павла для различения истинных ангелов от демонов, маскирующихся под ангелов, - не легко из-за нашего несовершенства, греховности, легкомысленной неосведомленности, а также многовековой опытности злых духов, которые враждуют и против Бога и против людей. Нужно помнить, что даже люди, всецело посвятившие себя Христу, как, например, монахи, о которых мы упомянули выше, не застрахованы от дьявольского обольщения и могут быть обмануты им.

Поэтому если когда-либо пред нами предстанет как бы ангел или мы увидим какое-нибудь видение - нам следует быть крайне осторожными, чтобы падшего духа не принять за ангела. Святые отцы Церкви, умудренные Духом Святым и собственным духовным опытом, с любовью убеждают всех всегда молиться со смирением и не добиваться каких-либо видений или восторженных ощущений. В случае если мы и увидим кого-либо или что-либо необычное - то быть крайне осмотрительными и рассказать о виденном опытному духовному отцу. Святые Отцы учат, что если у нас появится хоть малейшее сомнение относительно природы явившегося нам духа, нам следует немедленно прервать с ним всякое общение и обратиться к Богу с горячей молитвой о защите. И, если тот дух был действительно посланный с неба добрый ангел, то он порадуется нашей осмотрительности и бдительности. Смотри подробнее об этом в "Добротолюбии" и в творениях святителя Игнатия Брянчанинова. Суммируя лишь следует заметить, что наставления святых отцов Церкви на эту тему радикально отличаются от того, что советуют авторы современных популярных книг об ангелах.

Будем помнить, что дьявол - профессиональный лгун и клеветник, сеятель смут и раздоров. Он и падшие с ним духи всеми силами стараются погубить нас, и для этого применяют не только внушение, но многие другие хитрости, включая маскировку под любые существа. Поэтому любые феноменальные явления, вызывающие в нас или чувства восторга или смущения или страха вполне могут быть результатом их козней против нас. (Возможным примером из современной жизни могут служить так называемые явления инопланетян и похищения ими людей).

* * *

LOS  FALSOS ANGELES

Dr. Stepan Buchnell

El comienzo de los anos 90, fue marcado por una verdadera inundacion del mercado literario por libros sobre los Angeles. En muchos de ellos se encuentran los casos de apariciones de Angeles a los humanos, con enternecedores detalles de su rol salvador para la vida humana. Casi todos los autores de estos libros recomiendan una actitud abierta hacia los Angeles y una recepcion confiada para todo lo que ellos ofrecen. Muchos autores exhortan a llevar una vida Angelo-centrica (o sea dirigida hacia una alternancia con los Angeles) y dependiente de su buena influencia. Los autores constatan, sin embargo, el hecho de que los Angeles que aparecen a los humanos, no siempre se comportan como tales y presentan un aspecto poco Angelical.

Contando esto, casi todos los autores no mencionan un tema de extrema gravedad: o sea, que ademas de los Angeles buenos, existen el diablo y la legion de Angeles caidos o demonios, que tratan, por todos los medios, hacer el mal al hombre, perder sus almas, y ademas, que estos Angeles caidos saben camuflarse como Angeles de la luz.

Desde los tiempos, cuando el Apostol Pablo escribio su epistola a los Corintios (2 Cor. 11:4) y casi hasta nuestros dias, en los escritos de la Iglesia se mencionan casos cuando los Angeles caidos tomaban distintas formas — y no solo de Angeles de la Luz, sino tambien de los Santos, la Virgen Maria y hasta el mismo Jesucristo! Por ejemplo San Juan Cassiano, en sus escritos sobre un cuidadoso reconocimiento de los Espiritus de otro mundo, cuenta como un monje se suicido y otro hombre quiso sacrificar a su hijo como siguiendo la obediencia del Patriarca Abraham (Gen. Cap. 22). En ambos casos estas conductas aberrantes fueron provocadas por los demonios, que se les aparecieron bajo la forma de Angeles de la Luz (Filocalia T. 1).

El Patericon de Kievo-Pechersk cuenta el caso de un joven monje Nikita quien se le aparecio un "Angel de luz." Este angel" ordeno a Nikita no perder tiempo en oraciones y dedicarse al estudio de las Sagradas Escrituras, y le prometio a Nikita que orara por el. Despues que el demonio, tomando la forma de un Angel, comenzo a orar en la celda de Nikita, este recibio el don de clarividencia. Pronto se hablo del nuevo "clarividente" y la gente comenzo a venir a el para recibir su consejo y direccion. Pero pronto se noto una rareza — Nikita no queria ni hablar del Evangelio — el estudiaba y citaba solamente el Antiguo Testamento. Por fin los monjes se dieron cuenta que Nikita cayo en las garras del demonio, al que expulsaron con sus oraciones. Volviendo en si, Nikita hizo una profunda penitencia y se transformo en un monje ejemplar y esforzado. Con el tiempo fue consagrado como obispo de Novgorod. El fue un buen pastor, se distinguia por su sabiduria y el don de milagros. Nosotros lo conocemos con el nombre de San Nikita el Ermitano.

Nuestro Senor nos prevenia: "Tengan cuidado con los falsos profetas, que vienen a vosotros en la piel de la oveja, pero son lobos feroces. Por sus frutos los reconocereis: Es posible cosechar uvas del endrino o higos de un cardo?" (Mat. 7:15-16). El Apostol. Pablo nos ensena: "El fruto del espiritu es amor, alegria, paz, paciencia, benevolencia, misericordia, fe, dulzura, contencion. Sobre estos no hay ley... Aquellos, que son de Cristo, crucificaron su carne con pasiones y deseos" (Gal. 5:22-24).

Seguir en la vida las palabras de Cristo y del Apostol Pablo — no es facil, debido a nuestra imperfeccion, pecado, ligereza e ignorancia y tambien debido a la practica de muchos siglos que poseen los Espiritus del mal en su lucha contra Dios y los hombres. Hay que recordar, que hasta los hombres consagrados a Cristo, como los monjes que citamos mas arriba, no estan asegurados contra la seduccion demoniaca y pueden ser burlados por ella.

Por eso, si ante nosotros aparece alguien como angel o tenemos una vision, hay que tener un gran cuidado de no confundir a un Angel caido con uno bueno. Los Santos Padres, inspirados por el Espiritu Santo y su experiencia espiritual, nos exhortan con amor a orar con humildad y no tratar de tener visiones y experiencias exaltadas. En el caso que veamos a alguien o algo extraordinario, ser muy circumpuestos y contar, lo antes posible, el hecho a un experimentando padre espiritual. Los Santos Padres nos ensenan, que si tenemos la minima duda sobre la naturaleza de nuestra aparicion, interrumpir todo contacto con esta y dirigirnos a Dios con una intensa oracion, pidiendo Su ayuda. Si este espiritu es en efecto un enviado celestial, un Angel bueno, el se alegrara de nuestro vigilante cuidado. Mas detalles sobre ese tema se pueden encontrar en "Filocalia" y en las obras de obispo Ignacio Brianchaninov.

Resumiendo, se puede decir que las ensenazas de los Santos Padres sobre este tema, difieren radicalmente de lo que aconsejan los autores de libros populares sobre los Angeles. Recordemos asimismo, que el diablo es un mentiroso profesional, calumniador, sembrador de confusion y discordias. El y sus Angeles caidos, con todas sus fuerzas tratan de perdernos y para esto usan no solo la insinuacion, sino muchas otras astucias, incluyendo su camuflaje en otro seres buenos. Por eso todos los fenomenos, que nos causan admiracion, confusion у miedo, pueden facilmente ser resultado de su trabajo infame contra nosotros.

Como un ejemplo plausible y actual pueden ser las apariciones de extraterrestres y el rapto de humanos causado por ellos.

* * *

FALSOS  ANJOS

Dr. Steven Buchnell

O inicio dos anos 90 se caracterizou por uma invasao de literatura sobre os anjos. Muitos destes livros contem relatos tocantes sobre o papel dos anjos na salvacao de almas no dia a dia de suas vidas. Todos estes livros recomendam uma postura de abertura e confianca para com os anjos e aceitacao de sua boa influencia. Muitos destes autores encorajam uma vida centrada nos anjos e a confianca de sua influencia e ao mesmo tempo advertem que as vezes anjos tem um comportamento diferente e tomam aparencia nao-angelical.

Neste ponto quase todos estes autores se calam quanto a um aspecto muito importante deste tema ou seja, que o diabo e sua legiao de demonios, anjos decadentes, que estao aptos a mascarar-se em anjos luminosos para destruir as almas. Desde as cartas de Sao Paulo (2 Cor. 11:14) ate os tempos modernos, os documentos da Igreja descrevem como estes anjos decadentes se mascaram nao somente em anjos luminosos mas tambem em santos, Nossa Senhora Virgem Maria e Cristo.

Por exemplo, no seu discurso sobre a importancia em discriminar anjos, Sao Joao Cassiano conta como um monge causou sua prapria morte e como, em outra ocasiao, outro monge estava preparado para matar seu proprio filho. Em ambos os casos demonios disfarcados em anjos eram a causa de tudo (Filokalia vol I). Em outra ocasieo e em outro lugar, as cavernas de Kiev, e registrado que um jovem monge de nome Nicetas reverenciou um anjo que tinha lhe dito nao gastar tempo em oracoes, o que seria feito por ele pelo proprio anjo e que seria mais prioritario para Nicetas investir em leitura. Enquanto que o pseudo-anjo rezava, Nicetas se tornou vidente. Em pouco tempo ele passou a nao querer mais ouvir sobre o Evangelho, ao inves disso preferindo se aprofundar no Antigo Testamento. Finalmente os colegas monges perceberam que ele estava possesso pelo demonio conseguiram recupera-lo atraves de oracao. Nicetas se arrependeu, e, pela graca de Deus, mais tarde veio a ser ordenado bispo da cidade de Novgorod, um pastor para seu rebanho e autor de milagres. Conhecemo-lo como Sao Nicetas o Recluso.

"Tomai cuidado com os falsos profetas. Sao os que chegam perto de vos sob a aparencia de ovelhas mas por dentro, de fato, sao lobos vorazes" (Mateus 7:15-16). "Pelo contrario, eis o fruto do espirito; caridade, alegria, paz, pacicncia, gentileza, bondade, fidelidade, doçura, auto-dominio, contra tais coisas nao existe lei" (Gal.5:22-24).

Para colocar em pratica estas palavras de Cristo e Sao Pedro torna-se muito difícil para nos identificar anjos verdadeiros dos demonios disfarcados em vista da nossa fragilidade humana, que e o nosso estado de pecado, a nossa auto-ilusro  qual nos permitimos conscientemente e por outro lado os milhares de anos de experiencia do inimigo do homem e de Deus. Atraves do exemplo destes monges, que eram pessoas que dedicaram por inteiro suas vidas a Deus, vemos que nem estes estao isentos de serem enganados pelo demonio. Os Santos Pais da Igreja, sabios pela graca do Espirito Santo, com muito amor nos procuram convencer de que o melhor caminho e rezar e a procurar a humildade e a orientacao de um pai espiritual. Eles sao enfaticos em nos alertar a sermos cautelosos e questionar com rigor e procurar um pai espiritual experiente, quando acontecem estas visoes. Quando temos duvida, mesmo pequena, sobre a procedencia, e preferivel dizer, "eu nao sei se e verdadeiro," e colocar o assunto de lado ou simplesmente rejeita-lo e nao procurar visoes ou sensacoes de beatitude mas rezar e pedir protecao a Deus. Se a visao for verdadeira, procedente de Deus, Deus nos ajudara e os anjos se alegrarao com a nossa humildade e sobriedade. (Veja a Filokalia, vol I, III e IV da edicao inglesa para alguns assunto pertinentes). Resumindo, o que os Santos Pais da Igreja nos falam e muito diferente do que falam os autores dos livros populares de hoje.

O demonio mente, calunia, e provoca confusao e para atingir seu objetivo ele ira mentir para nos, nao somente atraves de palavras mas de disfarces de qualquer tipo. Qualquer fenomeno sobrenatural que e motivo de confusao e distracao (os chamados sequestros por alienigenas como um exemplo atual) podera ser um tipo destes disfarces.

 

* * *

«С  КЕМ  ПОВЕДЕШЬСЯ,  ТОГО  И НАБЕРЕШЬСЯ!»

Г.М.  Солдатов

Итак, 17 мая этого года совершилось предательство РПЦЗ. Как и все предыдущие унии,  православных, с еретиками,  так и эта проведена изменниками Православия,  в нарушении канонов Церкви  и соборности. Как и предыдущие унии, многим верующим понятно, что также и эта уния мертворожденная, ибо совершена вероломно, без Божьей воли.

Митрополит с несколькими Архиереями и протоиереями, одержимые тщеславием и стремлением к разложению Церкви через экуменизм и неокоммунизм стали союзниками «патриарха»,  предоставив свои услуги  для борьбы против Учения Иисуса Христа, Святых Отцов Церкви, и постановлений Вселенских Соборов. Сознательно они  пошли тропой предательства,  начатого недоброй памяти Митрополитом  Сергием, подчинения Церкви государству.

Итак, союз иуд с агентами КГБ заключен! И многим кажется, что после торжественного подписания канонического акта русские верующие преклонили свои колени перед интернационалом, и отныне будут участвовать с нечестивцами-раскольниками и даже с антихристианами в их деятельности.

Но,  как бы патриархийцы и сторонники унии не пытались это доказать,  -  факты показывают иное.

На Родине,  как нам сообщают верующие соотечественники, они ходят в храмы МП, исключительно для того,  чтобы перекреститься и приложиться к святыням.  Там также,  во многих местах имеются православные храмы не входящие в административное подчинение патриархии,  имеются даже епархии, возглавляемые каноническими архиереями, не пошедшими на соглашение стать частью правительственного аппарата.

После подписания унии, верующие в Зарубежной Руси,  пасомые верным Церкви духовенством,  во многих местах уже организовали или в процессе организации приходов  с церквами и часовнями. Правда,  что большим ударом для верующих была потеря храмов, так как они и все имущество были зарегистрированы на епархии или Синод, перешедшие во владение патриархии. Но потеря имущества,  не повлияла на верующих во Христа, и они не приходят в отчаяние, зная, что Божья Правда,  Каноничность и Благодать,  остались с ними. Налаживается административная работа и объединение приходов в будущих епархиях. Люди уже успокаиваются, налаживая свою духовную жизнь, искренне печалясь судьбе заблудших и увлеченных нечестивцами и изменниками в сети нечистого. 

И действительно,  верным Христу есть чему радоваться: вскоре после подписания унии, в Зарубежную Русь для ревизии в Америку и Канаду приехала возглавляемая Митрополитом Екатеринодарским и Кубанским Исидором,  группа духовенства, включавшая даже всем известного о. Тихона, личного конфидента президента. Объехав главные соборы в Северной Америке,    они вернулись «домой»,  после чего, немедленно  за "заслуги" президент осчастливил Митрополита орденом «Почета».  По Америке совершили путешествие также и «церковные хоры». Но вот,  как не странно,  были некоторые затруднения, когда власти по каким-то причинам не допустили некоторым «гостям» въезд и путешествие по стране. И не удивительно, так как у некоторых,  даже допущенных в страну,   проявились  странные интересы к собиранию различной информации. Но что эти посланцы от митрополитбюро МП принесли в Зарубежную Русь, кроме недоумения, распри и вражды? 

«Заблудшие братья» униаты,  рады, что с ними теперь «считаются» различные церковные и общественные организации, что их начали приглашать на встречи и конференции. Как же им не радоваться,  ведь они получили все права в участии с еретиками и не христианами участвовать в распятии Христа?

В опьянении почестей и оказываемого им внимания, они делают вид, что не замечают ужаса выбора ложного пути. С кем же они идут от Иисуса Христа?

Так как они оказались в семье «православных» церквей, большинство которых приняли новый стиль и обновленческие нововведения,  включая признание права верующих состоять в масонских ложах, то волей или неволей, и они будут подвергаться  всем этим учениям.

Приведем несколько примеров того, куда новые униаты  вовлекают верующих в Зарубежной Руси:

В городе Рочестере,  штата Нью-Йорк, согласно сообщению 9-13-2007  Матта Руссель,  в газете Пост-Бюллетеня -  в греческой православной церкви Св. Анаргирой, еврейская конгрегация Бнай Израиль, совершала службы еврейского Нового Года  и Йом Киппура.  Равинша Мишель Вернер была в восторге красотой внутренности  храма,  и службы по ее словам,   совершались в «святом месте»! Один из ее прихожан выразил свое удовлетворение гостеприимством членов греческой церкви.

Этому сообщению нельзя удивляться, так как можно привести много примеров об экуменических сослужений Римокатоликов и протестантов с не христианскими верующими.  Делается это вопреки церковным канонам. Для того чтобы не обидеть не христиан, еретиков и приверженцев половых извращений, в богослужениях православными экуменистами проведены ряд изменений при чтении Священного Писания и молитв.

Об опасности экуменизма русских верующих в течение многих лет предупреждали ее Первоиерархи и богословы.  Но как среди Апостолов, так и в РПЦЗ нашлись среди духовенства изменники,  пошедшие по пути Иуды, сознательно совершившие богопротивное предательство.

Многим известно, что в Америке много изданий – «современных переводов» Священного Писания. В книги Старого  и Нового Завета, внесено много изменений.

К примеру, в «Экуменической Библии» (на английском языке) в 11 главе Евангелия от Иоанна  в стихах 47-50 сделаны изменения:  в слова «тогда первосвященники и фарисеи собрали совет и говорили: что нам делать? Этот Человек много чудес творит; если оставить Его так, то все уверуют в Него, - и придут Римляне и овладеют и местом нашим и народом. Один же из них, некто Каиафа, будучи на этот год первосвященником, сказал им: вы ничего не знаете, и  не подумайте, что лучше нам, чтобы один человек умер за людей, нежели чтобы весь народ погиб. Сие же он сказал не от себя, но, будучи на тот год первосвященником, предсказал, что Иисус умрет за народ».  Но что сделали экуменические мудрецы? Они изменили текст Священного Писания последних слов на «.. предсказал, что Иисус умрет от рук Римлян..» 

А что экуменисты сделали с 46 стихом, где Евангелист написал «а некоторые из них пошли к фарисеям и сказали им, что сделал Иисус». Экуменисты заменили слово фарисеи на «к римлянам».

И так экуменистами переделан весь Новый Завет! Постарались даже из многих мест исключить или переделать участие Иуды в предательстве! И перекладывая вину на Римлян экуменисты в 25 стихе 7 главы: «тут некоторые из Иерусалимлян говорили: не Тот ли это, Которого ищут убить?»  перевели на «… не Тот ли это, Которого Римляне ищут убить?».

Но нас спросят: – ведь эти «переводы»  нас русских,  не касаются! Да это так, если Евангелие читается Синодального издания, но во многих храмах в виду присутствия не знающих русский и церковно-славянский язык Св. Писание читается по-английски. Поэтому от духовного лица зависит,  по чьему изданию он будет благовествовать верующим.

В Америке имеется также экуменический перевод  сделанный с участием  почти всех «канонических» православных Церквей Северной Америки. К сожалению и в этом переводе имеются некоторые погрешности.

Что касается богослужений,  то они в  православных «канонических» церквах также сокращены и изменены.

Войдя в семью братьев-экуменистов,  ушедшим из РПЦЗ новоявленным униатам,  придется следовать примеру,  и сделать равнение на МП и просоветское правительство Кремля.

Но те из духовенства и мирян, которые считают что им не по пути с изменниками Христу, должны остаться  с духовенством и другими верующими с несогласными на подчинение Московской Патриархии и экуменическому Всемирному Союзу Церквей.

* * *

A  COMMON  PATH  PRODUCES  A  COMMON  BELIEF

G.M.Soldatow

Translated by Seraphim Larin

And so, on the 17th of May of this year, ROCA’s betrayal has been accomplished. As with all past instances of Uniatism of Orthodox christians with heretics, this act by the betrayers of Orthodoxy carries the same violation of Church canons and principles of convocation. Just like past unias, it is stillborn because it is completely perfidious and is devoid of God’s blessing.

Overcome with narcissism and the yearning to wreck the Church, the metropolitan with a group of archbishops and other clergy have become the Moscow Patriarch’s allies, having offered their services for the struggle against the Teachings of Jesus Christ, Holy Church Fathers and the determinations of the Ecumenical Councils. They have intentionally taken the iniquitous path of metropolitan Sergius – the individual that had made the Church subservient to the State.

The union of Judases with KGB agents has been completed! Now, many are under the impression that with the triumphant signing of the “Act of canonical unification”, the Russian believers have bent their knees before the internationale` and from this point, participate with the impious-schismatic – even with antichristians – in their activities.

However, facts have it otherwise.

In Russia, many of our compatriot faithful attend MP churches purely to cross themselves and kiss the holy images. Apart from that, there are churches in many towns that are not under the patriarch's administrative control. There are even whole dioceses, headed by canonically appointed bishops that are unwilling to become part of a government apparatus. Meanwhile, the laity and clergy that have remained faithful to the Church in many areas, have either begun organising new parishes, or have already established new ones. Unfortunately, the major blow to them was the loss of their churches, which was registered in the name of the dioceses that have joined the Patriarchate. However, the loss of property has not affected the faithful in Christ; they have not despaired, conscious that God’s Truth, Canonicity and Grace have remained with them. Administrative compositions and merging of parishes are being arranged for future dioceses. People are regaining their composure while mourning for the future of those that have lost the way, by being enticed by the impious into a web of deceit and treachery.

Shortly after the signing of the Act of unity, a group of clergy – headed by metropolitan Isidore of Kuban and including the well-known Fr.Tihon Shevkoonov, President Putin’s personal confidant – left Russia to do an appraisal of property holdings of ROCA dioceses located in the USA and Canada.

Having visited and assessed the major churches in North America, they returned home where the president immediately awarded a delighted metropolitan, with the order of “Honour” for meritorious services rendered. “Church choirs” also travelled throughout the USA, performing concerts. However, difficulties arose when the American authorities – for very obvious reasons – refused visas and travel permits to some of the “guests”. This was not surprising, as some of the members of the metropolitan bureau of the MP that were allowed entry, developed strange interests in gathering diverse information…

The Uniats are now extremely delighted that they are now “to be reckoned with” by the various church and social organisations; that they are being invited to their meetings and conferences. Why shouldn’t they be delighted? After all, they have received full rights to participate with heretics and non-christians in the new crucifixion of Christ.

Drunk on the attention and honours showered upon them by MP, they are presenting an air of ignorance to the horror of their actions.

Because they have found themselves in the family of “world orthodoxy”, having accepted the New Calendar and newly introduced renovationism – including the right to belong to masonic lodges – consciously or subconsciously, they have become accomplices to these teachings.

This is an example as to where the new Uniats are luring the overseas faithful.

According to the 13th of September issue of the newspaper Post-Bulletin, in the city of Rochester (situated in the state of New York), the Greek Orthodox church of Saint Anargiros was the venue where a Jewish congregation of B’nai Israel, conducted services commemorating the Jewish New Year and Yom Kippur. After the services, Rabbi Michelle Werner was ecstatic over the splendour of the church’s interior, commenting that the Jewish services were performed in a “holy place”! One of the Jewish participants expressed complete satisfaction with the hospitality accorded to them by the parishioners of the Greek church.

There are many examples of ecumenical church services being conducted by Roman Catholics and Protestants with non-christians - and this is done against Church Canons. So as not to offend non-christians, heretics and adherents of sexual deviants, orthodox ecumenists have implemented a raft of changes to the Holy Scripture that is read during their church services and prayers.

Over the years, dangers of ecumenism have been voiced by many of our spiritual heads and theologians. However, just as it was among the Apostles, traitors were found in the Russian Orthodox Church Abroad that followed the path of Judas, knowingly committing the God-repulsing act of betrayal.

In the USA, there are many “contemporary translations” of the Holy Gospel, where a host of changes had been introduced in the New and Old Testaments. There is even a special “translation” for the feminists.

As an example, in the “Ecumenical Bible” (in English), 11th chapter of John’s Gospel, changes had been made to verses from the 47th through to the 51st  . They state: “Then the chief priests and the Pharisees gathered a council and said, ‘What shall we do? For this Man works many signs. If we let Him alone like this, everyone will believe in Him, and the Romans will come and take away both our place and nation.’ And one of them, Caiaphas, being high priest that year, said to them, ‘You know nothing at all, nor do you consider that it is expedient for us that one man should die for the people, and not that the whole nation should perish.’ Now this he did not say on his own authority; but being high priest that year he prophesied that Jesus would die for the nation.” And what did the ecumenical polymaths do? They substituted the last words of the citation with : “… prophesied that Jesus would die at the hands of the Romans”!

This is what the ecumenists did to the 46th verse, where the Evangelist wrote: “But some of them went away to the Pharisees and told them the things Jesus did.” They substituted the word “Pharisees” with the word “Romans”. This is how all the Holy Scripture has been re-written! They even tried to excise or rephrase the many sections dealing with Judas’s participation in the betrayal! While the 25th verse of chapter 7 reads: “Now some of them from Jerusalem said, ‘Is this not He whom they seek to kill?’”, they translated it to: “Then said some of them from Jerusalem, ‘Is not this He, whom the Romans seek to kill?”

Of course, one might say that these “translations” do not concern us Russians – but they do! They indeed concern us in view of the fact that in many churches, because there are many faithful that don’t understand the Church-Slavonic language, the Holy Gospel is read in English.

In the USA, there is an ecumenical translation of the Bible that was produced with the participation of all “canonical” Orthodox Churches of North America. But even here, the translation contains a number of faults.

Concurrently, the church Services that are conducted by the Orthodox – ostensibly “canonical” – churches, have also been shortened and distorted.

Having left the true Russian Orthodox Church Abroad and entered into the ecumenist family, the newly appeared Uniats will have to equate themselves with the MP and the neo-soviet Kremlin government.

* * *

TO  JUDGE  OR  NOT  TO  JUDGE

Dr. Vladimir Moss

If the righteous scarcely be saved, where shall the ungodly and the sinner appear?

I Peter 4.18.

“Judge not, that ye be not judged” (Matthew 7.1) – we all know this very important commandment of the Lord. We know what it means: to express condemnation of a person with hatred or derision. And we know, if we are honest with ourselves, that we very often sin against it… However, the word “judge” has many meanings in the English language; and there is a tendency to use the commandment not to judge in this sense as an excuse for inaction, as a stick with which to suppress dissident opinions, and even, sometimes, as an argument in favour of ecumenism. Let us look at these different meanings.

First, it is important not to confuse judging in the sense of passionate condemnation with rebuking or reproving. Blessed Theophylact writes: “He forbids condemning others, but not reproving others. A reproof is for another’s benefit, but condemnation expresses only derision and scorn. You may also understand that the Lord is speaking of one who, despite his own great sins, condemns others who have lesser sins of which God will be the judge.”[1]

To reprove with meekness, and without passionate condemnation or hypocrisy, is a very difficult art. But a vital one. The clergy especially have to rebuke. As the Apostle Paul says to Timothy: “Them that sin rebuke before all, that others also may fear” (I Timothy 5.20), “in meekness instructing those that oppose themselves” (II Timothy 2.25). But ordinary Christians, too, must sometimes employ rebukes. Parents must reprove their children, spiritual fathers have to reprove their children, brothers in the Church must reprove each other when they see each other going wrong. “Brethren, if a man be overtaken in a fault, ye which are spiritual restore such an one in the spirit of meekness” (Galatians 6.1). If we did not exhort and reprove each other as the Gospel commands (I Thessalonians 4.18; Hebrews 12.5; Ephesians 5.11), our communities would very soon lose grace. Well-directed reproof is the wine that the Good Samaritan poured into the wounds of the man attacked by robbers, the salt that keeps the body of the Church from corrupting.

We may refrain from reproving others for good or bad reasons. Good reasons include: fear of hypocrisy out of a consciousness of one’s own great sinfulness; fear of mistakes out of insufficient knowledge of the person; and fear of one’s own fallen nature, which is constantly ready to add the sinful element of derision or scorn to the sinless element of reproof. But there are bad reasons, too: fear of losing the other person’s favour – in other words, man-pleasing or social cowardice; and simple indifference to the other person’s salvation – in other words, lack of love. Man-pleasing is a particularly widespread and dangerous vice in our times, as has been recently pointed out by his Grace, Bishop Photius of Marathon.[2]Indifference to the salvation of others is perhaps the most characteristic vice of our time, in accordance with the word of the Lord: “because iniquity shall abound, the love of many shall grow cold” (Matthew 24.12).

Secondly, we must not confuse judging in the sense of condemnation with discernment of the truth about a person or situation. The Apostle Paul uses the word “judge” in the sense of “discern” when he says: “He that is spiritual judgeth all things, yet he himself is judged of no man” (I Corinthians 2.15). Discernment, the gift of seeing the difference between good and evil in men and situations, is another vital gift, without which salvation is impossible.

Now discernment is acquired, above all, by examination of oneself and one’s own sins rather than those of others. And preoccupation with the sins of others may lead to pharisaism, blindness to one’s own sins and therefore to the opposite of true discernment. Nevertheless, fear of pharisaism should never be used as an excuse to refuse to see the evil that is in front of one’s eyes and that necessitates action from us.

Thirdly, “judging” as sinful condemnation must be distinguished from “judging” as “executing justice” or “following the judgement of a properly qualified judge”, whether ecclesiastical or secular. This confusion is often made by ecumenists, who accuse the Orthodox of “judging” when we are simply following the judgements of the Lord and His Holy Church. We are supposedly not allowed to “judge” heretics and apostates when it is not a question of personal, sinful condemnation, but of loyalty and obedience to the decrees of the One, Holy, Catholic and Apostolic Church.

**

 Particular attention should be made to the “refusal to judge” argument in the context of ecumenism.

Now ecumenism can be described as the refusal to accept the judgement of the One, Holy, Catholic and Apostolic Church on the heretics of all ages. We see how the contemporary ecumenists of World Orthodoxy have trampled on the judgements of the Church on the heretics of the period of the Seven Ecumenical Councils, such as the Nestorians and Monophysites, as well as on the heretics of the second millennium of Church history, the Roman Catholics and Protestants. If a True Orthodox Christian says that, for example, the Anglicans are heretics and outside the Church, or that the Anglicans will go to hell after death if they do not repent, he as often as not receives the reply: “Don’t judge”. The more extreme ecumenists say that everyone, even the heretics, will be saved; while the more moderate ones, and even some “moderate traditionalists” such as the Cyprianites, are simply agnostic, saying that we do not know who will be saved, it is up to God alone to judge.

So the question arises: What do we know for certain? Can we make judgements about the salvation or damnation of those outside the Church? And if so in what sense of the word “judge”?

Before proceeding further, it is necessary to deal with the objection that we should not even be discussing this question, because, as the Fathers say, we must concentrate on our own sins rather than the sins of others.

In the context of personal asceticism, this is perfectly true. In that context, to wonder whether our neighbour will be saved or not is at best a distraction, at worst a serious temptation. However, the context of this discussion in not personal, but dogmatic. As is well-known, the ecumenists often assert that it would be unjust of God and contrary to His merciful loving-kindness to condemn those outside the Church. And from this they deduce the idea that there is salvation outside the Church and even, in more contemporary forms of the heresy, that everybody will be saved. This false idea must be refuted for the sake of the defence of Orthodoxy. And so it is legitimate to discuss the question of the salvation of those outside the Church in this context.

Now two different meanings of the words “salvation” and “hell” in English need to be distinguished. Sometimes we mean by “salvation” the deliverance of the soul from hell – that is, hades - immediately after death, at the “particular judgement” of the individual soul. At other times, however, we mean “final” salvation, that is, salvation from gehenna - at the Last Judgement of all souls. Now it is obvious that a person who is delivered to hades after his death is in very great danger of being cast into gehenna at the Last Judgement. Nevertheless, there is a difference between being in hades and being in gehenna. Thus we know from Holy Tradition and the Lives of the Saints that some people in hades have been saved through the prayers of the Church; but we also know that nobody who is cast into gehenna will ever escape from it. Cases of deliverance from hades are doubtless rare; and in themselves they are not enough to create a dogma of the faith. Nevertheless, they indicate the possibility, if nothing more, that a person who is in hades will not be cast into gehenna at the Last Judgement and the General Resurrection.

In this sense we can agree with the “moderate traditionalists” – and indeed, with all the Holy Fathers of the Church – that we do not know who will be saved. We know neither whether we who are in the Church will be saved, nor even whether those who die outside the Church will be saved at the Last Judgement. For it is possible even for one who is in hades to be saved from it and therefore also from the eternal fire.

Therefore: 1. We cannot say with certainty that all those who die outside the True Faith and the True Church will be condemned to the eternal fire of gehenna.

We shall call this, not a dogma of faith, for faith apprehends only certainties (Hebrews 11.1), but a postulate of hope. And therefore the salvation of those outside the Church is a permissible object of love – that love which “hopeth all things” (I Corinthians 13.7)

However, this is not the end of the story. Some things about salvation we do know for certain, including the following: 2. We can say with certainty that all those who die outside the True Faith and the True Church will be sent to hades after death.

The proof of this second statement is found in the completely categorical words of the Lord Himself: “Verily, verily, I say unto thee, Unless a man is born again of water and the Spirit, he cannot enter into the Kingdom of God” (John 3.5). And again: “Verily, verily, I say unto you, Unless ye eat the Flesh of the Son of Man, and drink His Blood, ye have no life in you” (John 6.53). Here the Lord is emphasizing that the sacraments of Holy Baptism and the Divine Eucharist are an absolutely necessary condition of entrance into the Kingdom of God. It is impossible for a man who has not been baptized to enter Paradise, because he remains in original sin, burdened with all his personal sins and without the purification and enlightenment that comes from baptism alone. He has not been born again in the womb of the Church; he has not been buried with Christ, and so cannot be resurrected with Christ.

Another absolutely necessary condition of entrance into the Kingdom of God is the true faith: “He that believeth and is baptized shall be saved; but he that believeth not shall be damned” (Mark 16.16). So both true faith and true baptism are necessary. But neither of these are possessed by heretics, pagans and unbelievers. For heretics by definition do not have the true faith. And the Holy Church teaches us that they do not have grace-filled sacraments either.

This point is proved by two canons. The first is the 46th of the Holy Apostles: “We order that a bishop or presbyter that recognized the baptism or sacrifice of heretics be defrocked. For ‘what accord has Christ with Belial? Or what has a believer in common with an unbeliever?’” The second is the 1st of the Council of Carthage (of St. Cyprian): “We declare that no one can possibly be baptized outside the Catholic (i.e. the Orthodox) Church, there being but one baptism, and this existing only in the Catholic Church.”

To these scriptural and canonical witnesses we may add the witness of Holy Tradition, in the form of the experience of Blessed Theodora, who, after passing through the toll-houses and being returned to her body, was told by the angels: "Those who believe in the Holy Trinity and take as frequently as possible the Holy Communion of the Holy Mysteries of Christ, our Saviour's body and Blood - such people can rise to heaven directly, with no hindrances, and the holy angels defend them, and the holy saints of God pray for their salvation, since they have lived righteously. No one, however, takes care of wicked and depraved heretics, who do nothing useful during their lives, and live in disbelief and heresy. The angels can say nothing in their defence... [Only those] enlightened by the faith and holy baptism can rise and be tested in the stations of torment [that is, the toll-houses]. The unbelievers do not come here. Their souls belong to hell even before they part from their bodies. When they die, the devils take their souls with no need to test them. Such souls are their proper prey, and they take them down to the abyss."[3]

Someone may argue: “Even if an unbaptized person cannot enter the Kingdom of heaven, that does not mean that he is in hell.” To this we reply: “There are only two places a soul can go to after death: heaven or hell (hades). So if he is not in heaven, he must be in hell. There is no third possibility, since the Orthodox do not believe like the Latins in purgatory or any such place.”

**

It will be useful to test these conclusions by reference to an article by Archimandrite (Metropolitan) Philaret of blessed memory entitled “Will the Heterodox be Saved?”[4]There is nothing in this article that contradicts the two propositions asserted above. However, the metropolitan introduces some valuable nuances into the argument, as follows:

1. The metropolitan writes: “What should one say of those outside the Church, who do not belong to her? Another apostle provides us with an idea: ‘For what have I to do to judge them that are without? Do ye not judge them that are without? Do not ye judge them that are within? But then that are without God judgeth’ (I Corinthians 5.12-13). God ‘will have mercy on whom He will have mercy’ (Romans 9.18). It is necessary to mention only one thing: that to ‘lead a perfectly righteous life,’ as the questioner expressed it, means to live according to the commandments of the Beatitudes – which is beyond the power of one, outside the Orthodox Church, without the help of grace which is concealed within it.”

It is not quite clear what the metropolitan is saying precisely here. One possible interpretation is: rather than say that the heterodox will not be saved, which is beyond our knowledge, for “those who are outside [the Church] God will judge”, it is better to say essentially the same thing in a more positive, less “judgemental” way: that the grace which enables us to fulfil the commandments of God is given to people only in the Orthodox Church.

Whether or not this is a correct interpretation of the metropolitan’s words, it will be useful to examine more closely what the passage from I Corinthians 5 that he quotes really means by looking at it in its wider context.

“It is reported continuously,” writes the apostle, “that there is fornication among you, and such fornication as is not so much as named among the Gentiles, that one should have his father’s wife. And ye are puffed up, and have not rather mourned, that he that hath done this deed might be taken away from among you…” (5. 1-2).

We can draw two immediate conclusions: (1) this was not a matter of faith, but of morality, and (2) the Corinthians were “looking through their fingers”, as the Russian expression goes, at the fornication of their brother; they neither rebuked him nor excommunicated him, as the canons required. The apostle, far from praising them for their “refusal to judge”, reproved them for being “puffed up” – that is, proud. This again shows that the “refusal to judge” may proceed, not from humility, but from its opposite…

“For I verily,” continues the apostle, “although absent in body, but present in spirit, have judged already, as though I were present, concerning him that hath so done this deed. In the name of our Lord Jesus Christ, when ye are gathered together, and my spirit, with the power of our Lord Jesus Christ, to deliver such an one unto Satan for the destruction of the flesh, that the spirit may be saved in the day of the Lord Jesus. Your glorying is not good. Know ye not that a little leaven leaveneth the whole lump? Purge out therefore the old leaven, that ye may be a new lump, as ye are unleavened. For even Christ our Passover is sacrificed for us.” (5. 3-7).

We can now draw a third conclusion: (3) the context of this passage is not the rightness or wrongness of “judging” sinners in the sense of censuring or criticizing them, but rather the rightness or wrongness of “judging” them in the sense of bringing them to trial. In the case of a sinners within the Church, the apostle declares that it is necessary to excommunicate him and deliver him to bodily punishment at the hands of Satan for the sake of his salvation through Christ in the Day of Judgement. The setting is a parish or diocesan assembly at which the apostle is not present but at which he presides in spirit. The Corinthians are rebuked once again for pride, “glorying”, because they complacently considered that they could not be infected by the bad example of their sinning brother. But the leaven of sin infects the whole lump, the whole church community, if it is not cast out by the judgement of the community – that is, through the judgement of a properly convened ecclesiastical court. Christ our Passover was sacrificed for us in order to cast out sin from our souls and bodies, and do we then with such vainglorious complacency allow sin to come back into our lives?!

The importance of this passage is shown, as Archbishop Averky points out, by its being placed in the liturgy of Holy and Great Saturday. It teaches that we who are about to receive the Sacrifice of the Body and Blood of Christ for the remission of our sins must take special care to cleanse ourselves of all sin, not only personally, but in the community as a whole. It also shows the danger that comes if we do not judge the sinners within our own ranks – the word “judge” being used here in the triple sense of “discern” their sin, “reprove” their sin, and “pass judgement” formally on their sin.

However, continues the apostle, it is quite a different matter with people who sin against us from outside the Church. “For what have I to do with judging those who are outside? Do ye not judge those that are inside?” (5.12-13). Or, as Bishop Theophan puts it: “We ourselves judge our own sinners here, and through that, by disposing them to repentance, deliver them from the judgement of God. But the pagans do not have a mediating corrective court: what awaits them without mediation is the judgement of God.”[5]

Nor, says the apostle, should we take such sinners to a civil court. For “does any of you dare, if he has something against another person, to go to law before the unjust, and not before the saints [the Christians]? Do ye not know that the saints shall judge the world? And if the world shall be judged by you, are ye unworthy to judge the smallest matters?” (6.1-2). Or, as Bishop Theophan puts it: “Having spoken about the inner Church court in spiritual matters, the apostle wishes that everyday matters also should be examined by the Christians themselves without taking them to pagan courts… If court justice is necessary, then they must seek it before righteous people – the holy Christians… The Christians are holy, and by their example of faith and love they will be the accusers of the impious world at the Judgement of Christ, so are they really unworthy now to examine their own affairs that are of little importance?” (p. 146)

We may conclude that this passage is not relevant to the question whether it is right or wrong to say that heretics go to hell. For the context is not sins against the faith, but moral sins, and the “judging” in question is not passionate condemnation, but the taking of a sinner to trial in an ecclesiastical or civil court. Moreover, the only kind of “judging” that the apostle is explicitly condemning is the taking of pagans to trial in a civil court.

2. The metropolitan continues: “In attempting to answer this question [can the heterodox be saved?], it is necessary, first of all, to recall that in His Gospel the Lord Jesus Christ Himself mentions but one state of the human soul which unfailingly leads to perdition – i.e. blasphemy against the Holy Spirit (Matthew 12.1-32). The same text makes it clear that even blasphemy against the Son of Man – i.e. the Lord Jesus Christ, the incarnate Son of God Himself may be forgiven men, as it may be uttered in error or in ignorance and, subsequently may be covered by conversion and repentance (an example of such a converted and repentant blasphemer is the Apostle Paul. (See Acts 26.11 and I Timothy 1.13.) If, however, a man opposes the Truth which he clearly apprehends by his reason and conscience, he becomes blind and commits spiritual suicide, for he thereby likens himself to the devil, who believes in God and dreads Him, yet hates, blasphemes and opposes Him.

“Thus, man’s refusal to accept the Divine Truth and his opposition thereto makes him a son of damnation. Accordingly, in sending His disciples to preach, the Lord told them: ‘He that believeth and is baptized shall be saved, but he that believeth not shall be damned’ (Mark 16.16), for the latter heard the Lord’s Truth and was called upon to accept it, yet refused, thereby inheriting the damnation of those who ‘believed not the truth, but had pleasure in unrighteousness’ (II Thessalonians 2.12).

“The Holy Orthodox Church is the repository of the divinely revealed Truth in all its fullness and fidelity to apostolic Tradition. Hence, he who leaves the Church, who intentionally and consciously falls away from it, joins the ranks of its opponents and becomes a renegade as regards apostolic Tradition. The Church dreadfully anathematized such renegades, in accordance with the words of the Saviour Himself (Matthew 18.17) and of the Apostle Paul (Galatians 1.8-9), threatening them with eternal damnation and calling them to return to the Orthodox fold. It is self-evident, however, that sincere Christians who are Roman Catholics, or Lutherans, or members of other non-Orthodox confessions, cannot be considered renegades or heretics – i.e. those who knowingly pervert the truth… They have been born and raised and are living according to the creed which they have inherited, just as do the majority of you who are Orthodox; in their lives there has not been a moment of personal and conscious renunciation of Orthodoxy. The Lord ‘Who will have all men to be saved’ (I Timothy 2.4), and ‘Who enlightens every man born into the world’ (John 1.43), undoubtedly is leading them also towards salvation in His own way.”

Confusion may be caused by the holy metropolitan’s unusual and somewhat paradoxical definition of the word “heretic”, which is much narrower than the usual definition. The usual definition is very simple: a heretic is a person who believes a heretical teaching, that is, a teaching contrary to the Orthodox Faith – regardless of whether he was brought up in the truth or not, or has consciously renounced Orthodoxy or not. “Sincere Christians who are Roman Catholics, or Lutherans, or members of other non-Orthodox confessions” are heretics, according to this definition. They are not as guilty as those who have known the truth but have personally and consciously renounced it, who are not only heretics but also apostates (renegades). But they are nevertheless in error, heterodox rather than Orthodox, and therefore cannot receive the sanctification that comes from the knowledge of the truth (John 17.18).

However, this difference in the definition of the word “heretic” does not affect the validity of the metropolitan’s main point, which may be formulated as follows:

3. We may be certain that at the Last Judgement the lot of those who have known the truth but have consciously rejected it will be worse than those who have remained in error out of ignorance.

This third major conclusion of ours in no way contradicts the first two. All heretics in the usual sense of the word will go to hell (hades) after death because they do not know the truth and have not received the baptism by water and the Spirit that alone, according to the Lord’s infallible word, delivers a soul from hades and brings it into the Kingdom of Heaven. However, those who have been brought up in error and have never been confronted with the truth, and therefore never rejected the truth personally and consciously, are much more likely to attract the mercy of God at the Last Judgement, and so be delivered from the eternal fire, than those who, having known the truth and been baptized in it, have consciously rejected it.

Some may interpret the metropolitan’s words to mean that “sincere Christians who are Roman Catholics, or Lutherans, or members of other non-Orthodox confessions” can be saved in the sense that they can go to Paradise immediately after death. But the metropolitan does not say that (and if he had said that, we would be forced to come to the conclusion that he, the author of the renowned 1983 anathema against ecumenism, was an ecumenist!). Rather, he is speaking about salvation at the Last Judgement, a different matter, about which we can say much less with certainty...

**

Finally, it may be useful to say a few more words about the word “ignorance” in this context. Ignorance - real, involuntary ignorance - is certainly grounds for clemency according to God's justice, as it is according to man's. The Lord cried out on the Cross: "Father, forgive them, for they know not what they do" (Luke 23.24); and one of those who were forgiven declared: "I obtained mercy because I acted in ignorance” (I Timothy 1.13; cf. Acts 3.17, 17.30). For our Great High Priest is truly One "Who can have compassion on the ignorant, and on them that are out of the way" (Hebrews 5.2).

However, there is also such a thing as wilful, voluntary ignorance. Thus St. Paul says of those who do not believe in the one God, the Creator of heaven and earth, that "they are without excuse" (Romans 1.20), for they deny the evidence from creation which is accessible to everyone. Again, St. Peter says: "This they are willingly ignorant of, that by the word of God the heavens were of old, and the earth standing out of the water and in the water: Whereby the world that then was, being overflowed with water, perished: But the heavens and the earth, which are now, by the same word are kept in store, reserved unto fire against the day of judgement and perdition of ungodly men" (II Peter 3.5-7). Again, claiming knowledge when one has none counts as wilful ignorance. For, as Christ said to the Pharisees: "If ye were blind, ye should have no sin: but now ye say, We see; therefore your sin remaineth" (John 9.41).

Wilful ignorance is very close to conscious resistance to the truth, which receives the greatest condemnation according to the Word of God. Thus those who accept the Antichrist will do so "because they received not the love of the truth, that they might be saved.” (II Thessalonians 2.10). Wilful ignorance is therefore the same as the blasphemy against the Holy Spirit, which we have already discussed. Metropolitan Philaret’s definition of this sin is essentially the same as that of Metropolitan Anthony (Khrapovitsky), who in turn follows the definition of the Seventh Ecumenical Council: “Blasphemy against the Holy Spirit, or 'sin unto death', according to the explanation of the Seventh Ecumenical Council (VIII, 75), is a conscious, hardened opposition to the truth, 'because the Spirit is truth' (I John 5.6).”[6]Another similar, but somewhat broader definition is given by St. Ambrose of Milan: all heretics and schismatics are blasphemers against the Holy Spirit insofar as they deny the Spirit and Truth that is in the True Church.[7]

Wilful ignorance can be of various degrees. There is the wilful ignorance that refuses to believe even when the truth is staring you in the face – this is the most serious kind, the kind practised by the Pharisees and the heresiarchs. But a man can also be said to be wilfully ignorant if he does not take the steps that are necessary in order to discover the truth – this is less serious, but still blameworthy, and is characteristic of many of those who followed the Pharisees and the heresiarchs. Thus we read: "That servant who knew his master's will, and prepared not himself, neither did according to his will, shall be beaten with many stripes. But he that knew not, and did things worthy of stripes, shall be beaten with few stripes. For unto whomsoever much is given, of him shall much be required; and he to whom men have committed much, of him they will ask the more" (Luke 12.47-48). To which the words of St. Theophylact of Bulgariaare a fitting commentary: "Here some will object, saying: 'He who knows the will of his Lord, but does not do it, is deservedly punished. But why is the ignorant punished?' Because when he might have known he did not wish to do so, but was the cause of his own ignorance through sloth."[8]

Or, as St. Cyril of Alexandriaputs it: "How can he who did not know it be guilty? The reason is, because he did not want to know it, although it was in his power to learn."[9]To whom does this distinction apply? St. Cyril applies it to false teachers and parents, on the one hand, and those who follow them, on the other. In other words, the blind leaders will receive a greater condemnation than the blind followers - which is not to say, however, that they will not both fall into the pit (Matthew 15.14). For, as Bishop Nicholas Velimirovich writes: "Are the people at fault if godless elders and false prophets lead them onto foreign paths? The people are not at fault to as great an extent as their elders and the false prophets, but they are at fault to some extent. For God gave to the people also to know the right path, both through their conscience and through the preaching of the word of God, so that people should not blindly have followed their blind guides, who led them by false paths that alienated them from God and His Laws."[10]

The ecumenists often bring up the example of the Hindus and Buddhists and others who have lived their whole lives in non-Christian communities. Can they be said to be wilfully ignorant of the truth? Of course, only God knows the degree of ignorance in any particular case. However, even if the heathen have more excuse than the Christians who deny Christ, they cannot be said to be completely innocent; for no one is completely deprived of the knowledge of the One God. Thus St. Jeromewrites: "Ours and every other race of men knows God naturally. There are no peoples who do not recognise their Creator naturally.”[11]And St. John Chrysostom writes: "From the beginning God placed the knowledge of Himself in men, but the pagans awarded this knowledge to sticks and stones, doing wrong to the truth to the extent that they were able."[12]And the same Father writes: "One way of coming to the knowledge of God is that which is provided by the whole of creation; and another, no less significant, is that which is offered by conscience, the whole of which we have expounded upon at greater length, showing how you have a self-taught knowledge of what is good and what is not so good, and how conscience urges all this upon you from within. Two teachers, then, are given you from the beginning: creation and conscience. Neither of them has a voice to speak out; yet they teach men in silence."[13]

Many have abandoned the darkness of idolatry by following creation and conscience alone. Thus St. Barbara heeded the voice of creation, rejected her father's idols and believed in the One Creator of heaven and earth even before she had heard of Christ. And she heeded the voice of her conscience, which recoiled from those "most odious works of witchcrafts, and wicked sacrifices; and also those merciless murderers of children and devourers of man's flesh, and the feasts of blood, with their priests out of the midst of their idolatrous crew, and the parents, that killed with their own hands souls destitute of help" (Wisdom of Solomon 12.4-6). But her father, who had the same witnesses to the truth as she, rejected it – and killed her.[14]

Thus there is a light that "enlightens every man who comes into the world" (John 1.9). And if there are some who reject that light, abusing that freewill which God will never deprive them of, this is not His fault, but theirs. As St. John Chrysostom says, "If there are some who choose to close the eyes of their mind and do not want to receive the rays of that light, their darkness comes not from the nature of the light, but from their own darkness in voluntarily depriving themselves of that gift."[15]If the Light of Christ enlightens everyone, then there is no one who cannot come to the True Faith, however unpromising his situation. If a man follows the teachers that are given to everyone, creation and conscience, then the Providence of God, with Whom "all things are possible" (Matthew 19.26), will lead him to the teacher that is given at the beginning only to a few - "the Church of the living God, the pillar and ground of the Truth" (I Timothy 3.15). For "it is not possible," writes St. John Chrysostom, "that one who is living rightly and freed from the passions should ever be overlooked. But even if he happens to be in error, God will quickly draw him over to the truth."[16]Again, St. John Cassian says: "When God sees in us some beginnings of good will, He at once enlightens it, urging it on towards salvation."[17]

This leads us to draw the following further conclusions: 4. The Providence of God is able to bring anyone in any situation to the True Faith and the True Church, providing he loves the truth. Therefore 5. Although we cannot declare with certainty that those who die in unbelief or heresy will be damned forever, neither can we declare that they will be saved because of their ignorance; for they may be alienated from God "through the ignorance that is in them, because of the blindness of their heart" (Ephesians 4.18), and not simply through the ignorance that is caused by external circumstances.

For the Orthodox do not believe in the Roman Catholic concept of “invincible ignorance”. No ignorance that is truly ignorance is invincible – that is, cannot be conquered by the Almighty Providence of God. The only ignorance that God cannot and will not conquer – because to do so would be to violate the free will of man – is the ignorance that is wilful and artificial, being created by man himself through his stubborn refusal to learn the truth.

November 1/14, 2007.


[1]The Explanation of Blessed Theophylact of the Holy Gospel according to St. Matthew, House Springs, Missouri: Chrysostom Press, 1992, p. 63.

      [2] “Prosopolatreia: I Nosos Tou Ierou Imon Agonos”, I Foni tis Orthodoxias, July-August, 2007, pp. 16-17 (in Greek).

      [3]Quoted by David Ritchie, "The 'Near-Death Experience'", Orthodox Life, vol. 45, no. 4, July-August, 1995, pp. 22-23.

      [4] Metropolitan Philaret, “Will the Heterodox be Saved?”, Orthodox Life, vol. 34, no. 6, November-December, 1984, pp. 33-36.

      [5] Bishop Theophan, Tolkovanie Poslanij Sv. Apostola Pavla, Moscow, 1911, 2002, pp. 145-146.

      [6]Metropolitan Anthony, "The Church's Teaching about the Holy Spirit", Orthodox Life, vol. 27, no. 3, May-June, 1977, p. 23.

      [7] St. Ambrose, On Repentance, II, 24. Cf. St. Augustine, Homily 21 on the New Testament, 28.

      [8]St. Theophylact, Explanation of the Gospel according to St. Luke 12.47-48.

       [9]St. Cyril, Homily 93 on Luke. Translated by Payne Smith, Studion Publishers, 1983, p. 376.

      [10]Bishop Nicholas, The Prologue from Ochrid, Birmingham: Lazarica Press, 1986, vol. II, p. 149.

       [11]St. Jerome, Treatise on Psalm 95.

      [12]St. Chrysostom, Homily 3 on Romans, 2.

       [13]St. Chrysostom, First Homily on Hannah, 3.

       [14]The Lives of the Women Martyrs, Buena Vista: Holy Apostles Convent, 1991, pp. 528-542.

       [15]St. Chrysostom, Homily 8 on John.

       [16]St. Chrysostom, Homily 24 on Matthew, 1.

       [17]St. Cassian, Conferences, XIII, 8.

 

* * *

«ЦЕЛЬ  ОПРАВДЫВАЕТ  ДЕЙСТВИЯ».

Г.М. Солдатов

Можно изумляться недальновидностью, незнанием ленинского учения и компартии тех,  кто в Зарубежной Руси, кажется должен лучше других  эмигрантов знать. Как возможна политическая неосведомленность этих лиц,   незнание марксизма-ленинизма и истории советского Союза?  Ведь большинство духовенства РПЦЗ прошло свое богословское образование в Свято Троицкой Духовной семинарии,  где на уроках апологетики,  детально изучалось советское отрицание Бога, внедрение в народ безбожия, и даже призывы физического уничтожения духовенства и верующих христиан. Как так случилось,  что духовные лица идя на заключение унии, забыли основы учения марксизма-ленинизма, которые, несмотря на происходившие изменения названий, соблюдаются и теперь в РФ и послушной правительству МП?

Как могло произойти, что они забыли о том,  что почти все члены правительства РФ и митрополитбюро,  были членами комсомола, партии и даже сотрудниками КГБ? Они были сторонниками коммунистического строя и «родной партии Ленина»,  которую они поддерживали, а если бы они таковыми не были, то не были бы назначены советским правительством на свои должности.

И вот с такими людьми духовенство РПЦЗ пошло на договоры?  Неужели они не помнят, что уже с начала своей правительственной деятельности в 1918 году, на праздновании, первой годовщины октябрьской революции, Ленин, не смущаясь, заявил: «Центральный исполнительный комитет нашей партии имеет все полномочия уничтожить все договоры с любым империалистическим государством.. как только найдется для того нужный момент».

За многие годы существования советской власти,  ленинская идеология   и цели у комсомольцев и партийцев не изменились. Действия правительства для введения в заблуждение лишь преподносилось населению под иными названиями. Это подтверждалось много раз. Советскому правительству необходимо было поддерживать отношения с другими странами,  делая вид своих миролюбивых намерений. Для советского правительства было необходимо заключение торговых и других договоров,  не показывая своих истинных целей.  Поэтому, помня все же о своей цели борьбы,  время от времени идеологи партии делали напоминания партийцам.  Например, Л. Ильичев в статье «Проблемы мира и социализм», писал о договорах: «Договорное сосуществование есть не что иное, как продолжение борьбы, но только средствами классовой борьбы». Под его влиянием в резолюции 7-го мирового конгресса компартий было внесено решение: «Политика мира пролетарских государств, основанная на договорах, ни в коем случае не обязывает власть на примиренчество…». 

Все годы вплоть до наших дней партийцами повторяется недоверие к Западу и к русской эмиграции. В Правде было написано: «Договорное мирное сосуществование создает для нас более благоприятные возможности в борьбе…».   Необходимо не забывать о «завете Ильича» о моральности комсомолу в 1921 году: «Морально все то, что служит ниспровержению эксплуататорского общества в капиталистических государствах и созданию нового коммунистического общества». То есть согласно учению Ленина позволительны все методы для достижения целей партии.

Наши Деды боролись с Ленинским богоборческим правительством, вступив в ряды Белых Армий и Русского Корпуса. РПЦЗ,  в лице ее иерархов и духовенства указывала на несовместимость Божественного Учения с коммунизмом. Русская эмиграция во всем мире объясняла населению других стран о целях, планах и преступности коммунизма. Все годы после ухода миллионов русского населения за границу,  продолжалась  борьба против интернациональной и антирусской власти за Святую Русь.

Теперь СССР изменил свое название на РФ, но власть осталась, как и прежде в руках бывших «вождей» назвавшихся иными названиями.  Свободы слова и печати в РФ нет! Доказательств для этого много и последние происшествия это доказывают. 10 Октября представители ФСБ и МВД, явились в редакцию еженедельника «Московские ворота»,  произвели обыск, забрав все находившиеся в редакции бумаги, И.В. Кулебякина отвезли на его квартиру,  где также произвели обыск. Забрали его компьютер, всю переписку, материалы для печатания и т.д. Нужно заметить, что редактор является кандидатом в Госдуму от партии «Народная воля», критикующей деятельность правительства. Он был арестован и увезен по обвинению нарушений 280 и 282 статей – т.е. публичная деятельность и разжигание этнической ненависти.  Где он находится членам партии не сообщается. Вот один из примеров свободы печати в РФ.

Советское правительство и МП в прошлом делали обольстительные обещания,  которые затем вероломно нарушало. И как эти люди могли иначе поступать? Ведь их воспитание было основано на учении Ильича, и они твердо впитали  в себя его слова,  как догмат: «Твердая верность коммунистической идее должна быть соединена со способностью заключать договорные компромиссы, пактировать с врагами, делать путевые зигзаги и отступления, и, тем не менее, никогда не забывать наших целей».

Не будем ни на минуту забывать о том,  что в течение 90 лет Зарубежная Русь,  была врагом советской власти, а зарубежная Церковь рассматривалась советской властью как главный враг, которого коммунисты всячески старалась уничтожить. 

Вспомним о том,  как для достижения своих целей,  советское правительство согласно советам Ленина,  меняло свой вид, но не сущность:  вводя НЕП, генеральские и маршальские звания с погонами и орденами и даже организацию послушной ей патриархии.

Вспомним, наконец, судьбу тех русских эмигрантов, которые, поверив призывам просоветского духовенства и провокаторов,  вернулись из Китая и Западной Европы «домой».

До наших дней,  многие члены правительства РФ и митрополитбюро МП с ненавистью относятся к Зарубежной Руси, давая Церкви и верующим различные нелестные эпитеты. Ведь эта ненависть к соотечественникам заграницей  в них вошла как «молоко матери» от «родной партии».

Теперь,  упоенные результатом подчинения части РПЦЗ, неокоммунистическое правительство, пользуясь услугами новых заграничных «братьев по оружию», будет во всем мире  основывать ячейки для борьбы против несогласных государств, разлагая духовно и культурно население стран. 

Даже в религиозность советских «владык» нужно отнестись осторожно. Ведь они для достижения цели сегодня называют себя православными, монархистами и т.д. и в тоже время, нарушая каноны Церкви, называют не христиан своими «братьями» утверждая, что у «нас один Бог!». Какая может быть гарантия, что они веруют в Иисуса Христа, но не верят также в Магомета, Будду или ложных богов? Или даже вообще ни в кого? В их религиозности можно сомневаться, наблюдая за их поведением в храме - стоят как истуканы, даже не перекрестятся, а если и осеняют себя крестным знамением,  то, делая так,  как артисты на сцене, чтобы это видели все молящиеся. Их поведение напоминает житие одного соблазняемого святого, когда Господь Бог наказав нечистого, заставил его заняться миссионерством и построением  храма.  Какая может быть гарантия, что эти Владыки МП,  мало имеющие общего с русским верующим народом, стараются делать вид последователей Св. Апостолов, но на самом деле, являются  соблазнителями, в ереси.

 * * *

GLOSSOLALIA  ---  THE GIFT of  TONGUES

Seraphim  Larin

“Then many false prophets will rise up and deceive many.” (Mat 24:11)

In these days of apostasy, where many and varied sects are fervently preaching their falsehoods in the hope of capturing unthinking “seekers” of the truth, an insidious and cleverly conceived scheme, under the epithet Charismatic Movement, is making its presence felt throughout many countries.

Formed in 1960 by a group of disgruntled Episcopalians in Van Nuys, California, these suddenly “enlightened” individuals – also known as Neo-Pentecostalists - proclaim that they have been “filled” or “baptized” with the Holy Spirit through the laying on of hands. As a consequence, they claim that the Holy Spirit had endowed them with the spiritual gifts of glossolalia, prophecy, healing, and interpretation of tongues and clear discernment of spirits.

Its increasing popularity deserves a close examination and consequential exposure of their charlatan activities, because their dramatic presentations and exhibitionistic approach have enticed many uninitiated into its ranks. 

As the Bible tells us, when the Holy Spirit descended upon the Apostles they were blessed with 9 Gifts i.e. knowledge, wisdom, spirit, faith, healing, miracles, prophecy, speaking in tongues and interpreting what another says when he speaks in tongues.

The “gift of tongues” (glossolalia) emanated from two distinct designs which produced the Pentecost Glossolalia and the Corinth Glossolalia.

Of these two, the immensely significant one for the whole human race was the Pentecost Gift, when the Holy Spirit descended as tongues of fire upon the gathered Apostles. This occurred 50 days after Christ’s Resurrection and concluded with the Apostles receiving all the 9 Gifts from God.

With the exception of Ap. Paul’s Epistle to the Corinthians (the Corinthian Glossolalia), whenever the New Testament articulates of tongues, it speaks of languages that are known to human beings and not some mysterious communication known only to God and a chosen few. Christ came to Earth so that the human race may be saved through His Teachings. By granting the ability to speak in all languages known to man, God ensured that His Apostles would have the means to disseminate His Truth.

Before the construction of the Tower of Babel, “…the whole Earth was of one language, and of one speech.”(Gen. 11: 1) Because the builders of the Tower transgressed against God, He punished them by giving them different languages so that they could not understand one another. This punishment brought chaos & the beginning of the many languages we now have on earth.

“..In My name they will cast out demons; they will speak with new tongues.” (Mark 16:17)

Here, Christ is saying that the Holy Spirit will give them the miraculous ability to speak in foreign languages so that the Gospel can be spread throughout the entire world….and this amazing miracle happened at Pentecost.

On the other hand, the Corinth Glossolalia came about for a totally different reason. Unlike the Pentecost Glossolalia, the Corinth Gift is an individual activity, where a person is overcome by the Holy Spirit, compelling him to vocalise outward expressions to God, which neither he nor the listeners can understand. It required another person with the gift of interpretation (9th Gift) to explain what was spoken.

In this state of ecstasy, the person filled with the Holy Spirit made sounds or prayers that were made in a language unknown to humans, creating an air of mystery and bewilderment. This phenomenon encompassed cries, groaning, shouting, sighs and incoherent expressions, yet always joyful and exhilarated.

This peculiar Gift was granted to some of the faithful in Corinth because of the significant problems that confronted Ap. Paul, when he was founding Christ’s Church in that city. Indoctrinated in Greek paganism, the population was conditioned to the Dionysian wild orgies, intoxication, and raucous music and frenzied dancing. Participants would whip themselves into such an ecstatic state, that they would progress into a feeling as though their souls had left their bodies and were united with deity. These moments left these persons without any consciousness of their own – they were in a euphoric trance.

This Dionystic religion and its customs encouraged the Corinthians to seek similarities in God’s Gifts that were appealing and at the same time compatibly familiar to their past practices. Understandably, they placed disproportionate emphasis on the gift of Glossolalia because of its mysterious and ethereal content.

In His wisdom, God endowed men and women with many gifts so that His Word could be heard and disseminated. Among those many gifts was this extraordinary form of Glossolalia, aimed at a particular need.

In Acts 2:1-42, Apostle Luke confirms that the tongues in which the believers spoke at Pentecost were foreign languages, yet understandable. Undoubtedly, this was meant to foreshadow the intelligible preaching of the Gospel to the people of all the nations on Earth.

On the other hand, the glossolalia practiced in Ap. Paul’s churches in Corinth was incoherent parlance, expressed to God as a personal prayer and of use to the assembled congregation only if interpreted by a qualified individual, other than the ecstatic speaker.    

The Corinth Gift was unique in as much as it suited the times and met the people’s peculiar need. Having achieved its purpose in converting the city to Christianity, this gift lapsed (mid-century) into obscurity and is not mentioned thereafter by any of the renowned writers like Justin Martyr – a historian on those times.

This phasing out process was assisted by Ap. Paul, who cautioned the faithful:

“I would like for all of you to speak in strange tongues; but I would rather that you had the gift of proclaiming God’s message. For the person who proclaims God’s message is of greater value than the one who speaks in  strange tongues-unless there is someone who can explain what he says, so  the whole Church may be edified. So when I come to you, my brethren, what use will I be to you if I speak in strange tongues? Not a bit, unless I bring to you some revelation from God or some knowledge or some  inspired message or some teaching.” (1 Cor. 12)        

Apostle Paul goes on to say:

“I thank God that I speak in strange tongues much more than any of you. But in Church worship I would rather speak five words that can be understood, in order to teach others, than speak thousands of words in strange tongues.” (1 Cor. 14: 18-19)

In reality, this type of gift is nothing more than a personal prayer that is only understood by the utterer and his listeners provided there is an interpreter. It is really a minor Gift granted to a localised area, due to the populations’ spiritual background and its peculiar needs.

Just as circumcision (in the Old Testament) was a prerequisite for the Israelites to keep the covenant with God, the New Testament teaches us that “…circumcision is nothing...” (1 Cor. 7: 19) because Christ’s sacrifice on the Cross replaced this practice, making it redundant……just as the Corinth Glossolalia. Both had its purpose in the history of our Church and both were supplanted with new directives from God. 

Over the past 19 centuries, countless Holy Fathers and Holy Women described their ethereal experiences of visiting Heaven; of seeing Christ and the Holy Virgin; of feelings of indescribable ecstasy during worship and prayer; of perceiving eternal life with Christ; of how the Holy Spirit spoke to, and through them to others.

In all these instances, their narrations, while constrained by the limitations of the spoken word, are lucid, intelligible, comprehensible, articulate, and totally devoid of any confusion or gibberish.

These recounted merciful gifts from God are also outstanding in their absence of any unrecognizable tongues.

Committed followers of Christ that have attained the highest levels of holiness e.g. the monks on Mount Athos, have never spoken in unrecognisable tongues. Their words and expressions have always been clear in praise and hymn of God and His Teachings.

While the Orthodox Church acknowledges the past occurrences of Glossolalia, she doesn’t regard it as relevant or important in today’s world, because the Gospel had been translated into every known language on Earth.

However, this spiritual phenomena had been hijacked by not only the Charismatic Movement but also many other sects and “ministries”.

These “charismatic” deceivers are endeavoring to establish their legitimacy by quoting Ap. Paul’s 1 Corinthians, ignoring the fact that this was a “one off” situation where God’s Gift applied to the Corinth Church only.

In staging these counterfeit utterances to naive adherents, these “anointed” imposters are in reality “…sensual persons, who cause divisions, not having the Spirit”. (Jude 19.)

Being true contemporary false prophets, they are disseminating fallacious pronouncements as to their inheritance of God’s Truth by “anointment” through their “laying on of hands” on one another. Unfortunately, this act has no potency of the Holy Spirit nor any spiritual validity as these individuals have no lineage to the authority granted by Christ, and perpetuated through His Apostles and retained in the Orthodox Church. Their self-bestowed dominion over God’s Truth is an absolutely shameless exercise in absurd pretension that certainly lacks any true Grace.

Their unintelligible babbling; their dramatic “healing” of the ill and their spectacular “flooring” of the gullible by touching them is a carefully orchestrated mix of chicanery, psychology, contrivance and a generous dose of assistance from Satan. These blasphemous exercises are worthy of Hollywood & invariably bring the true Holy Spirit into ridicule! All their ostentatious presentations are aimed at satisfying the desires of the hedonistic “searchers” seeking the modernistic and extraordinary “signs.” Apparently, they are unaware of St. Luke’s narrations:

 “Then some itinerant Jewish exorcists took it upon themselves to call the  name of the Lord Jesus over those who had evil spirits, saying, ‘We exorcise you by the Jesus whom Paul preaches’…… And the evil spirit answered and said, “Jesus I know, and Paul I know;  But who are you?” (Acts 19:13-15)

Their so-called “miracles” are stage-managed so that the impact is not lost on the maximum number of misguided souls. Yet what do we find with true, Christian miracles that are accomplished through the power of the Holy Spirit?... When Christ raised Jairus’s daughter from the dead, “...He commanded them strictly that no one should know it,” (Mark 5:43). As with all of Christ’s miracles, they were always performed quietly, shunning publicity and without noisy display with public acclaim in mind. In fact, in most instances the recipients were forbidden to advertise their cure. This shows that genuine followers of Christ should not seek earthly praise and glory for doing God’s work. Compare the current crop of self-“anointed” apostates from various ministries and their theatrical “healings” – the differences in their approach certainly identify them as false disciples.

As Ap. Matthew warns us in ch. 24:24 – “For false christs and false prophets will rise and show great signs and wonders to deceive, if possible, even the elect (faithful).”

Let all these apostates answer a simple question….when Christ stated to Ap. Peter that “on this rock I will build My Church...” (Mat. 16 : 18) did He mean His Church will be built by His Apostles or by some self-appointed defilers of the truth, some one thousand and nine hundred plus years later? How absurd can you get? Therefore, how can they call themselves the true church of Christ? Where is their authority? It is certainly NOT from Christ….leaving only one other possibility – from the father of liars!

We have to remind ourselves constantly to “Beware of false prophets, who come to you in sheep’s clothing, but inwardly they are ravenous wolves.” (Mat. 7: 15)

In conclusion, let us remember: “He who speaks in a tongue edifies himself, but he who prophesies edifies the church.” (1 Cor. 14:4)

 

Жертва  Руси.

 Грешник Петр

Всем нам русским повезло,

Мы крещенные врагам на зло.

Потому и Русь святая,

Богу нашему родная.

Он ее не раз спасал,

Вразумляя, наставлял.

Дал нам Батюшку Царя,

Милость Божью даря.

Были разные они,

Каждый правил в свои дни.

Кто по многу, кто чуть чуть,

Был у каждого свой путь.

Николай всех превзошел,

Всей семьей к Христу пришел.

На Голгофу путь тяжел,

Он его с семьей прошел.

Их жиды как агнцев взяли

И в подвале расстреляли.

Кровь святая пролилась,

За Русь жертва вознеслась.

Вы спасители России,

Христиан кровью защитили.

Враг хотел чтоб Русь упала

И в ногах его рыдала.

Но Царевич Алексей,

Вместе с матерью своей.

И сестренками родными.

Стали русскими святыми.

Эту жертву Бог принял,

От нас милость не отнял.

Как не пыжились евреи,

Они Руст не одолели.

Эти дети сатаны,

Дать ответ за Русь должны.

Как христиан уничтожали

И священников пытали.

Не поможет им талмуд,

Они в ад его возьмут.

Все замучены жидами,

Правду скажут Богу сами.

Божий суд недолго ждать

И за все ответ держать.

Русь пока еще рыдает

И к своим святым взывает.

Царь с Царицей помогите,

От паденья уведите.

Защитите Русь свою.

Пред иконою молю.

 * * *

THE  RUSSIAN  HOOTOR (Settlement)

Confession of love

A novellae by Valentina SOLOGUB

Translated by S.Larin

The Valiant Knight is dying… The Mighty valiant knight… The Russian Orthodox Civilisation. It had survived more than 1000 years and now literally, over a decade and a half, worn out through lack of sustenance – is disappearing. Even under the communist regime, she existed – perhaps hidden, secretive, not free, but she existed! There were commissars, there was atheism, there was theomachy, there was the red terror – yet she opposed all of this! Just like the unseen Arthurian Camelot. For Russia it was dreadful and frightful with the sorrow, blood, tears, “glory of the Communist Party of the Soviet Union”, Lenin in his mausoleum and Stalin on the podium – but she existed! She was to be found everywhere – in nature, in the people, in the architecture of the cities, in the huts of villages, in the rural landscape, in the thick forests, in the fields, in the sounds of the swaying yellow sheafs of wheat, in the bubbling of the streams in Spring, in the flow of the Volga – she was there!

Indefinable, secret, hidden, her heart nonetheless sensed it: it was present in the Russian faces, the village scarves, the cadence of the Russian speech, in the structure of the Russian terminology… and now she is dying. DYING! It’s akin to a Great Valiant Knight, who while resting - being exhausted after a battle – is trussed up surreptitiously by his subjects-betrayers that had lived under his auspices. And when his defence forces – his loyal forces? – got intoxicated from its freedom, the betrayers tied him up. These pygmies have plunged their fangs into him like bloodsuckers and drank of his blood, pumping out his innate essence and vital liquid then shredding his body and throwing the pieces to the jackals - far and wide. They are stripping him of his precious panoply that protected him from his enemies’ poisonous arrows. They are plundering his grain silos as well as his innumerable riches… and they are sucking, sucking, sucking his blood… But where are those that are supposed to serve him? Where are they? Well, right here, alongside. Only some are attempting to come to an agreement with his murderers; some others feign they see nothing, hoping that everything will settle down of its own volition; others truly see nothing and are just happy to have obtained some stolen crumbs from the “ruins”; yet others hurry along to secure their share by participating in the pillaging frenzy… The Giant must be saved, and those bloodsuckers that have latched on to his wounds, must be driven off and squashed. He must first be treated with a curative balm that will liberate him from his shackles and restore his body, so that the Valiant Knight can rise to his gigantic height, so that he may raise his mighty hand to shield us from our foul enemies… Instead, we negotiate with them – very nearly barter - pleading for them not to suck the blood so hard, to drain it slower, more delicately so it won’t be so painful… to prolong it… and this foulness continues to sink its fangs deeper and deeper…

And so the Russian cities are no more. Instead, there stand amorphous, hideous frameworks reminding either a pile of deformed metal and glass; or blotched aggressive monsters with horn-like towers, in the grimly swirling red sky of sunset, ready to devour the surrounding expanse; or something akin to Babylonian prison buildings, looming over the people with their inevitability…

There are also no Russian villages - these disabled centres with crippled houses that look upon God’s world through broken, gaping windows, or through others that have been boarded up. All that is left of the Russian villages are rotting, fallen down peasants’ huts resting on their sides… More than one generation had lived there: children were born there, departed old folk was mourned, people kissed each other on Easter, songs were enjoyed, special pastry was baked on the day of Annunciation, yarn was spun, saddles and horse-collars were adjusted, harvesting machines and tractors were driven, cows were milked and grain was threshed, cellars were filled with potatoes and vegetables… Now, dark windows akin to eyes gaze aimlessly from the villages, their ramshackle huts frightening the crows with their decrepit roofs. Not one soul is seen for kilometres, just as though a ferocious foe or a plague had swept through the area. This scene is repeated just about throughout the whole of Russia – in the Kostrom, Vladimir, Ivanov regions… Yet there was a time, it seems a long time ago, over the other side of our God-given Russia – there, where grapes grow and tulips and roses bloom….

There is a Cossack stanitsa in Kuban, that borders with Adigai, under the name of Russian “hootor`”. It stretches from the slope of a mountain and ends abruptly at the edge of a steep precipice. There follows a bridge over a stream, and a twisting rocky road that hugs the ground on its natural way toward the heights of the mountain. Here, Cossack houses stand in blooming gardens that are awash with sunlight. There was a time when there was a populous Cossack village with rich homesteads, with lush gardens that grew apricots and walnuts. To observe a sapling walnut tree that came from central Russia, which now defies encirclement by a pair of human arms, standing in front of a house is simply marvellous. But here, everything is marvellous. The soil gives birth as though it was enchanted: you plant a bare stick in the ground one evening, and next morning you have a gatten-tree… There were some tens of houses at this settlement, which flourished even under Soviet rule, drowning in a plethora of apples and pears produced in its thriving gardens. This was one of the prime Soviet husbandry centres, where local apples produced a very celebrated saltish, effervescent cider in champagne bottles.

Today, walking along the road and traversing through backyards, you don’t see a soul! It truly seems that the soul has died in these places, the inhabitants departing abruptly as though escaping from a sudden catastrophe. Empty… take what you want. Here you see a forgotten oven-fork, leaning against a tree. Further on you are confronted with an open summer kitchen, housing under its roof a bench with a row of clay pots, their fire-kilned sides reflecting the rays of the sun… while the stove gives rest to a clothes iron, which had been used by grandmothers and great grandmothers that lived during the Tsar’s reign. Although now the iron’s interior is cold, formerly it had felt many pieces of coal brought to a fiery life through enthusiastic blowing of its user. And in the main corner of the room, the icons still hang on the walls, tarnished with age and adorned with embroidered lace.

Bang! – something fell with a dull thud nearby. Then rattle, rattle, rattle and silence… It turns out to be a ripe apple that has fallen from the tree on to the roof rolled and fell into thick grass and stopped. Walking among ruby-red trees, their foliage strewn with shining golden balls, creates a feeling that one is at a fairytale festival, expecting Cossacks to jump out from behind the trees and start to dance. Unfortunately, it is an idle thought… they will not be appearing. There are no more Cossacks.. the area has died out.. everything here has become silent for many a year. The berries will ripen and fall on the earth – quietly, soundlessly, with only the ground being covered by them, gilding it in the twilight as though covered with a precious vestment.

A wind has sprung up – plop-plop-plop… the nuts start to fall, and once again.. silence. Suddenly, nearby behind the back, there is a sound akin to an exhalation.. then silence once again. It turns out to be the sound of a roof of a house that has just sagged: quietly, softly, without any complaint, as though this had to be… its time had come. It had crumbled within its walls and now lies as a neat mound among the grass. The rains will come and wash away this mound, carry away this house that had accommodated someone’s life, just as over the years many other dwellings had suffered a similar end, taking away with it all memories of its occupants. The Cossacks had inhabited this area, constructed dwellings, cultivated the land, tamed nature, broke in wild horses, departed to wars… Now, a canopy of tree branches cover those human joys and cares, it will be overgrown with waist-high grass covering all traces of human habitat… as though it never existed. Having been built by the Cossacks from straw and mud, the crumbling houses pose no threat to the environment as they easily revert to their original state – just like a human ; taken from the ground and to the ground you shall return… Likewise with the whole civilisation…

Not far from the house, at the edge of the forest, a solitary grave with a cross can be seen, its rusted plaque showing the beginning of a name “Eliza…”. In fact this was an Elizabeth that was executed by firing squad in 1942 by the Germans when they discovered she was harbouring a boy-soldier, who had broken through an encirclement and returned to his land. They led her outside with the young Cossack and his bloodied, bandaged leg… and lined them up. Both looked up at the sky, at the golden balls on the trees, at the growing walnuts – and that was it… with their gaze fixed at the blue heavens, they went to the Heavenly Kingdom. They were buried at the same spot by the Cossacks. There is nobody left here. The Cossacks abandoned the settlement… it has become deserted only for Elizabeth with the soldier under a cross, shaded by paw-like branches of nut trees… remaining for eternity…

Again, a sudden sound of a fallen, rolling apple and then silence..  Everything is in bloom, bearing fruit. The blinding, hot sun penetrates every branch, every blade of grass… but there are no humans, no voices, no laughter, no marching or wedding songs –  everything has become aphonic, deadened. It is distressing to see nature abandoned by man. It seems as though nature too feels forlorn and frightened without him: just the sound of a rolling apple… and then falls asleep once again.

Awaken, Russia, my kind and caring Russia, awaken!

Arise, resurrect, Mighty Knight!

Look upon us O Lord, it is Your creation!

* * *

ПРОРОЧЕСТВО  ГОГОЛЯ. 

Вадим Виноградов

                                                                         Постойте же, придёт время,  будет время,

   узнаете вы, что такое Православная Русская вера!          

Н.В.Гоголь

Если бы священник, когда придёт время проповеди, вышел бы на амвон перед русским верующим народом и, не как пономарь, а с чувством, с толком, с расстановкой, произнёс бы эти, всем хорошо знакомые, но и так же всеми крепко забытые слова, полученные Николаем Васильевичем Гоголем от Святаго Духа, то все до единого, сколько бы ни находилось в храме русских сердец, в одно время вместе с Тарасом крикнули бы в клети своего сердца: “Слышу“, а слеза, навернувшаяся бы у каждого, подтвердила бы, что: “Добре, сынку, добре!“. Потому что слова эти даны были именно для него, для русского сердца, которое, пожалуй, только одно и способно ещё сегодня отозваться на неповторимую по красоте мученическую смерть.  Итак, восстановим в своей памяти забытое слово, услышанное ещё на школьной скамье: 

“Остап выносил терзания и пытки, как исполин. Ни крика, ни стону не было слышно даже тогда, когда стали перебивать ему на руках и ногах кости, когда ужасный хряск их послышался среди мёртвой толпы отдельными зрителями, когда панянки отворотили глаза свои, - ничто похожее на стон не вырвалось из уст его; не дрогнулось лицо его. Тарас стоял в толпе, потупив голову и в то же время гордо приподняв очи, и одобрительно только говорил: “добре, сынку, добре!“

Но когда подвели его к последним смертным мукам, казалось, как будто стала подаваться его сила. И повёл он очами вокруг себя: Боже! Всё неведомые, всё чужие лица! Хоть бы кто-нибудь из близких присутствовал при его смерти. Он не хотел бы слышать рыданий и сокрушений слабой матери или безумных воплей супруги, исторгающей волосы и биющей себя в белые груди; хотел бы он теперь увидеть твёрдого мужа, который бы разумным словом  освежил его и утешил при кончине. И упал он силою и воскликнул в душевной немощи: “Батько! где ты? слышишь ли ты?“

“Слышу!“ раздалось среди всеобщей тишины, и весь миллион народа в одно время вздрогнул“.

И вот человек, на которого снизошли эти слова, который был избран, чтобы донести  ими мiру дух и душу православной мученической кончины, сейчас стоял на коленях перед пылающим камином и бросал в его огонь один за другим листы своей чистовой рукописи, над которой он трудился с 1840 по 1852 годы, т.е. более 10 лет. В огне в это время пылал второй том “Мёртвых душ“, а сжигал его сам автор, великий русский писатель Николай Васильевич Гоголь.

- Десять лет псу под хвост! – с самодовольной уверенностью произнёс, занятый своими житейскими заботами, обыватель. (Он–то был уверен, что никогда не потерял бы зря целых десять лет своей жизни.)

- Что Никола – Мастер, не выходит твоя книга? – ехидно радовался мелкий бес, наблюдая за мастером, сжигающим свою рукопись, 

- Описание зла получилось, а описание добра оказалось выше сил? – уже был готов приговор интеллектуала, узнавшего о пропавшей в огне рукописи второго тома “Мёртвых душ“.

Но только, как всегда, из мягкого кресла интеллектуального самоощущения вышла очередная оплошность  насчёт того, что не удалось де Гоголю создать положительного героя. Как раз Гоголю-то и дано было изобразить ярчайший во всей мировой литературе положительный образ, раскрывший главную заповедь Христа-Спасителя: нет больше той любви, как если кто положит душу свою за други своя (Ин.15,13). Вот этим-то образом и должен завершать священник своё чтение с амвона:

“И присудили, с гетманского разрешения, сжечь его живого в виду всех. Тут же стояло нагое дерево, вершину которого разбило громом. Притянули его железными цепями к древесному стволу, гвоздём прибили ему руки и, приподняв его повыше, чтобы отовсюду был виден козак, принялись тут же раскладывать под деревом костёр. Но не на костёр глядел Тарас, не об огне он думал, которым собирались сжечь его, глядел он, сердечный, в ту сторону, где отстреливались козаки: ему с высоты  всё было видно, как на ладони. Радость блеснула в очах его. Он увидел выдвинувшиеся из-за кустарника четыре кормы, собрал всю силу голоса и зычно закричал: “К берегу! к берегу, хлопцы! спускайтесь подгорной дорожкой, что налево. У берега стоят челны, все забирайте, чтобы не было погони!“ На этот раз ветер дунул с другой стороны, и все слова были услышаны козаками. Но за такой совет достался ему тут же удар обухом по голове, который переворотил всё в его глазах.

…………………………………………………………………………………..

Когда очнулся Тарас Бульба от удара и глянул на Днестр, уже козаки были на челнах и гребли вёслами; пули сыпались на них сверху, но не доставали. И вспыхнули радостные очи у старого атамана.

“Прощайте, товарищи!“ кричал он им сверху: вспоминайте меня и будущей же весной прибывайте сюда вновь, да хорошенько погуляйте! Что взяли, чортовы ляхи? думаете, есть что-нибудь на свете, чего бы побоялся козак?

Постойте же, придёт время, будет время, узнаете вы, что такое Православная Русская вера!“ А уже огонь подымался над костром, захватывал его ноги, и разостлался пламенем по дереву… Да разве найдутся на свете такие огни, муки и такая сила, которая бы пересилила русскую силу“.         

Разве это описание истиной мученической кончины не выше человеческих писательских сил? Разве мы не помним, что: Не проворным достаётся успешный бег, не храбрым – победа, не мудрым – хлеб, и не у разумных – благорасположение  (Екл.9,11), но, “все сие производит один и тот же Дух, разделяя каждому особо, как Ему угодно “ (1Кор.12,11). Потому-то наш честнейший Александр Сергеевич и не скрывал, что и являться Муза стала мне, и что у него сама рука просится к перу, перо к бумаге, минута и стихи свободно потекут. В каком же виде являлась Александру Сергеевичу Муза? Не в виде же эфирной нимфы с крылышками. Она являлась в виде реальных строк. Она являлась ему в таком, например, виде: Ветер на море гуляет и кораблик подгоняет; он бежит себе в волнах на раздутых парусах.   И в таком: “Ну, барин," - закричал ямщик – “беда: буран!“  И А.С.Пушкин в момент, пока  мысли в голове волнуются в отваге, спешил  материализовать то, что являла ему Муза. И нам только кажется, что любим мы Александра Сергеевича особенной любовью, как какого-то особенного человека. На самом-то деле мы любим его, как особенного избранника Божьего, которому Бог дал такое сердце, что и Музу к нему посылал постоянно.

Вот с таким настроением вернёмся мы к горящей рукописи второго тома “Мёртвых душ“ и к Николаю Васильевичу Гоголю, глядящему на уничтожающий её огонь. Изводишь, единого слова ради, тысячи тонн словесной руды,- примерно так думал в тот момент и Гоголь, сжигающий  свою десятилетнюю словесную руду. Но, зато, какое же, наверно, щедрое слово откопал он, перелопатив свои тонны словесной руды? Монастырь твой Россия!“ – явила ему Муза за кропотливый десятилетний его труд. Путём ко Христу были для Николая Васильевича Гоголя десять лет его труда над вторым томом. Он, действительно, страстно желал, в противовес первому тому,  изобразить положительные образы. Но, приближаясь всё ближе и ближе ко Христу, он всё более и более чуял, что положительный-то герой не тот, который только честно трудится, который просто хороший человек, а тот, кто человек святой, кто всем сердцем  любит Христа.

А Костанжогло таковым не был, и Гоголь, уже своей волей, не выпускает его, как положительного героя, демонстрируя этим и свою меру приближения ко Христу.      

Не трагический вид, достойный Шекспира, имел Гоголь, сжигавший свою рукопись. Прозрение, полученное им: “Монастырь твой Россия“,- позволило ему смутно, в тумане, но ощутить и старца Зосиму, и Алёшу Карамазова и Сонечку Мармеладову. Но Дух, каждому особо разделяющий, эти образы хранил для другого. Тот же, другой, для кого они предназначались, в это самое время стоял на эшафоте, ожидая смерти. Прощаясь со своими товарищами, он подбадривал их, говоря: “Скоро будем со Христом!“ Но это желание его сбылось не так скоро, как он предполагал: через мгновенье казнь заменят сибирской ссылкой, где он и обретёт духовное зрение, которым он чётко и ясно и увидит, посланных ему и старца Зосиму, и Алёшу Карамазова, и Сонечку Мармеладову, и, когда мысли в голове его заволнуются в отваге, опишет их.

Рукописи не горят“, - это задолго до своего ученика знал и Н.В.Гоголь. Потому что прежде, чем рукопись появится на бумаге, она уже бывает написана на “небесном файле“. Сгорает бумага, а надписание, бывшее на ней, остаётся на “небесном файле“ нетронутым. Потому-то и был совершенно спокойным Николай Васильевич Гоголь во время сожжения рукописи второго тома “Мёртвых душ“: его рука уже просилась к перу, готовому записать “Выбранные места из переписки с друзьями“.

Когда они выдут из печати, Святитель Игнатий найдёт в них некоторые места, которые не очень согласуются со строгостью Церкви. Но эта работа Н.В.Гоголя была нужна не как святоотеческий труд, а как свидетельство всей русской литературы верности Христу. Уже в публицистической форме Николай Васильевич выразил исповедание русских писателей: и за Пушкина, и за Достоевского, и за всех, всех русских писателей, не изменивших Христу.

Но где же исполнение этого пророчества Николая Васильевича: Постойте же, придёт время, будет время, узнаете вы, что такое Православная Русская вера? Наступит ли это время, в приходе которого так был уверен Н.В.Гоголь?

И если хотите принять, время это уже было и всё исполнилось  в точности, как и предвидел Н.В.Гоголь! Православная Русская вера, которую через образ своего Тараса так чудно выразил Гоголь, была явлена мiру в начале ХХ-ого века явлением Новомучеников и Исповедников Российских.

И если хотите принять, он есть Илия, которому должно придти.

Кто имеет уши слышать, да слышитъ!  (Мф.11.14,15)

Так и Возрождение России, предсказываемое святыми, как возрождение России  на короткое время с православным Государем, если можем принять, уже свершилось. Этим Возрождением было время высокого духовного подъёма остатка Святой Руси, когда Россия явила мiру через сонм Новомучеников и Исповедников Российских во главе с Православным Царём Николаем II ту Христову веру, о которой мiръ уже не имел ни малейшего понятия, даже в самой России. Слыша, мiръ этого уже не слышал, и, видя, не видел, и не разумел.  Ибо, «как мало оставалось в обществе времён Новомучеников и Исповедников Российских веры во Христа! Как слабо было уже стремление к отечеству небесному! Какое равнодушие к порывам души освободиться от крепких сетей, сплетённых из растленных обычаев мiра, и от несокрушимых оков, в какие заключила сама себя наша воля, отдавшаяся во власть суетных желаний». (Свящ. Муч. Фаддей, Творения, кн. 1, стр. 194)  

Филадельфийскую Церковь в ХХ веке представляли Новомученики и Исповедники российские и Русская Православная Церковь Заграницей, созданная Митрополитом Антонием, хранимая такими подвижниками, как святитель Иоаннъ Шанхайский, архи-епископ Аверкий, архимандрит Константин и другими подвижниками, и завершившая свое филадельфийство последним её представителем – митрополитом Виталием.

Оставшиеся верными её идеалам после отшествия Митрополита Виталия в Царство Небесное, рассеялись среди безбожников, скрыв себя от людей, войдя в Малое Русское Христово стадо.    

Сегодняшние же «патриоты», православные атеисты, трубят о возрождении, ясно даже, и не представляя себе, каково же оно, Возрождение России? Что Россия разве способна  ещё раз вспыхнуть таким обилием огненных столпов, уносящихся в Небо, каким она вспыхнула в начале ХХ века? Да, сегодняшнее Российское Малое стадо ещё способно осветить Россию светом огненных столпов, уносящихся ввысь. Но таким ли ярким светом, каким осветило Россию её Возрождение в начале ХХ века, целью которого было напомнить мiру о Слове Истины? Уже нет. Потому что миссия Малого русскаго Христова стада ХХI века состоит не в том, чтобы сказать слово мiру, а сохранять в себе веру Православную в такой полноте, которую то и не смогут одолеют врата ада. И потому трубить сегодня надо только о том, чтобы не отстать нам от обоза, движущегося в Царство Небесное. Возрождение России, не имеющей ни царя, не представляющей собою и Отечества, имеет сегодня только один путь: путь личного спасения. Малое стадо, сохра-няющее верность Христу в своей «перегородке», оно не только спасает свои души. Оно сохраняет себя для тех путей, на которые волен его направить Господь для спасения России. (арх. Константинъ Зайцевъ, стр.114) То есть, только встав на путь личного спасения, ты этим самым и возрождаешь Россию.

Духовное Возрождение России на малое время, которое ожидали наши пророки в ХIХ-ом веке, свершилось в начале века ХХ во дни испытания России огнём революции. Потому что Возрожденная Россия, с духовной точки зрения, – это вовсе не благоденствие сильной державы, в которой нет бедных, наподобие США. Возрожденная Россия – это,  всего лишь, постоянное сердечное исповедание, подсказанное нам Достоевским: «Мы со Христомъ!»

Русские воины Христовы с честью выдержали тогда это испытание, показав именно Возрождённую Россию, такую Россию, о существовании которой уже никто даже и не предполагал. За 200-летний период методичного отступления от Христа, проходившего вехами: Петровской поры, Екатериненского правления; растления православной России: декабристами, Герценом, народниками, толстовцами и всевозможными либералами и большевиками, весь мiръ видел уже Россию страной, обмiрщённой западом. И вдруг, пред всем мiромъ Россия предстала – Первохристианской верой!

Вот почему даже и в ХХI-ом веке, полностью отступившем от Христа, у слуг диавола нет никакой уверенности в том, что Россия не «взбрыкнёт» снова и не повернётся вдруг, к Западу, своим Первохристианским лицом.

Ещё в 1872 году погребли вроде бы последнего воина Христова протоиерея Савелия Туберозова, на смертном одре страдавшего от того, что: Букву мертвую блюдя… они здесь… Божiе живое дело губят. И казалось тогда, что не на старогородской только поповке настало время полного обновления. Что на всей Российской поповке уже восторжествовал обновленческий духъ. Как вдруг, полвека спустя, как из небытия, восстал не один Савелий Туберозов, а целый сонм таких же, как он, Мучеников и Исповедников российских, к которым, как и к Савелию, стоит отнести ёмкие евангельские слова: В мiре бе, и мiръ их не позна… И воззрят нань их же прободоша, использованные Н.С.Лесковым, предварившим образом протоиерея Савелия Туберозова сонм Исповед-ников российских, которых ныне чтут устами, сердца же от которых стоят далеко.

Естественно, не в масштабе всего народа, как народа Церкви, говорит свое слово Святая Русь, но как Малое стадо, которое может всколыхнуть весь мiръ, который, хотя и готовится старательно к приходу антихриста, но весь дрожит и колеблется, как перед землетрясением.

России суждено сказать “слово живой жизни в грядущем человечестве”, - предрекал Ф.М.Достоевский. В апокалиптическом образе «жены, облеченной в солнце» Ф. М. Достоевский увидел великое будущее России. «В одном разговоре, – вспоминал Вл. С. Соловьев, – Достоевский применял к России видение Иоанна Богослова о жене, облеченной в солнце и в мучениях хотящей родити сына мужеска (Откр. 12, 1-6): жена – это Россия, а рождаемое ею есть то новое Слово, которое Россия должна сказать миру. Правильно или нет это толкование "великого знамения", но новое Слово России Достоевский угадал верно» («Три речи в память Достоевского»)

Но о каком слове в прямом его понимании может идти речь, если Слово сказа-но раз и навсегда Господом Богом и Спасом всех Iисусомъ Христомъ? Какого ещё нового Слова не хватает мiру? Россия могла сказать мiру только «аминь»! И она его сказала явлением своих Новомучеников и Исповедников Российских.

И когда Ф.М.Достоевский предсказывал то, что «Россия скажет мiру слово!», в этот самый момент, как раз именно его словами, Россия завершала свое слово мiру. Как угасающая свеча, Святая Русь озарилась пламенем последней и самой яркой своей вспышки – явлением Новомучеников и Исповедников Российских. В этот наивысший момент своей верности Христу Русская Православная Церковь (не путать с Сергиянской организацией!) сравнялась с Первохристианской Церковью мучеников. И потому фраза «Россия скажет мiру Слово!»,  сегодня уже звучать: «Россия сказала свое Слово мiру!». С прибавлением: «Но мiръ его не услышал». Словом этим стало явление Новомучеников и Исповедников Российских, этой Филадельфийской Церкви ХХ века, которую всегда укреплял Господь Iисусъ Христосъ словами: Се, гряду скоро, держи, что имеешь, дабы кто не восхитил венца твоего.

А говорила Россия мiру свое слово всем своим 1000-ним периодом своей жизни своею же жизнью. Святая Русь говорила это свое слово, прежде всего, Западу, проповедуя ему всей своей жизнью самоотвержение. Смысл же этого русского слова Западу лучше всего выразил Святой Пророк, Предтеча и Креститель Господень Иоаннъ: не должно тебе иметь (Марк 6, 18). То есть, не должно вам растлевать народы своим блудодеянием не только в вашей плотской, но и в духовной жизни.

 И за то, что Россия всей своей жизнью 1000-у лет говорила Западу:

Не должно тебе Западъ иметь…  за это Западъ… отрубил ей голову.

Итак, Россия сказала свое Слово мiру. И Словом этим стало явление Ново-мучеников и Исповедников Российских. После этого последнего Слова мiру каждый, кто желает достичь Царства Небесного, вынужден теперь, повинуясь правилам, установленным Новомучениками и Исповедниками Российскими, двигаться только за их обозом. Ибо другого обоза, идущего в Царство Небесное сегодня, во всяком случае в России, уже нет. Идущие же сегодня за этим обозом, подражая Новомученикам и Исповедникам Российским, нынче благоразумно скрыли себя от людей, как об этом и было предвозвещено о нашем положении ещё преподобным Нифонтом в III-ем веке.

 * * *

                                                                                                            ПСАЛОМ

                                                                                                      П. Котлов-Бондаренко

                                                                                                    К Тебе я, Господи, взываю –

                                                                                                    Тебе единому молюсь

                                                                                                    Твое я имя прославляю,

                                                                                                    Спаситель мой Иисус!

                                                                                                Дай сил идти мне за Тобою

                                                                                                И Твою волю исполнять,

                                                                                                Любить Тебя всем сердцем и душою

                                                                                                И в Тебе лишь пребывать!

                                                                                                    Уста мои наполни Ты хвалою

                                                                                                    И радость дай душе моей,

                                                                                                    Дабы я жил всегда с Тобою,

                                                                                                    Мой Спаситель дорогой!

* * *

"И  МОЁ  СЕРДЦЕ  БОЛЕЛО  МНЕ!.."

Подготовил к публикации Анатолий Юрьевич Серебренников, прихожанин РИПЦ, Россия, Карелия.

Случилось это далеко от России – 4 июля 2000 года в одной из клиник города Вены умер замечательный русский человек и патриот Пётр Михайлович БАЧМАНОВ. Буквально за несколько дней до смерти он вдруг позвонил нам (до этого мы только переписывались) и ровным, спокойным голосом старого русского человека, отвыкшего говорить на родном языке, сообщил, что операция на сердце будет ему сделана раньше установленного срока…

Пётр Михайлович всегда любил неожиданности. Вслед за первым его письмом к нам из Австрии пришла и увесистая посылка с церковными свечами, ладаном, книгами и иконами. А к Пасхе и к Рождеству наши скауты получали то совершенно невероятные наборы сладостей, то комплекты школьных принадлежностей…

Тот неожиданный звонок из города Эннс, где жил со своей семьёй  Пётр Михайлович,  был первым и, увы, последним. Услышав вдруг в трубке: «Здравствуйте, это Петя!..», я совершенно растерялся. Поэтому, наверное, и разговор наш получился не совсем такой, как хотелось бы. Время шло, слышимость была на удивление изумительной, Пётр Михайлович всё говорил, говорил… Сегодня-то я знаю, что был последним русским человеком из России, с которым он беседовал перед смертью.

Мы все надеялись на благополучный исход операции, молились. Даже вернувшееся обратно из Эннса наше письмо с пометкой тамошней почты «Вручить некому» не вызвало тревоги – мало ли, человек ещё не оправился после перенесённой операции и продолжает находиться в венской клинике? И только поздней осенью, из письма землячки Петра Михайловича – Галины Климентовны Феофиловой, живущей сейчас в Бразилии, - узнали о смерти…

Пётр Михайлович писал нам удивительные письма. Он очень ревниво и пристально следил за всем происходящим в России, и его меткие наблюдения на многое открыли нам глаза:

Эннс, 29 января 1997 г.

Дорогой о Господе Анатолий! Передо мной лежит «Православная Русь» из Америки с Вашей статьёй. И, прочитав её, хочется Вам немножко помочь, где я смогу. Сперва немножко о себе. Живу я в Австрии с 1944 года, сюда я приехал с моими родителями. Было мне тогда 13 лет. А теперь я нахожусь уже на пенсии. В Австрии было раньше много Русских, которые не хотели вернуться в коммунистический «рай», а решили лучше остаться разсеянными по всему свету со всеми трудностями, но быть душевно свободными. И, так как Родину мы не смогли с собой взять, то большей частью многие из нас взяли самое драгоценное -  это веру наших предков в Господа Бога. А Господь послал нам Своих заместителей, Своих Святых, которые всегда были с нами и учили нас не забывать нашу веру, и отцовскую землю, и Русский народ…

Кто из нас мог сказать 10 лет назад, что рухнет сатанинская арена на Русской земле? Это только один Господь Бог был в силах сделать. Он 2000 лет тому назад, сойдя в ад, освободил всех праведных. Радуйтесь, несмотря на все Ваши земные сейчас трудности, но будьте верны нашей Православной Церкви, Церкви наших предков. Тогда будет Господь Бог Сам помогать в Ваших земных трудах. Раньше Русский крестьянин перед началом первой борозды крестился и просил благословения у своего Небесного Отца на свои труды, так и мы должны этому научиться…

Эннс, 19 апреля 1997 г.

Христос Воскресе! Воистину Воскресе!.. У нас сейчас уже цветут тюльпаны, анютины глазки и зеленеет берёзка. Но в горах, так же, как и у Вас, зима. А  всё остальное также нерадостно. Нас всех на Западе загоняют в «колхоз». И обещают, что будет куда лучше жить… Мне кажется, что России ещё предстоит тяжёлый путь, покамест она окрепнет и встанет на ноги. А Запад будет всё делать, чтобы она такой, как сейчас, оставалась всегда. Что Западу нужно, так это богатства России. И мне кажется, что он уже часть захватил в свои руки. В России много Иуд, которые продают свою землю…

Эннс, 13 сентября 1997 г.

Ваше письмо принесло мне большую радость, потому что понемножку, с Божией помощью, налаживается и у Вас христианская жизнь. Мне это напоминает первые годы после войны у нас. Мало у кого была работа, жили большей частью в деревянных бараках (лагерях). Немцы использовали нас, как рабов. И вот, когда фашизм рухнул, то в каждом барачном лагере, где жили Русские, первым делом они начали хлопотать о помещении для церкви. А строили её все вместе – кто умом, другие руками, третьи помогали вещами, а четвёртые немножко деньгами. И всё это, вместе взятое, создавало маленькую, бедненькую, но зато дорогую и родную Божию Церковь, куда мы могли приносить наши душевные просьбы за нашу много страждущую Родину, за наших друзей, за нас, грешных. А также благодарность за то, что Господь спас нас. Мы молились и молимся за наших предков всем нашим Святым…

И, так как ни Австрия, ни Германия первые десятилетия не имели для беженцев работы, то пришлось людям искать её за океаном. Работали  всевозможные комиссии, где смотрели, проверяли и «чистили» человека. Это было вроде рабского рынка. Если человек подходил, его брали. И только евреев брали всех – и хромого, и больного, тут подходили всякие! Нужно сказать, что евреи при Гитлере вообще не считались людьми, а Русские признавались только как рабы. Но, я думаю, что Вы всё это знаете.

Приехав в новые страны и получив работу, Русские беженцы сразу начинали строить Храмы Божии, но уже солидные. А в Советском Союзе продолжали разрушать Храмы. И утварь, драгоценные вещи церковные, здесь, на Западе продавать! Я часто стоял перед витринами магазинов и смотрел на прошлое наших предков, и моё сердце болело мне!.. Когда откроешь Напрестольное Евангелие, а там стоит кто пожертвовал его для совей Церкви, как, например, крестьянка в благодарность Богу… Да, дорогой Анатолий, трудно всё это передать, но я знаю, труднее всё это пережить самому.

Но будем надеяться на милость Божию ко всем нам. Недавно совсем, кажется, существовала арена дьявола с высокими стенами в России, где христиан мучили, как в Римское время, даже ещё страшнее. Но пришло время, и она рухнула! Остались только помощники дьявола, и чтобы их не узнали, они надели овечью шкуру. Но и им придёт конец. Как говорил Иисус Христос: «по их плодам узнаете их» (Мф.6.12).

Как мне кажется, в России кончился или кончается коммунизм, а здесь, на Западе, он только начинается. Только не так брутально. Маленькие фирмы банкротятся, не могут конкурировать с мировыми концернами. Банки соединяются, мелким крестьянам уничтожают рынок, и они не могут конкурировать. Хотят ввести одну валюту. Всё предписывается из Брюсселя, как раньше из Москвы. У нас сейчас много безработных, и каждый день их становится всё больше. А наши политики, как слепые, бегут в пропасть, с ними и народ!.. Погода у нас уже становится осенняя, в горах выпал снег. И так бежит наше дорогое время день за днём, неделя за неделей. И не заметишь, как и у тебя настанет осень в твоей жизни…

Эннс, 28 октября 1997 г.

Самое главное – нельзя жить без Бога. Мы видели и видим, к чему это всё ведёт… Не думайте, и у нас грабят и убивают людей, может и не в таком размере. Но нельзя забывать, что Запад отравил Русский народ и до сих пор старается сломать ему хребет, хочет сделать его рабом на его собственной земле. И только наша Православная Церковь может его спасти. Но для этого нужны Патриархи, которые жили бы исключительно для своего стада, как это было в прошлом, а не разъезжали бы по странам, когда дома такая беда. Но Господь их поставил, Господь их и уберёт…

Эннс, 18 июля 1999 г.

Может быть, есть у Вас перемены к лучшему? Хотя, с нашей стороны этого не видно. У нас по радио передавали, что в Сибири появилась саранча… И тут мне вспоминается из Старого Завета о наказании Господом Богом людей. Так и сейчас происходит в наше, как будто бы цивилизованное, время. В Америке один ураган идёт за другим и уничтожает всё. А человек всё дальше и дальше отходит от Бога. Так же и у нас здесь, в Западной Европе. Самое главное для человека сделалось – иметь большое корыто, из которого он мог бы набить своё брюхо и потешить похоти свои! О Боге мало кто из молодёжи думает, самое главное для неё – повеселиться и поглумиться. Всюду видна рука антихриста, как это и было предсказано нашими Святыми.

И я думаю, нельзя терять надежду на перемены к лучшему в России. В старой квартире, где мы раньше жили, висела надпись и смысл её был такой: «Надежда есть посох, от колыбели – до могилы!». И потому нельзя никогда терять надежду в жизни на Бога и самого себя. И, если ты веришь в Бога Иисуса Христа, то ты уже богат, это богатство дороже всех земных богатств! Это единственное богатство, которые ты сможешь взять с собой, покидая эту землю. И, если ты его имеешь, не давай более никому вырвать его из твоей души! Как это просто писать, но как трудно другой раз исполнить, когда кругом так много соблазнов!..

Одна моя знакомая из Бразилии пишет мне, как растворяется Русская эмиграция у них, к сожалению. В третьем поколении мало что осталось уже от Русского духа, просто растворилась эта малая капля со временем в других народах. Единственная Русская Православная Церковь соединяла и сохраняла в себе прошлое России. Но со временем вошли в неё чужие мышления. А помощи ждать было неоткуда – в самой России Церковь Божия была в плену и гонении. А  Русский человек превратился из камня в песок, который каждый, кто хочет, пересыпает или разделяет. Или просто посыпает им дороги. Русский народ сделался безгласным народом, народом без души, как мне кажется. Ведь коммунизм разрушил и уничтожил всё почти прошлое Русских предков, которое строилось столетиями. А нам хочется в изумительно короткий срок всё опять возобновить. И ещё тогда, когда враги России и её народа прилагают все усилия, чтобы этого не допустить.

Но Русским нужно быть острожными против провокаторов, я думаю, что такие есть, и они непрерывно работают на руку жидам. Самое плохое было бы, если бы Русский народ в своей слепой ненависти к жидам наскочил на их выставленный кинжал! Как это сделал Гитлер и его помощники в своей тоже слепой, искусственно воспламенённой ненависти к жидам. Это тоже, можно сказать, один вид войны, правда. Выдуманный самими жидами. Эти жиды показали всему миру, что Гитлер и Немецкий народ хотят их уничтожить. И сразу у других народов появилась жалость к «бедным жидам». Но как раз эти жиды и дали возможность Гитлеру вооружиться, они же его и финансировали, это мало кто тогда знал! Жиды и развили ту ненависть к самим себе у Немцев, чтобы, в конце концов, выйти из этой войны победителями! Вот так может случиться и с Россией, с Русским народом, которому в конце концов наденут рабское ярмо. Как сейчас его имеет Немецкий народ, которому приходится делать всё, что жиды желают. Так нам, Русским, нужно быть очень острожными, чтобы и нас не постигла судьба Немцев. Потому что ненависть и злоба делают человека слепым в своих поступках.

Еврейский народ, послушал своих фарисеев и учёных, которые в своём народе подняли ненависть и злобу, и распял на Кресте Того Человека, Который пришёл на нашу грешную землю спасти весь род человеческий – Иисуса Христа!!! Ненависть ни к чему хорошему не ведёт человека. Вы, наверное, спросите – что делать? Очень просто – станем в ряды нашей Православной Русской Церкви, как стояли в Ней наши предки и прапредки, прислушаемся к нашим Святым, что Они говорят, откроем наши души для Них. Они посреди нас и всегда с нами, когда мы Их призываем. Нам кажется, что Они – мертвы. НЕТ! Мы душевно мертвы! Человек сегодняшний изуродовал свою душу или, лучше сказать, дал её изуродовать. Душа человека – это цветок, и если этот цветок не опыляется, он не приносит плодов. И только Церковью Христовой опылённый цветок души может приносить человеку пользу и плоды. Дорога Русского человека ещё очень длинная и пыльная, но в конце её ждут нас наши предки, чтобы все вместе мы вошли к нашему Создателю…

Эннс, 2 января 2000 г.

В конце старого года пришлось побывать в больницах. Наши больницы прекрасно оборудованы, даже из Грузии сюда приезжают евреи лечиться. В один прекрасный день рядом со мной положили такого субъекта, он привёз с собой даже собственную докторшу. Для них всё возможно, они здесь (в Австрии – А. С.) считаются, как пострадавший народ. У вас тоже есть, чем похвалиться – пьяница (Ельцин – А. С.) пошёл на покой со всеми гарантиями этого покоя. Американцы уже говорят, что Путин будет делать всё, что им нужно…

Я получаю из России православную газету, для меня она содержит много интересного – как положительного, так и отрицательного.  Но это капля в море против американской пропаганды и долларов, которые употребляются для порабощения Русского народа. Но и Запад уже танцует под американскую (еврейскую!) дудку! Мой личный взгляд – только Господь Бог и Божия Матерь могут спасти Россию от уничтожения! Только Они, а не какие бы то ни было партии - всё это выдумки людские!..

Эннс, 7 февраля 2000 г.

Недавно у нас были выборы, и социалисты проиграли. А большой прирост голосов получила «Голубая партия», это большая национальная партия. Вы не можете себе представить, какой вой поднялся в Западной Европе!.. Мне кажется, что у вас евреи хорошо сидят в седле, их трудно оттуда свалить. Тут у нас все танцуют под их дудку. Евреи во всё вмешиваются, без них нигде ничего не творится. Им удалось (за много столетий)  прибрать капитал в свои руки. И, если подумать, что маленькая Австрия должна мировому банку платить миллионы долларов в год одних только процентов, то можно сказать, что будущие поколения будут рабами мировых банков. То же случится и с Россией, несмотря на то, что это богатейшая страна в мире по своим природным запасам.

Всё больше и больше разоблачает сам себя Патриарх Алексий Второй. Куда он ведёт Русских христиан? Прямо в руки книжников и фарисеев! Мне давно уже глаза его не понравились, в них что-то фальшивое и дерзкое, совсем не подходит к тому, что учил Христос – кротости. Так понемножку, понемножку и отведёт он от Истинной Веры своё стадо, Русских христиан, этот Иуда.

…Я хочу Вам рассказать о Русских военных кладбищах Первой мировой войны. Одно лежит, можно сказать, теперь в городе. Но семьдесят лет назад там был пустырь. И там находился лагерь для Русских военнопленных, а рядом кладбище, на котором похоронено больше 3000 Русских солдат. На кладбище построена маленькая часовня и стоит памятник с Православным Крестом, сделанный Русскими офицерами для своих товарищей. Каждый год там служится панихида. Почему я об этом пишу? Просто потому, что вокруг находятся жилые дома и различные фирмы, но кладбище никто не разрушил. И это несмотря на то, цены за квадратный метр земли в таком месте громадные!

А другое кладбище лежит немного дальше, тоже с Первой мировой войны. Оно находится в лощине, кругом него большие, старые деревья. Тоже с памятником и Православным Крестом. Но оно меньше первого. И вот, когда один раз я посетил его, был чудный солнечный день. Я сел на скамейку, кругом была какая-то волшебная тишина. Летали бабочки с одного цветка к другому, слабый ветерок шевелил листья в вершинах деревьев, пели несколько птичек Божиих. А мне показалось, что сама природа служит панихиду по Рабам Божиим, по тем, чьи имена стояли на гранитных плитах, - Борису, Николаю, Петру… А их - более тысячи… И вспомнил я, как мне писали знакомые из России, где на кладбищах строят дома или футбольные площади, разрывают могилы наших предков, ища драгоценностей или чего-то другого. И в себе я подумал, какое счастье в беде человеческой имеют здесь умершие! Никто их сон смертный не тревожит, спят эти богатыри далеко от своей Родины. Несмотря на то, что люди, которые живут вокруг, были когда-то их врагами…

Эннс, 27 марта 2000 г.

Все приезжающие из России туристы удивляются вежливости продавцов в магазинах, чистоте на улицах или вежливости автомобилистов к пешеходам, которые стоят около перехода улицы. Можно сказать, что 80 процентов автомобилистов задержится, чтобы пропустить пешехода. Но все эти вещи начинаются уже в семье – уважать других и также быть честным и вежливым. Если подумать, это всё ничего не стоит, кроме твоего желания. И, всё-таки, как трудно иной раз это исполнить! А вежливый человек, как цветущее дерево, мы всегда им любуемся…

Эннс, 11 апреля 2000 г.

Знаю, что моё Русское правописание очень скверное, и потому не судите меня очень строго!.. Вы, наверное, уже слышали, что Австрию «Европейский колхоз» поставил «в угол» за то, что разрешила себе взять одну партию, которая немножко национальна. И за это всех австрийцев сделали «фашистами»! По американской демократии только одним американцам разрешается прижимать свой флаг к груди, а также и евреи могут целовать свой флаг. А если другие делают так со своим национальным флагом, то они сразу и «фашисты», и «враги демократии»! Американцы, а больше всего евреи, требуют, чтобы Германия и Австрия занялись своим недавним военным прошлым и признали себя виновными. Но вообще, по-моему, это невозможно рассмотреть только с одной стороны. Так как ты только сделаешь это, как с другой стороны они вытащат из своей «волшебной шапки» новые обвинения, и это – до конца света! Это тоже одна сторона войны – играть с фальшивыми картами. Поэтому евреи и ждали, покамест старое поколение умрёт. Так же сделал и Моисей, когда повёл евреев в пустыню.

И, если уж американцы и евреи требуют, чтобы Германия открыла свои архивы и «переработала» своё прошлое, то и все остальные должны открыть свои архивы, чтобы проверить, всё ли там благополучно по отношению к другим. Сами  американцы до сих пор неплохо живут с их прошлым. Когда белое население уничтожало индейцев, - коренное население Америки, - с одной стороны Вашингтон заключал мирные договоры, а с другой платил охотникам за скальпы индейцев! Это тоже – американская «демократия»! Не нужно далеко идти в прошлое, остановимся около революции в России. С одной стороны американцы помогали Белому движению – присылали снаряды, которые не подходили ни к какой пушке! А с другой стороны – американские еврейские банки своими миллионами поддерживали Ленина, Троцкого и всех других врагов России. И что не удалось уничтожить коммунистам (под руководством евреев), то теперь делается алкоголем и развратом Русского населения!

Несколько лет назад кто думал из нас, что мы сможем переписываться, что раскроется вся ужасная правда о Русском народе?  Я сам не знаю, что лучше для человека – богатство или бедность. Знаю только одно – богатство отводит человека от Бога. Это я замечаю у нас здесь. Все здешние богословы стараются изменить Законы Божии, хотят подделать их к сегодняшнему человеку, а не наоборот. Но Законы Божии вечны, и, если хотя бы немножко переменить, они уже будут фальшивые. Католики понемножку, понемножку, но всё больше отходят от Заповедей Христа. В России христианство уничтожалось насилием и гонениями, а здесь, на Западе, отводят человека от своей Веры иначе – делают её совсем мелкой и ждут, в конце концов, когда она сама засохнет…

Эннс, 24 мая 2000 г.

Хочется написать Вам о маленьком Чуде, которое произошло и продолжается даже сейчас. А это – наша Русская Православная Церковь Заграницей. Мы знаем, что на всём лежит рука Божия. Представьте себе полное ведро с водой, и в эту воду влейте ложку красного вина – вино растворится, исчезнет, как будто его никогда не было. Но Божие Чудо состоит вот в чём. Совсем маленькой группе людей пришлось покинуть свой дом, своих близких, свою Родину. И всё, что они взяли с собой в своей душе – Церковь Божию. Ведь душа человека и есть самая маленькая Церковь Божия. И вот эта Церковь человеческой души соединила всех в единую, большую Церковь Христову. Господь Бог не дал Ей раствориться в человеческой жизненной пучине, как это произошло с простым вином. Теперь и Вы принадлежите к этому Божьему Чуду, которое и сейчас среди всех нас и в нас…

Наша Русская Православная Церковь Заграницей несёт свой тяжкий крест за всех нас. В моей жизни я много видел и слышал искушений от дьявола и его помощников на наших хранителей – Митрополитов, Архиепископов, Епископов и добрых Священников, которых Господь Бог послал пасти Своё стадо… Корни Зарубежной Церкви не человеческие, а от Самого нашего Иисуса Христа. Но этих-то корней и боится дьявол, он старается пресечь их ложью, обманом. Не думайте, и Путин в руках дьявола, он крестился только для обмана, душа его принадлежит дьяволу. Переменив рубашку, никакой человек душевно не меняется. Он остаётся тем, кем и был – безбожным коммунистом.

Это только один маскарад, что сегодня носят трёхцветный флаг в России. Сегодня Русский народ переживает то, что переживали индейские племена в Америке. Первая ложь была заложена ещё при жизни Ленина, когда было заявлено, что земля принадлежит народу. А в сущности земля принадлежала сразу, как и сейчас, маленькой кучке людей. Русский же народ и сейчас обманывают и уничтожают. Вчера читал в одной из наших больших газет, что из 3 людей в России 2 умирают от пьянства. То же самое делалось и с индейцами – их травили алкоголем. Скоро и Русское население посадят в резервации, как индейцев, которые умирали там от голода. А лучшие земли, целые губернии, возьмут себе американские миллионеры – за те долги, которые делают сегодняшние заправилы за счёт Русского населения!

История всегда повторяется, нужно только её знать. Американские Президенты заключали с индейцами мирные договоры, а с другой стороны платили за индейский скальп один доллар охотникам. Вот эту американскую «мораль» теперь применяют в России. За годы господства коммунистов приучили Русского (советского) человека не думать самостоятельно. Всё ему давалось как бы пережёванным, человеку оставалось это только проглотить. И со временем человек перестаёт собственно думать. А с другой стороны, он ни за что не ответственен! Как немецкие военнопленные удивлялись, рассказывая, что их заставляли убирать пшеницу.. в дождь! По плану! План приходил из Москвы. И сыпали пшеницу в кучу, где она прорастала, никто её не вывозил, потому что не было бензина для транспорта, но план был выполнен! Так целые книги можно писать о том, что творилось в СССР…

Эннс, 31 мая 2000 г.

…Двенадцатого июня меня перевезут в Вену, где мне будет сделана тяжёлая сердечная операция. И чем она закончится, трудно сказать, всё зависит от Господа Бога. На нашем свете каждому назначена граница. Помолитесь за меня, грешного…

Это письмо было последним…

На обороте своей фотографии Пётр Михайлович написал: «Маленькое препятствие на дороге к забвению». И ещё: «Нельзя забывать, что все мы живём на одной улице. И эта улица называется Россия!».

Упокой, Господи, души усопших Рабов Твоих, всех Православных Русских людей умерших в изгнании и так и не увидевших больше России.

* * *

ПРОТИВ  ЛАЖНОГ  JЕДИНСТВА

Александар Каломирос

Сведочанства западних учитеља не признајем, нити прихватам. Претпостављам да су они покварени, јер у стварима Православне вере не може бити компромиса.

Св. Марко Ефески

Мир без истине

Трагично искуство последњих поколења донело је свету јаку жеђ за миром. Сада се мир сматра за добро веће од многих идеала за које су људи раније са радошћу проливали своју крв. Овоме веома доприноси чињеница да рат често није оно што је био у прошлости – сукоб између неправде и правде, него је постао сукоб без смисла, између неправде и неправде. Искуство лажи и лицемерства које су различите партије употребљавале да се покажу правичним у очима својих присталица, довело је до тога да људи изгубе веру у постојање правде, па не успевају да виде пред собом ништа што би било вредно одбране. Тако се рат, у било ком облику, чини као нешто потпуно апсурдно.

Ово противљење једног дела човечанства било каквом сукобу било би достојно дивљења када би било плод духовног здравља. Када би неправда, мржња и лаж престале да постоје, онда би мир био испуњење људске среће. Јединство би било природни, а не вештачки резултат. Али, примећује се нешто сасвим различито. Данас, када се говори о миру и јединству – самољубље и мржња, лаж и неправда, славољубље и похлепа су на свом врхунцу. Свако на свој начин говори о љубави према човеку, љубави према човечанству. Међутим, никада није постојало веће лицемерство од ове такозване љубави. Љубав према нечем теоретском, умишљеном, као што је појам «човечанство», такође је теоретска и умишљена. Нема везе са љубављу према поједином човеку кога имамо пред собом. Ова љубав према одређеној личности, када постоји, јесте једина стварна љубав. Она је љубав према нашем ближњем коју Христос тражи.

Овај појединац, са својом несавршеношћу и слабошћу, уместо да је вољен, омрзнут је данас више него икада. Штавише, осуђиван је, понижаван и сматран за «ствар» без неке посебне вредности, средство за постизање  «виших циљева», део масе. Они који највише говоре о љубави према човеку и човечанству, о миру и јединству, управо су ти који мрзе свог ближњег, највише свог познаника. Они воле човека – производ своје маште, али не и стварног човека. Ово обожавање идола «човека» је, у ствари, самодопадање, уживање у самом себи.

Било би наивно стога да неко верује како пацифистичко расположење које данас карактерише човечанство – произилази из љубави. Ове речи о љубави су лицемерство и самообмана. Жеља за миром произилази из губитка идеала, из страха и љубави према удобности. То је жеља да нас оставе на миру у уживању земаљских добара; заједничка сарадња ради достизања добара које појединачне особе не би могле задобити. Она је свеопшти плод нечега што је постало страст целе земље: телесност и материјализам. То је производ потребе.

Мир о коме говори свет је безусловна капитулација свега доброг, светог и великог, диктатура ускогрудности, осредњости и млакости. То је брисање личности појединца и народа, мармелада од компромиса и калкулација, море лицемерства, равнодушности према истини, као и издајство свега што је свето.

Рат је ужасна ствар, резултат људског пада, и нико нема намеру да га хвали. Али, мир за који се свет ценка је нешто бескрајно страшније. Грозница је врло непријатна, али бар показује да организам реагује на нешто што му је страно. Мир који хоће да успоставе није, на несрећу, онај који долази од победе над злом, него онај који долази од пораза. Одсуство грознице у мртвом организму...

На крају, мир коме људи теже је не само мир оружја, но и мир савести. Они хоће да помире добро са злим, правду са неправдом, врлину са грехом, истину са лажи – да би задобили лажни мир савести.

Није било дељења

Такозвани хришћани играју значајну улогу у светском напору за мир. Са паролом «јединство хришћана» они одлазе на пијацу где ће продати истину. Некада су хришћани имали веру и били спремни да умру за њу. Данас се њихова ревност за истину охладила. Почели су да је сматрају нечим другоразредним. За њих су разлике међу црквама, због којих су се у ранијим временима мученици са радошћу жртвовали, Оци били прогоњени, а верни сакаћени – неважне и недостојне помена.

Већина њих су болесни и непоправљиви сентименталисти који мисле да је Христова религија само етички систем што се бави људским односима. Други теже политичким циљевима и мрачним интересима. Сви они заједно зидају град Антихристов. Они траже јединство, а равнодушни су према истини; траже спољашње зближење игнорушући унутрашње размирице; захтевају слово, а равнодушни су према духу.
Како је могуће да се надају да оно што није успело у првим вековима папског раскола – успе сада, када су се разлике у догмама и менталитету, кроз векове, прошириле и од увала постале провалије?

Сама чињеница што говоре о јединству «цркава» показује да је њихова замисао потпуно антихришћанска. Они тиме признају да је ЈЕДНА, СВЕТА, САБОРНА И АПОСТОЛСКА ЦРКВА коју исповедамо у свом Символу вере, престала да постоји; да је била «распарчана» у многе «цркве» које више нису биле саборне, то јест католичанске, и више не садрже целу благодат и истину, као помесне православне цркве, него имају већи или мањи део благодати. Сходно томе, они мисле да истина више не постоји на земљи и да је Христос дошао узалуд. Јер је у збрци од истине и лажи немогуће поново открити истину коју је Христос дошао да сведочи. Отуда је немогуће поново открити Христа Који је Сам Истина.

Али онда зашто је Христос рекао да ће бити са нама до краја света: «И ево, ја сам са вама у све дане до свршетка века»? Зашто је Он рекао да ће Дух Свети водити до пуноће истине и да врата паклена неће одолети Цркви?

Ако би Црква била подељена и имала потребу за јединством, значи да је нејединствена, а онда је све што је Христос обећао – лаж!Али, сачувај нас Боже од таквог светогрђа! Црква живи и живеће до краја света неподељена и неповређена, према обећању Господњем. Сви који говоре о «јединству цркава» једноставно поричу Христа и Његову Цркву Православну.

Када један православни патријарх прихвати учешће Православне цркве у протестантском Светском савету цркава као једне од многих «цркава», шта друго он чини него јавно исповеда, као протестанти, постојање многих цркава и стога поделу једне свете, саборне и апостолске Цркве! Шта друго чини – до одбацује Христа. Званично, ти православни представници не поричу да је њихова Црква једина права, али често немају храбрости да то кажу јавно.

У својим профаним напорима, ови људи наводе црквене литургијске текстове и самог Христа као свог савезника. Заиста, Христос се молио за своје ученике да «сви буду једно» и Црква се моли на својој литургији «за јединство свих».
Али, ове речи не значе како се Црква моли да хришћани једног дана буду уједињени заједничким компромисима у њиховој вери. Оне не упућују на тражење споразумних решења којима би се разноимени елементи ујединили. Немају никакве везе са савезничким протоколима, уговорима или споразумима, као на пример између разних нација, који су потписани после многих преговора. Не, ове речи не значе ништа од тога. Црква се не моли Богу да се различити супротни елементи уједине, него да сви људи буду ЈЕДНО.

Другим речима, да сви приме истину са великом скрушеношћу, смирено клекну пред Црквом и буду убројани у њене чланове. Да схвате заблуду у којој су живели и пожуре ка светлости и истини, то јест – Цркви. За то се Црква моли, као на Литургији Св. Василија Велоког: «Врати (Господе)оне у заблуди и присаједини их Твојој саборној и апостолској Цркви». Само оваква молитва и жеља произилази из истинске љубави, зато што тежи да исцели болесне, а не да их обмане. 

Понуда, а не дискусија

Понеко наиван међу православнима мисли да се ово зближавање не догађа ради јединства, но са циљем просвећења и мисије међу неправославнима. «Ово је», кажу они, «манифестација љубави према нашој браћи. Ако се ми затворимо у своје љуштуре, ако не присуствујемо међународним конференцијама и не шаљемо посматраче на папски синод, како ће онда западњаци познавати Православну цркву и шта би их онда привукло њој?»

Али, како би западњаци научили да је Православна црква једина истинита Црква, када је виде да општи са лажним «црквама» као са једнакима? Неће ли они мислити зато да је православље, исто тако релативно и делимично? Или, да ли је разумно да се неко нада да ће овакви сабори фанатичних алхемичара и пастора у мантилима икада бити у стању да препознају истину? Они само ласкају православљу са циљем да га привуку на своју страну. Када би имали искрену жељу да га упознају, не би им требала заседања и конференције. Отишли би да пију директно са извора православних Отаца и Светитеља.

Најбољи начин да убедиш друге у истину јесте да и сам верујеш у њу. Немој дискутовати о њој, него исповедај. Заседања и конференције расправљају о њој, а то је издајство, јер у оваквим случајевима се не ради о саветовању и прекоревању јеретика, него о дискусији са «црквама». Христос не тражи оне који ће да расправљају, већ оне који ће да исповедају. Истина којој нас је Он учио није таква да се о њој може дискутовати. На разним екуменским конференцијама дискусија узима облик трговине, где се размењују компромиси у стварима вере да би се дошло до коначне сагласности. Под таквим околностима, и само присуство православних на екуменској конференцији је издајство Христа. То издајство Бога неверницима за 30 сребрњака, јер присуствујући, православни признају да се о њиховој вери може расправљати и дозвољавају претпоставке да ће и ови чинити компромисе уз одговарајућу размену.

Када би, уместо овога, сви они који данас говоре о јединству исповедали православље као једину, апсолутну истину, и одбацили сваки званични и незванични црквени контакт са јеретицима, не бојећи се да их именују као такве, онда би се њихов глас чуо много даље; што је још важније, био би поштован и наводио на размишљање.

Сада је њихов глас – глас компромиса који не покреће никога, којег дубоко унутра нико не поштује. Оци нису улазили у дискусије са јеретицима. Они су исповедали истину и побијали њихова тврђења без углађености и комплимената. Никада нису постигли међусобно разумевање са јеретичким «црквама». То никада није била дискусија Цркве са црквама, него дијалог између Цркве и душа које су изгубиле свој пут. Црква не дискутује, зато што она не тражи. Она једноставно даје – зато што има све од Бога.

Спасење од света

Зашто се наши хришћани тако лако покрећу проповедима о јединству цркава? Уместо да буду ревносни у преношењу истине овом свету, коме она тако много недостаје, они се наслађују карамелом о миру, вагајући има ли више ствари које раздвајају или које уједињују хришћане. То је зато што они сами не познају истину. Већина њих су чланови друштвено-хришћанских организација и братстава и од малена су катехизирани у неком етичко-филозофском систему са хришћанским премазом, што их је довело до тога да верују како је циљ хришћанства да постигне мирољубиву коегзистенцију људи у духу љубави.

Вечност и Божанска визија су врло далеки за све хришћане и врло често нису ни од каквог интереса. Већина њих, будући екстравертни, усмерени спољашњем, људи су од акције који су приступили хришћанству да би нашли организовани и руковођени modus vivendi, начин живота, као добри и часни грађани на овој земљи. За овакве људе Бог је Велики Слуга њихових личних интереса, а вечни живот слаба нада за обнову.

Проповеди о јединству брзо привуку хришћане као што су ови. Заиста, како би било добро да се круг наших поштених и моралних људи прошири на цео свет. Могли би да обављамо послове без страха да ћемо бити преварени; могли би да имамо добре и мирољубиве односе, а да никада не будемо у опасности од прогона и борбе. Што се тиче истине, «шта је истина»?Ми сви верујемо у Христа и то је довољно. Осим тога, свет се данас суочава са тешким временима. Хришћани се морају брзо ујединити да би се супротставили комунизму, на пример. Они постављају питање: «Ко ће водити и ко ће спасити савремени свет?» - «Само једна, уједињена Хришћанска црква», њихов је одговор.

Христос није постао човек да би спасао овај свет који лежи у покварености. Он је дошао да спасе вернике Његове од света, да их извуче из врсте злих, да их уједини са Собом, обожи их благодаћу и са њима спасе свет који пати. Свет иде стазом смрти. Прати кнеза овог света, Божјег непријатеља: “не молим се за свјет, него за оне које си ми дао” (Јн.17,9). Међутим, ови кмпромисни људи узимају део од овог света и жртвују драгуље хришћанске вере и живота због те жаволске странке која никада неће бити спасена. Није Христос тај који тражи “јединство цркава”, него свет.

Христос не тражи уједињење лажи са истином, него је свет тај који хоће да проституише истину, да је учини релативном и парцијалном. Због тога се дешава да се, када се поведе дискусија о уједињењу цркава, види да је одушевљено подржавају људи који никада раније нису били заинтересовани за религиозне ствари. Уједињење у лажи је најбољи начин неутрализације хришћанства, а што је ђаволска странка изумела. То је почетак разводњавања хришћанства и његовог потчињавања политичким ћефовима; претварања хришћанства у слугу интереса овога света.

Са овим лажним јединством хришћанство може добити више светске моћи, али ће изгубити сву своју духовну снагу, управо оно што смета свету. Зар се то већ није догодило у Римокатоличкој цркви? Политичка жеђ за светском моћи учинила је да се спусте до утабаних стаза политичких махинација, са којих су се појавили као оруђе великих политичких центара.

Сви они који говоре о јединству, нису разумели разлог Христовог доласка на свет. Они мисле да је Он дошао да проповеда неку вештачку моралну поуку, попут њихове, и да нас научи како да живимо на овој земљи као “добри” грађани. Стално понављају како људи морају да следе Христов закон, тако да Царство Божије може коначно да дође на ову земљу.Неки говоре о “хришћанској Грчкој”, други о “хришћанским демократијама” или о “хришћанским краљевинама”, али ни8ко од њих не увиђа колико та очекивања подсећају на наде Јевреја у Месију као земаљског цара.

Они не желе Христа какав Он јесте; не желе Христа Који је одбио да се покори ђаволским искушењима у пустињи. Хоће Христа који би им се потчинио. Желе Христа који хоже земаљско царство, Христа који би променио камење у хлебове да би се људи наситили, који би преплавио свет чудесима што изазивају страхопоштовање и принуде људе на покоравање.

Другим речима, ови људи не чекају Христа, него Антихриста. До Дргог доласка Христос ће остати скроман и скривен, далеко од земаљских сила и удобности, не приморавајући никога да Га следи, тражећи једино оне који би Му се приближили и опонашали Га у скромности и повучености, не очекујући ништа земаљско.

Хришћани који говоре о «Божјој нацији», «хришћанској Грчкој», «светском хришћанству» и «уједињењу цркава» - не желе таквог Христа. Као и Велики Инквизитор Достојевског, они су спремни да баце Христа на ломачу зато што Он смета њиховим плановима које су годинама припремали. «Ти си дошао и учио нас хришћанству које је нехумано и тешко», каже Инквизитор Христу, «и ми смо се трудили много векова да га учинимо хуманом религијом. И сада, када смо успели, Ти си дошао да поквариш наш многовековни труд. Али неће Ти успети. Сутра ћу наредити да Те спале на ломачи као јеретика».

Да, људи хоће Христа који ће говорити о овом животу, а не о другом, христа који ће понудити задовољства овога живота, а не будућег. Они не желе богатство које се не може извагати и додирнути, већ богатство које је опипљиво овде и сада. Они Га не желе као Владара будућег века, него садашњег.

Зато они не маре шта ће се десити са истином када се ускомешане и такозване хришћанске цркве уједине после хиљаду и једног компромиса. Зато се не интересују шта ће остати од живота у Христу после инвазије мноштва религијских варвара на чисто тло православља. Истина их не интересује, нити живот у духу и благодати. Њих једино привлачи земаљска моћ коју даје уједињење и владавина светом под једним мишљењем.
Ови људи хоће да се зову хришћанима, а да то заиста не буду. Многи само мисле да су истински хришћани зато што не знају шта је хришћанство, а мешају га са филозофским учењем и «светским теоријама» - да употребимо њихов омиљени израз. У стварности, они су следбеници Антихриста, као и већина Јевреја у Христово време.

Јевреји су чекали Месију вековима, и када је Он дошао, само мањина га је прихватила, а већина предала Римљанима на крст. А зашто? Зато што Христос није био оно што су они чекали. Зато нису били у стању да препознају Месију у Његовој Личности. Они су чекали земаљског цара, светског освајача. Чекали су некога ко би Јеврејима потчинио све народе на свету, ко би присилио све владаре да му се покоре и служе му, дајући моћ и славу својим следбеницима.

Када су га видели сиромашног и скромног, кротког и пуног мира, Њега, Који није нудио земаљска добра него говорио о Небеском царству, и не само то, него је чак тражио од њих да се одрекну земаљског и опипљивог, да би ослобођени могли достићи небеско и недодирљиво – закључили су да Он није за њих. Он није Месија кога су чекали, него управо супротно. Он, Који је одбио да претвори камење у хлебове да би се наситили, Који није хтео да порази гомилу Својом моћи, нити се сложио да потчини земаљска царства – није био одговарајући вођа за њих. Због тога су Га се одрекли и почели да чекају другог. И они га још увек чекају. Заједно са Јеврејима су и милиони других који такође чекају јеврејског месију, а већина њих се назива хришћанима. Међутим, немају појма да чекају лажног месију, као и Јевреји.

 Антихрист

Трагедија је у томе што ће месија кога Јевреји чекају – доћи. Чули смо из уста самог Христа и Његових Апостола, и записано је у књигама Новог Завета. Месија Јевреја ће доћи. Он ће дати само земни хлеб који је Христос одбио да да и заједно са њим сва материјална добра која Он није хтео дати. Преплавиће их знацима и чудесима којима ће се људи до краја света дивити и којих ће се бојати, а они ће пузећи пасти пред његове ноге. Ујединиће све народе и расе, и сва царства света у једну државу. Биће по срцу књижевника и фарисеја – по срцу сваког племена «јеврејског». Да, јеврејски месија ће доћи. Он ће бити оно што Христос није, и неће бити оно што Христос јесте. То ће бити Антихрист (противник Христа).

«Дјецо, последњи је час, и као што чусте да Антихрист долази...(1Јов.2,18)
Али вас молим, браћо, у погледу доласка Господа нашега Исуса Христа и нашега сабрања у Њему. Не дајте се лако поколебати умом, нити уплашити, ни духом, ни речју, ни посланицом – тобоже нашом – као да је већ настао Дан Христов. Да вас нико не превари ни на који начин; јер неће доћи док најприје не дође отпадништво и не појави се човјек безакоња, син погибли, који се противи и преузноси изнад свега што се зове Бог или светиња, тако да ће сам сести у храм Божији као Бог, тврдећи за себе да је Бог. Зар не памтите да сам ово казивао још док сам био код вас? И сад знате шта га задржава да се не јави до у своје вријеме. Јер тајна безакоња већ дејствује, само док се уклони онај који сад задржава. И тада ће се јавити безаконик, којега ће Господ Исус убити духом уста својих и уништити појавом свога присуства; онога је долазак по дејству сатанину и са сваком силом и знацима и чудесима лажним, и са сваком пријеваром неправде међу онима који пропадају, зато што не примише љубав истине да би се спасли. И зато ће им Бог послати силу обмане, да вјерују лажи; да буду осуђени сви који не вјероваше истини, него завољеше неправду.» (2 Сол.2:1-1-12) 

Антихрист се неће појавити у историји на страшан и шокирајући начин којим би га сви препознали, неће имати одвратан изглед, нити ће, пак, чинити неморалне ствари. Он ће доти на такав начин да ће само неколицина схватити ко је он. Доћи ће после дуге припреме, кроз векове, која је почела још од прве, Христове дане, и која се наставља појачано напредујући у наше дане. Човечанство ће видети у његовој личности свог великог добротвора.

Толико много векова отпадништва су обрађивали човечанство и припремали га за то прихватање. Човечанство га чека као свог идеалног вођу. Сав развој историје води Антихристу.

 Тајна безакоња

Католицизам је дозволио да светски дух хранихришћанство Запада. Презаситио је хришћанску мисао рационализмом и паганским начином размишљања античких Грка. Коначно, одлуком о непогрешивости папе, католицизам је увео механички елемент у односу између Бога и човека, учећи их како је Бог обећао да говори кроз уста грешних и охолих људи, какви су били многи од папа. Хуманизам и ренесанса су били круна скретања западног света ка идолатрији. Они су заиста били манифестација човековог разочарања кривотвореним хришћанством. Данас је хуманизам постао религија епохе, коју проповедају, на жалост, и такозвани хришћани – под етикетом «хеленско-хришћанске» цивилизације.

Протестантизам је довео папистички рационализам до његових екстремних закључака. Одбацио је светост Цркве и њено руковођење Светим Духом, зато што није видео ни светост нити истину у «Цркви»Запада. Тако је укинуо традицију и оставио своје вернике без критеријума за истину и лаж, заувек одстрањујући благодат Божју из њеног царства.

Од протестантизма није више било далеко до атеизма и материјализма. Многе филозофије су почеле да претендују на позицију хришћанске вере у људским умовима, и на крају је наука освојила свет. Имала је посебну моћ придобијања маса, јер су њена достигнућа на пољу технологије изазивала чуђење и одушевљење маса, које, немајући духовни критеријум, постају лак плен материјализма. Наука је дала свету лажан осећај знања. Могла би да промени своје погледе и теорије сваког момента, али сваки пут би ови имали светост доказаног знања. А то утиче на људске умове на магичан начин.
На крају, када је човечанство, спустивши се оваквим степеницама, било поробљено стастима материјализма, проклијао је комунизам.

Пошто су људи дошли дотле да верују како је једино стварно добро новац, било је природно да захтевају његову правилну расподелу од влада које су биле равнодушне према патњама сиромашних људи. Овај захтев је испунио душе мржњом и пакошћу и учинио их још несрећнијим, отварајући непремостиве поноре међу људима и водећи многе до каиновске мржње. (Ово никако не значи да праведна расподела новца није обавезна, и то основна, сваке владе.) Тако је започео рат између капитализма и комунизма, иако су они у ствари два братска система, подједнако материјалистичка и идолопоклоничка, подељена једино сопственим интересима и борбом око расподеле. Њихов заједнички програм је да претворе камење у хлебове, да уједине свет под својим утицајем и запрепасте га достигнућима која човек није могао ни да замисли. Тако је човечанство постепено дошло до спољне капије Антихристовог царства. Дошло је до тачке када не само да има вољу, већ и могућност да одговори позитивно на кушање Луцифера. Још мало, и све што је потребно  јесте да Антихрист лично преузме вођство светске државе, да заувек рашчисти с глађу и сиромаштвом, изобилно снабде људе материјалним добрима, тако да у њиховим срцима, пуним задовољства и удобности, не буде више места за Бога.

 Уједињена религија

Када узмемо у обзир све ово, схватамо да у човечанству, које не интересује ништа друго осим властитог мира – нема никакве светиње, нити ичег светог, осим властитих материјалистичких интереса. У свету користољубивих људи, који сматрају сваку дискусију о истини непотребним наклапањем, уједињење цркава не само да није тешко, већ насупрот, оно је неминовно.

Штавише, усуђујем се да кажем како је уједињење такозваних хришћанских цркава неизбежно, а и уједињење свих религија уопште.

У својој држави Антихрист неће трпети неслогу. Неће толерисати религије и њихове свађе око верских питања. Седеће у храму Божјем као Бог и сви људи на земљи ће ту звер обожавати, јер «дана јој је власт над сваким родом и народом и језиком и племеном. И поклонише се њој сви они који живе на земљи, чије име није записано у Књизи живота» (Откр.13:7-8). За ове људе, «чија имена нису записана у Књизи живота», постојаће само једна религија, религија Антихриста.

Већ сада постоје примери религија које претендују да обухвате све друге; оне су претече идеологије Антихриста. Једна таква је и слободно зидарство – масонерија. Већ је пригрљена од стране прогресивнијих светских вођа. Својим синкретизмом, уједињавањем и изједначавањем може да помири, у главама будала, све религијске супротности човечанства и превазиђе све препреке и тешкоће уједињења са којима би се разне цркве суочиле. Уопште, какав је разлог чињења толиког напора да се пронађу прихватљива решења за догматске и друге разлике између различитих вероисповести, па тек онда за разлике између религија? Зашто не би напредовали директно ка уједињењу свих религија у неку врсту масонерије?

Схвативши ово, већина данашњих верских вођа, бар међу «највећима» и «најважнијима», потрчала је (будући прогресивна) да постану масони, што их не спречава да и даље носе своје одежде и служе своје литургије. Али, пошто лаици још нису потпуно спремни, неопходно је да ови задрже своје улоге и постигну прво уједињење цркава, па тек онда уједињење религија. 

Поглед у прошлост

Овако би, према томе, изгледао развој догађаја у не тако далекој будућности. Зато се Господ пита да ли ће наћи верника када поново дође на земљу: «...Али Син Човечији када дође, хоће ли наћи вјеру на земљи?» (Лк.18,8)

Поглед у прошлост ће нас научити много о правцу у којем су се црквене ствари одвијале и у којем ће се одвијати.

Тежње византијских императора да се уједине са заблуделим папством биле су, срећом, одсечене држањем народа и падом Византије под турску власт. Али, чим је грчки народ опет нашао своју слободу, стара искушења су поново закуцала на врата. У почетку су истинољубиви Грци, људи народа и традиције, одолевали струји европеизације. Али, они су били неписмени и, мада су лили крв за слободу своје отаџбине, брзо су гурнути у страну од новодошлих школованих људи који су, уз сву уображеност коју полу-наученост даје, имали и власт суда краља Ото-а.

«Они су понизили Отаџбину и веру, која је сада уздрмана од неверника. У то време турске окупације ни један камен са старих цркава није буи нарушен. Међутим, ови обмањивачи су објединили своје интересе са окуженим фанариотима и сличним зараженима у Европи, и покварили наше манастире и цркве – једне укаљавши, а друге претворивши у штале. Напатили смо се овога зла од многих таквих свештеника, лаика, војника и политичара. Иако смо проливали крв, у опасности смо да изгубимо Отаџбину и религију.» Macriyannis, Memories, str.398

Ови полуобразовани интелектуалци презиру грчки народ страшћу петоколонаша.

Омаловажавају свој језик, понашање и духовно устројство. Употребили су сва расположива средства да искваре истину своје вере и накалеме секуларизам и рационализам на свето дрво православља, које је за тако много векова остало неоскврнављено од варварских освајача. Да би погодили Цркву у срце, циљали су на њене манастире. Неке су затворили, другима конфисковали имовину, а некима послали «прогресивне» игумане, који су их распустили лакше него икакав државни двосекли мач.
Без својих манастира и епископа, поробљена државом, Црква је постала небрањени виноград. Васпитање нације је, отето
  из руку Цркве, пало у руке хуманистичке државе, која и поред свог лицемерства о хеленско-хришћанској цивилизацији, остаје потпуно паганска. Све се почело прилагођавати укусу «nouveau riche» и провинцијског атинског друштва.

Црквено богослужење је почело да слаби и постало нешто сасвим светско, црквена музика да се европеизира и дегенерише у позоришну, четворогласну хармонију, а иконе да изгледају сувише строге и ружне у очима жена из више класе, које су хтеле «слатког Исуса», пуног попустљивости за њихова сагрешења, неспособног да изазове страхопоштовање. Браде и дуга коса свештеника су засметале, па је свештенство, осетљиво на захтеве савремене публике, почело да се дотерује. Једноставно и освећено мало кандило, са својом покајнички скрушеном атмосфером, замењено је Едисоновом сијалицом, што је учинило да црква подсећа на царску салу, пригодну за венчања и промоције званичне владајуће класе.

Али, то није било све. Не само основне и средње, већ и више образовање је одузето из руку Цркве. Тако се богослови, будући свештеници и јерарси нису више рађали у недрима Цркве – њихове природне мајке – већ у недрима државних универзитета, пуних рационалистичког смрада и духовне плиткости, без икакве могућности да осете тајанствену светињу живота у Христу, који једино даје истинито богословље. И тако су, проклијали као бршљан, у Цркви богослови који су напунили своје умове многим филозофским теоријама протестантског или римског порекла, док им у срцима недостаје живот православља.

Ови људи нису били у стању да виде понор који дели Источну цркву од западних «цркава». Они су то сматрали само питањем догматских формула, а не за ствар животну и суштинску. За њих је живот у Христу само низ емотивних стања и етичких поступака, као и за западњаке. Откровење (унутрашње виђење) Бога, живо искуство присуства Христовог и унутарње пребивање Духа Светог, тј. обитавање истине у човековом срцу, непознати су за њих. Када говоре о истини, они мисле на некакву препарирану, осушену догму. За њих, као и за западњаке, догма је посебан свет интелектуалних формула, довољно оптерећујућа, а чију вредност, после расцепа између живота и вере, нису у стању да цене.

И тако је сам темељ, на коме су чак и наши најдобронамернији богослови намеравали да граде одбрану свог православља, подривен до сржи. Застрашујуће је када се узме у обзир да је цео грчки религиозни живот изграђен на овим основама. Некада се народна побожност ширила из манастира који су били духовни бедеми и вође, док је у краљевини Грчкој побожност доспела да буде заснована на теолозима, лаицима или свештеницима какве смо управо описали. Ово су, опонашајући западне примере, организовали братства и хришћанска друштва, и узели проповед и веронауку у своје руке. Док је раније побожност у једном месту имала као свој центар локални манастир и свештеника Цркве, хришћанин из места А се није ни на који начин разликовао од хришћанина у месту Б, јер су сви били деца исте Правослабне цркве.

Сада су теолози организовали групе, па сада у једном месту имамо хришћане групе А и групе Б, увек супарничке и неповерљиве, подељене, а да ни једна страна не разуме у чему су њихове разлике. Али, упркос нетрпељивости и подељености међу њима, групе се слажу да, што се тиче западњака, «има више ствари које нас приближавају него раздвајају» и «да морамо обратити више пажње на ствари које нас уједињују, него на оне које нас деле». Другим речима, они сматрају љубав и јединство према њиховој западној «браћи» (коју никада нису видели ни упознали) лакшим од љубави према својим земљацима и ближњима које виђају сваки дан и познају. Као што смо рекли, данас се људи труде за светску љубав, за апстрактну љубав човечанства, у исто време не будући у стању да воле свог ближњег.

Питање старог календара

У овој атмосфери погоршања, изненада је дошао, после притиска од стране државе, први званични корак Грчке цркве према папи: увољење папског календара. На жалост, мало је њих разумело значај предмета «старог календара», како је случај назван.

Многи приписују отпор старокалендараца њиховој ускогрудности, ограничености необразованих, што је још један показатељ дубоког презира који уображени необразовани негују према неукима. Али, да би се ови необразовани одупрли, као што јесу, морали су, ако ништа друго, имати религиозну ревност и духовну бригу која је недостајала масама равнодушних, што су, не познајући праву природу проблема, пошли за већином припадника јерархије.

Ниједан од просвећених теолога или њихових следбеника није показао макар наговештај туге над расцепом у Грчкој цркви, нити је иједан покушао да одговори на болна запомагања многих хиљада верних. Већина је била на њиховој страни; бројност им је одувек давала осећај сигурности. У ствари, они чак нису имали ни број на својој страни. Јер, иако је било само неколико хиљада старокалендараца, а неколико милиона следбеника новог календара, сумњиво је да ли је међу њима било и пар хиљада истинитих верника. Они су се само подругљиво осмехивали овим простим новим исповедницима православља, говорећи како они одбијају да поправе свој нетачни календар због сујеверја.

Међутим, проблем није био у томе. Они су били неправедни у оптуживању старокалендараца што се боре за календар. Ствар није била у томе: који је од два календара тачан? Позната је чињеница да су оба календара нетачна. Нису старокалендарци инсистирали на старом календару, нити су новокалендарци увели нови календар из разлога астрономске тачности. Разлог за одлуку да се нови календар уведе у Грчкој није био ни астрономски ни богословски. Једноставно, била је то једна од многих предаја (поробљене државом) своме господару, који је то тражио од њих да би олакшао своје пословне трансакције.

Разлог за одбијање старокалендараца да се повинују био је богословски и извирао је из дубоке црквене свести. У ствари, литургијско јединство Цркве је ризиковано у корист политичких интереса. Промену календара је следило нарушавање литургијског склада између Грчке цркве и осталих православних цркава који чувају стари календар до данас. И не само да је ствар у нескладу литургијског живота између воинствујуће Цркве, већ је и хармонија између воинствујуће и торжествујуће Цркве такође - нарушена.
Када у Грчкој црквена звона зову верне да славе Божић и појци радосно певају: «Христос раждајетсја, славите», милиони наше православне браће широм света и на Светој Гори су још у посту због предстојећег доласка Спаситељевог, па не чују звона нити певају радосне божићне песме.

Може ли неко да замисли ишта горе за Цркву од овог прекида литургијског склада, који нас отуђује духовно не само од других православних, већ и од свих православних који су нам претходили, од торжествујуће Цркве оних који су уснули у Христу и од Светитеља који су славили и служили литургију по старом календару, који смо ми одбацили?

Нашим Оцима је требало много труда и много синода да се уведе тај празнични календар – и све то да би се постигла литургијска хармонија међу хришћанским црквама, јер овај склад изражава унутрашње литургијско јединство Цркве. То је оно што видљиво чини Цркву једном, упркос мноштву помесних цркава. Црква није учињена једном на начин како папа мисли, строгом дисциплином и послушношћу претпостављеној хијерархији, на чијем је врху особа која тврди да замењује Христа на земљи, него је Црква учињена једном – Светом Тајном Причешћа Телом и Крвљу Христовом. Свака црква где се служи Света литургија и где су верни сакупљени «на једно место», садржи потпуни лик једне, свете, саборне и апостолске Цркве. Оно што чини да се једна парохија укључује у једно тело са свим осталим парохијама, као и нека епархија у једно тело са свим осталим епархијама, јесте Света Тајна Причешћа свију Телом и Крвљу Христовом у Светом Духу и истини.

Јединство Цркве је стога тајанствена свеза која се остварује на Светој литургији причешћем верних Телом и Крвљу Христовом. Хришћани су једно тело, какао они који живе на земљи данас, тако и они који су живели пре нас у ранијим вековима, као и они који ће живети у годинама које ће тек доћи, јер имају заједнички корен – Тело Христово: «Ми, будући многи, један смо хлеб, једно тело, јер се причешћујемо једним хлебом».
Јединство Цркве зато није административно, дисциплинско или организационо, већ литургијско. Због тога је празнични календар толико важан.

Јединство које извире из Свете литургије, једне вере и једног крштења, престаје да се види споља када настане литургијска анархија. Облик и речи Литургије прописане су да би све цркве славиле Бога на исти начин. Тако и богослужбене књиге за сваки месец (минеји) садрже дневне тропаре који славе светитеља тога дана и црквене песме за сваки празник. На тај начин, никакав несклад не нарушава литургијску хармонију. Чак су и мизика и иконографија, које се називају литургијском уметношћу, прописане на сличан начин, тако да ниједан иконограф или појац не може да слика икону или пева по својој машти, већ је присиљен да прилагоди своју личну вештину и способност обрасцима најстрожег духовног реализма. Слично томе, календар празника је био прописан да ни један свештеник не би могао да прославља празнике када он то хоће, него да постоји потпуна заједница у молитви међу свим верним на земљи.

Због тога, оно што ради уметник који слика црквене иконе по свом укусу, омало-важавајући традицију, и што ради појац који разара литургијску хармонију певајући театрално, уместо да поје – то су урадили и грчки јерарси, кварећи литургијску хармонију Православне цркве, одлучивши да следе различит календар празника у Грчкој од оног које друге православне цркве и Света Гора Атонска прате. Тако, на Светој Гори они славе различитог светитеља и певају друге химне од оних у Солуну; Преображење Господње се слави једног дана у Атини, а другог у Јерусалиму, Синају и Москви.
Трагедију овог несклада је тешко схватити у овој земљи због удаљености. Али је болно уочљиво неком ко отпутује у Европу и види како у суседству једног истог града Руси славе један празник, а Грци други, или чује звона Грчке цркве како позивају верне, док звона Руске цркве ћуте. И онда се, наравно, неко пита да ли су обе цркве православне.

У Грчкој није схваћено како је озбиљан био компромис са стихијама овог света и колико је снажан ударац за Цркву било одбацивање старог календара у корист новога. Ако је неколицина и разумела, нису имали снаге да употребе свој углед и објаве истину. Нико од светских мудраца или моћника није нашао речи да протестује. Тако је још једном потврђено да «што је лудо пред свијетом оно изабра Бог да посрами мудре; и што је слабо пред свијетом оно изабра Бог да посрами јаке»(1Кор.1,27), јер, пошто су мудри ћутали, неуки верни су се подигли. И они нису «говорили лудости, као луди свески мудраци». Нису прибегли астрономским теоријама и математичким калкулацијама, већ су говорили у име Предања, које сматрају за нешто свето, што нико не може да погази у корист науке која стално одбацује сопствене теорије, или у корист политичких или економских интереса земље.

Али, «следбеници мудраца овога света сматрају Божије ученике за луде». Тако од почетка до данас, они сматрају старокалендарце за будале, верске фанатике, сујеверне, и радују се свом знању које их ставља изнад оваквих «ситничара који праве проблеме ни из чега».

 Парање

Када почнете да сматрате један елемент Предања тривијалним, онда ћете првом приликом сматрати такође  тривијалним и било шта друго што вам се не свиђа у традицији. То се догодило са иконографијом, црквеним песништвом, као и са изгледом свештеника. Сада мантије изгледају сувише црне за њих, као што им се браде и коса чине сувише дугим. Хоће да ставе музичке инструменте у цркве. Желе да уклоне столове дуж црквених зидова и поставе удобне клупе. Грде монаштво, клеветају калуђере, одузимају манастирска имања, настављају систематску пропаганду против испосништва.

Превиђају каноне који забрањују заједничко мољење са јеретицима, иду на њихове конференције и моле се заједно са њима. Њих не интересује мишљење народа приликом избора владика и свештеника. Скраћују Литургију и избацују делове богослужења «да се људи не би уморили». Другим речима, мењају православне обичаје према укусу пропадајућег друштва, које је пуно обожавања телесности и материјализма.
На овај начин платно традиције почиње да се пара, и нико не зна где ће се зауставити. Осим тога, ово парање иде данас тако лако, јер има одобрење од света, од утицајних и образованих.

Учени, нарочито, сматрају својом чашћу да се не слажу са Оцима Цркве, већ са неким великим научником, професором протестантске теологије, или са извесним језуитским предавачем који је чувен у Европи и сл.

Како да онда православна традиција и вера не буду изневерене, фалсификоване? Како, под таквим условима, да не дискутујемо о јединству цркава и да га не сматрамо нечим што лако може бити постигнуто? Да ли је онда тешко за једну «Православну» цркву, која је попримила исти менталитет и исту нарав као западне «цркве», да се уједини са њима? Да ли је далеко дан када ћемо отићи недељом у цркву и чути свештеника како се моли «и за Оца нашега папу римскога»? Да ли ће ико реаговати ако се таква ствар догоди? Или ће се свима чинити природно то што смо коначно пребродили  сце разлике које раздвајају Исток од Запада?

 Бог се не да преварити

Нека сви који олако говоре о јединству цркава схвате да је јединство Цркве тајанствени дар Божијег присуства. То није ствар о којој би се одлучивало на конференцијама, већ нешто што постоји или не постоки. Никаква људска одлука не може принудити Бога.

Наравно, споља можемо постићи јединство и сви могу да прогласе – протестанти, католици и православни – да смо сада, најзад, једна црква. Можемо да помињемо папу римскога и римски папа може да помиње цариградског патријарха. Ако се сви сложимо око «минимума истине», око једног поједностављеног «Вјерују», и ако изгладимо још неколико питања – можемо доћи до јединства. То би било легалан и споља вредан систем, али би то било тело које нема везе са Христовом Црквом, чак и ако по спољашњем изгледу подсећа на њу. Бог се не да преварити. Када услови за Његово присуство не постоји у људима, Он не долази међу њих.

Христова Црква није никада била световна заједница. Црква је рођена, а не направљена. Људске дискусије могу да сачине нешто чему могу да дају име «Црква». Али, ова фабрикација би била нешто без живота. Жива Црква нема везе с тим. Она постоји негде далеко од свих ових фабрикација, непромењена, пуна истине и светлости, чиста од сваке компромисне лажи, са Светим Духом који је обухвата и осветљава као сунчева светлост њене кораке, водећи је до «пуноће истине».

Она не зависи од броја истинитих хришћана, чак ако их је само шака. Они су носиоци Предања које није нешто што су једноставно научили, већ нешто чиме живе и имају о томе животно искуство. Хришћани живе у Предању као у природној средини, попут риба у води.

Нека сви који заиста траже Господа, престану да причају о јединству «цркава». Црква не признаје уједињење, јер она није никада била разједињена. Људи су ти који је напуштају, чак ако и даље задрже неке од њених спољних знакова. Нека се сви који траже Господа врате Цркви, и нека се понизе тако да могу ући, јер су њена врата мала, па се треба сагнути врло ниско да би се прошло кроз њих.

 Непогрешиви критеријум

У хаосу и лицемерству савременог света није лако распознати Христову Цркву и приближити јој се, јер није довољно за цркву само да носи назив «Православна», па да то заиста и буде. На жалост, отпадништво постоји и под, споља гледано, православним мантијама, православним куполама и међу православним верницима. Али, то није ништа ново; Црква је то познавала још од својих првих корака, само је сада достигло неочекиване димензије.

Морамо научити да разликујемо Цркву иза спољног изгледа. Што се тога тиче, споља, у Православној цркви преовлађују неред и забуна. Свако, образован или необразован, верник или неверник, има свој властити поглед на хришћанство и православље, и фанатично брани своје мишљење. У оваквој олуји је немогуће наћи прави пут без компаса. Ипак, иам један непогрешив критеријум: настављање традиције или, другачије речено, продужетак Предања.

Где год је Предање сачувано живо и чисто без прекида од времена Апостола, и колико год верних (владика, свештеника или верника) живе Предањем и преносе га – ту је Православна црква , а они сачињавају Тело Христово. Сви други, свештеници или цивили, који желе да се представљају као православни, а да не прате у свему живо Предање минулих векова, јесу уљези. Они су кукољ на њиви Христовој.Данас има много кукоља, а врло мало класја, али је њива – Божија, и упркос разном кукољу, пшеница остаје иста из генерације у генерацију, од семена до семена, иста као и прва пшеница коју је Свети Дух посејао на истој божанској њиви на свети дан Педесетнице.  

Ови милиони кукоља који су изникли у недрима Православне цркве у скорашње време, донели су са собом светски дух, тако да ниједна православна црква није била у стању да задржи своја спољашња обележја непромењена. Чак и старокалендарци, који су се држали тако доброг правца по питању календара, у случају иконографије јасно носе мрље издајства традиције. Ова чињеница је заједнички грех свих православних цркава у последње време.

Срећом, до сада, сва ова одступања ор Предања која смо описали, нису одсекла православне цркве од њиховог корена. Стабло остаје живо и успева да напредује упркос свим “украсима” које су му додали. Православне цркве нису увенуле као што се то догодило са “црквама” Запада. Ако само стресете прашину коју је светски дух посуо по њима, наћи ћете свеже листове изворног Предања. Предање није никада престало да живи и буде на снази у православљу. Још увек постоје калуђери који живе православно монашки. И данас су присутни искрени и прави богослови који нису укаљали истину, него је одржавају чистом и сјајном, далеко од сваког туђинског мешања. Ту су још и прави појци и истинити носиоци православне традиције у иконографији.

Још има свештеника, као оних старих, посвећених светој дужности, којима њихов стални додир са Богом хе дозвољава да се брину због својих дугих брада и црних мантија, већ чине да ове ствари зраче светошћу. Још увек има једноставних људи који су достојни виђења великих чуда.

Истинито Предање, дакле – живот, духовно искуство и учење Апостола и светих Отаца свих векова – ови трагови Духа Светог у срцима хришћана постоје, и настављају да живе међу живима без икаквог прекида од апостолских времена. Постоји стална хармонија у свим делима православних свих времена до данас, писаних и неписаних; и ово је златно правило којим свако мора да мери своје мисли и дела, да би видео да ли је он унутар или изван православља. Спољни знаци могу да дају утисак како је континуитет покварен или прекинут, али ако погледамо мало даље, видећемо да Предање још увек цвета и освежава оне који га траже.

Предање постоји и живеће све до краја света. Међутим, сваки дан који пролази чини његово откриће све тежим. Сваки дан додаје све више “украса” на дрво православља, тако да се људи збуњују и не знају где је истина.

 Барка

Једног дана, пре или касније, нико не зна тачно када, “цркве” и религије ће се ујединити. У том хаосу лажи ће, чак, и изабрани бити у опасности да изгубе свој пут. То ће бити доба Антихриста.

Како и када ће Антихрист доћи, нико не може да каже. Не зна се ни колико њих ће бити у стању да га препознају, јер ће он доћи као добротвор човечанства. За сада можемо са сигурношћу рећи само једну ствар: сви ови покрети према уједињењу нација и цркава, сви ови компромиси и све ово униформисање човечанства, постепено чињено под парним ваљком технолошке културе – припрема пут за долазак Антихриста.
Овакав развој човечанства, према критеријуму света, диван је. Али према хришћанском критеријуму, он води ка уништењу.

Ово не изненађује и не плаши хришћане. Они знају да је свет сам себе осудио. Зато Христос није хтео да се моли за свет: “Не молимо се за свијет”. Кнез овога света је ђаво и он је “човекоубица од почетка”.

Смрт ће затећи свет на врхунцу његове славе, на врхунцу његове самообмане, на самиту Куле вавилонске, када ће човек бити у зениту свог старог покушаја да постане бог својом личном моћи, без Бога. Када Син Човечији дође, наћи ће човека у пуној слави своје сатанске опседнусти.

Бог не тражи од хришћана да спасу свет. Сваки покушај од стране хришћана да промене смер у којем се свет сада креће – био би смешан. Свет је брод који тоне, и то зато што му је сама структура покварена. Бог не тражи од хришћана да спасу брод, већ да спасу, колико год могу, бродоломника.

Нова Нојева барка, Христова Црква, плови близу места бродолома. Свако ко хоће да се спасе од воде, мора да потражи уточиште у њој. Али, да би нашао уточиште, човек мора да се одрекне света, не толико географски, колико суштински: “Зато изађите из њихове средине и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се нечистог и ја ћу вас примити” (2.Кор.6,17).

Али, овде почињу тешкоће. Како можемо да оставимо свет, када је цео живот везан за њега? Међутим, циљ ове књиге није да одговори на ово питање. одговор се може наћи у Светом Писму и код Отаца. Осим тога, цео живот у Христу је борба за слободу од света, од “Египта” страсти, а за склониште у лађи Цркиве.

У доба Антихриста и лађа Цркве ће се тешко разликовати. Многи ће рећи:»Гле, Христос је овде», или «Тамо је Христос», али ће то бити лажни пророци. Званично ће било шта бити прихваћено за Цркву. Мало по мало, па ће се напустити ризнице вере и растопити у неописивој, уједињујућој мармелади, која ће сатанском вештином задржати већину спољашњих знакова Цркве. Овде и онде, мале групе верних, са понеким свештеником, још увек ће сачувати живо истинито Предање.

Елем, ко ће бити у стању да препозна Цркву Христову у овим малим групама верних, којима ће недостајати сав светски сјај? Ипак, на крају времена, једну, свету, саборну и апостолску Цркву сачињаваће управо ове заборављене и наизглед неуједињене мале парохије, које можда неће ни знати једна за другу, али ће међусобно бити уједињене тајанственом везом Тела и Крви Господње, у Духу Светом, заједничком традицијом коју неће прекинути.

У те дане ће чак и изабрани бити у опасности од завођења. Човеку треба много храбрости да би се одвојио са неколицином и ишао против светских струја, увек исмеван од «паметних» и малтретиран од јаких. Много мудрости треба да би се распознала истина, управо тамо где цео свет види бесмислицу и глупост. Осим тога, следбеници лажи ће имати чудо на њиховој страни; чуда која је ђаво тражио од Христа у пустињи, знаке и чудеса лажних пророка и лажног «месије»: «јер ће се појавити лажни Христоси и лажни пророци, и показаће знаке велике и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и изабране» (Мат.24,24). Колико њих ће моћи да пронађе пут када сви светионици буду лажни? Тада – «ко претрпи до краја, биће спашен».

 Маске

За сада, нека сви који хоће да живе близу Христа, пожуре да стекну опрезност да би унапред препознали лажне пророке и лажне христосе, и нека носе оклоп вере, како би били у стању да их непобедиво нападну.

Јер, наше је лукаво доба, у коме је лаж маскирана и отров се нуди превучен шећером, када су путеви пуни замки и добро прикривених рупа. Кога год изглед буде преварио, тај ће бити изгубљен.

Морамо научити да разликујемо Цркву од света, јер је судбина Цркве различита од судбине света. Морамо имати неповерења према свету, толико колико имамо поверења у Цркву; толико мржње према свету(не према људима, већ према свету), колико имамо љубави према Цркви; толико песимизма за свет, колико оптимизма за Цркву.

Свет је табор, менталитет и намера оних који су одбацили Божју понуду, који су окренули леђа Богу када им је Он говорио, који су се одвојили од Њега заувек. Ови људи су радије изабрали смрт него живот. Они нису кажњени, као што ни демони нису кажњени, јер им нико не жели ништа нажао. Добровољно су изабрали смрт, својом сагласношћу су одлучили да буду непријатељи Божји и да стоје далеко од Њега.

Овај избор се чини у животу, независно од времена и места, у дубини срца, и он је неопозив ако нема покајања. Слобода дели духовна бића у два табора. Има две врсте људи, као што има две врсте анђела: пријатеља и непријатеља Божијих.

Слобода не лежи толико у личним радњама, колико у целокупном настројењу и расположењу човека, у крајњем позитивном или негативном одговору на Божји позив. Више слободе лежи у укупном правцу човековог живота, него у његовим детаљима.
Детаљи могу да варају; они могу да учине како књижевници и фарисеји изгледају као пријатељи Божји, а разбојник, блудница, Митар или Савле (Павле), као Његови непријатељи.

Морамо бити у стању да препознамо праве пријатеље и непријатељр Божје испод маске лицемерства и слабости.

Живимо у добу када су се маске лицемерства умножиле и достигле запањујући степен савршенства. Из часа у час смо у опасности да нас преваре људи који су, док носе маске пријатеља Божјих, у ствари Његови непријатељи.

Такви су и они који говоре о јединству цркава. Они су најопаснији непријатељи Цркве, лажни проповедници Јеванђеља.

Непријатељи који се појављују без маске – атеисти, материјалисти, комунисти – не могу да преваре никога. Они су ти који могу убити тело, али не могу наудити души.

Али други, «православни», било патријарси, епископи, вође хришћанских организација, теолози или професори теологије, сви који говоре о лицемерној хришћанској љубави према нашој «браћи» јеретицима и шире поруке јединства – сви ови маскирани можда не дирају тело, али сигурно убијају душу.

Због тога, борба са њима мора бити непопустљива.  

* * *

МУСУЛЬМАНСКИЕ ВООРУЖЕННЫЕ СИЛЫ В ЮГОСЛАВСКИХ ВОЙНАХ. 1992-99 гг.

Важные выводы с прицелом в будущее

Олег Валецкий

Мусульманские вооруженные силы создавались в наитяжелейшей политической обстановке для всего мусульманского народа и поэтому их военно-политический верх прилагал относительно большие усилия в военной области, пусть в целом недостаточные, а очень часто и просто ошибочные. Мусульманская сторона располагала слабой основой для создания своих вооруженных сил и поэтому куда большее внимание, нежели другие стороны, уделяло своему личному составу в отношении обучения, идейно-политической обработки, дисциплины и организации, хотя, конечно, СДА - правящая партия Алии Изетвеговича не являлась действительно фундаменталистским движением и в этом плане нередко ограничивалась одной демагогией. Организация здесь упомянута не зря, ибо именно она обеспечивает выдвижение командных кадров и чем качественнее проводится выдвижение, тем лучше усваивается в войсках военное дело и соответственно совершенствуется тактика боевых действий, что, в свою очередь, открывает простор для все более успешного оперативного искусства. Конечно, мусульманские вооруженные силы с конца войны так и не избавились от всех характерных для югославской воины болезней, но все же стоит подробнее остановиться на том, как они создавались и действовали, ибо довольно интересен уже сам процесс их строительства.
В начале мусульманские вооруженные силы действовали очень плохо. Созданная в начале войны "Патриотска лига" была по сути ополчением, и то не слишком хорошим, а упорное сопротивление оказывала, как правило, только в лице своих "специальных" /ударных/ отрядов, да и то в основном, когда учащались проявления медлительности, малодушия и глупости со стороны сербских сил. Большая часть мусульманских бойцов, даже при относительном соблюдении правил военного искусства сербским командованием и при более-менее приемлемом состоянии боевого духа сербских войск, обладавших полным превосходством в вооружении, в случае сербского наступления довольно быстро бежала, и мусульманскую сторону от поражения спасала скорее сербская политика, чем собственные военные заслуги, и в конечном итоге, даже в конце войны, когда сербские войска, пусть хоть в лице своих ударных отрядов, начинали воевать должным образом, большая часть мусульманской обычной пехоты вела себя как и в 1992 году.
Большие ошибки в сербском военном деле были главной причиной успехов мусульманских вооруженных сил в начале войны, ибо вряд ли можно назвать достижением военной мысли практику посылки плохо вооруженной мусульманской пехоты в лобовые атаки, при чем иные ее бойцы шли на сербские позиции вообще без стрелкового оружия. К тому же и само мусульманское руководство военное строительство часто использовало в целях личного обогащения, как разворовывая иностранную помощь, так и продавая оружие за пару тысяч немецких марок за ствол своим же людям. Мусульманское командование недостаток в оружии и боеприпасах пыталось возместить идейно-религиозной обработкой, а то и использованием наркотиков, но в неподготовленных атаках это часто лишь увеличивало потери. Местные мусульмане испытали на себе большое западное влияние как через поездки на Запад, где многие из них устраивались на работу и, соответственно, привыкали к западному стандарту благосостояния, так и под влиянием югославской культуры. Понятно, что они с "пуштунами" Афганистана сравниваться не могли, и фанатизм на словах /крики "Аллах акбар"/ в местных условиях отнюдь не часто сопровождался Фанатизмом на деле. Да и этот Фанатизм - дело не однозначное в современном мире. Одно дело Фанатизм опытных и способных бойцов, и другое - Фанатизм необученных ополченцев, которых в исламском мире традиционно всю историю европейские армии громили с большим успехом, вопреки их большому численному превосходству. В местной среде ислам был до войны не особо силен, а попытки возместить этот идеологический пробел искусственным босанским патриотизмом были не особо успешны. И неудивительно, что общее качество мусульманских вооруженных сил было весьма низкое. Успехи в войне, конечно, у них были и я уже упоминал некоторые примеры, но главная заслуга принадлежала их ударным отрядам и большой ошибкой мусульманского командования было то, что эти отряды им с самого начала не были поставлены в самый центр военной организации.
Не обошли стороной мусульманские вооруженные силы и обычные в этой войне столкновения старых офицерских кадров ЮНА с новыми военными вождями. Тут многое было не однозначно, ибо офицерские кадры ЮНА, как, например, генералы Расим Делич, Атиф Дудакович, Вахид Каравелич обладали достаточно высокой подготовкой, полученной в ЮНА, бывшей все-таки одной из наиразвитых армий Восточной Европы. В специальных силах старой ЮНА было много мусульман как офицеров, так и солдат, хотя надо заметить, что далеко не все они перешли на сторону Изетбеговича. В то же время характер войны требовал более самостоятельных и идейно убежденных кадров, вот тут-то появлялись новые военные вожди не только волей политиков наверху, но и из-за потребности внизу.
Большой проблемой мусульманской стороны была непоследовательность их идеологии. С одной стороны ее пропагандой применялись термины антифашизма и демократии, а с другой стороны в обществе рос шовинистический психоз и возрождались традиции исламского Фундаментализма. Естественно, вышеупомянутый психоз, направленный властью СДА еще до начала войны против сербов - сторонников сербского националистического движения, оказался сильнее последнего. В самой войне под его влиянием менялось отношение ко всем сербам, так что даже "послушный серб" генерал Йован Дивяк, лично командовавший нападениями "Патриотской лиги" на ЮНА и местных сербов, в конце концов был задвинут на вторые роли командованием. С началом же хорвато-мусульманской войны тяжело пришлось, особенно в армии, уже почти всем немусульманам, и вскоре в армии на высших должностях остались практически одни мусульмане. В конечном итоге, религия оказалась сильнее политических идеологий, тем более, что ислам имеет особенность "радикализироваться" в ходе войны, а в данном случае этот радикализм с самого начала был намеренно насаждаем в местном обществе экстремистским крылом в религиозно-политическом руководстве местных мусульман, прежде всего Алией Изетбеговичем, Хасаном Ченгичем, Омером Бехменом, пользовавшихся поддержкой определенных сил в исламском мире в том числе в религиозно-государственной верхушке Ирана. Нельзя с нынешним исламом уравнивать положение слабеющих христианских церквей, разделенных не только религиозными расколами, но и государственными интересами своих космополитических верхушек. Изначально ислам в большей мере пользуется военно-политическими средствами для достижения своих целей. В строительстве местных вооруженных мусульманских сил с самого начала большую роль играл исламский мир, в первую очередь Иран, который перед войной в 1991 году посетил Алия Изетбегович, и откуда режиму последнего с самого начала войны была оказана большая военная помощь не только вооружением, снаряжением и боеприпасами, но и определенным количеством личного состава, главным образом из корпуса Стражей исламской революции, бывшими не только советниками и инструкторами в некоторых частях, но и иногда принимавших прямое участие в боевых действиях. Нельзя, конечно, чрезмерно преувеличивать иранское влияние, но тем не менее, остается фактом, что и после войны в мусульманском военно-политическом верхе с американским влиянием могло сравниться только иранское. В этом не было ничего удивительного, ибо здесь действовало государство, имеющее изначальное преимущество над любым общественно-политическим движением, и то, что определенное, пусть и небольшое число будущих бойцов мусульманских армий и полиции, прежде всего их специальных сил, прошло обучение в Иране и не могло не вызвать рост народных симпатий к последнему, и следовательно, к росту влияния идей, проводимых его государственной политикой, подкрепляемой финансово и дипломатически. В конечном итоге, помощь как в вооружении, так и в подготовке мусульманских вооруженных сил других исламских государств, даже казалось, прозападной Турции, не могла не повлиять на их дух, ибо уже сам факт того, что главная поддержка шла от исламских все-таки народов не могло не обеспечить рост силы ислама в войсках. Возможно это громко звучит, ибо на деле армия Боснии и Герцеговины следовала скорее турецкой модели, чем иранской, но уже то, что местные мусульмане еще недавно немногим отличавшиеся от сербов и хорватов, стали употреблять термины и методы "джихада", в сущности огромный шаг к исламскому государству.
Стоит задуматься над самим фактом того, что в конце XX века в Европе звучат угрозы джихадом. Этой же Европе Сефер Халилович, тогдашний командующий армией Боснии и Герцеговины, в начале 1993 года открыто заявлял: "Если Европа не изменит отношения к нам, мы начнем организовывать террористические акции по всей территории и зажжется пламя войны во многих европейских городах". В середине этого же года Эюп Ганич, заместитель Изетбеговича, угрожал: "Если международное сообщество решило не интересоваться нашими проблемами, терроризм начнется во всей Европе". А в середине 1994 года Алия Изетбегович заявил: "Мусульманские государства и народы будут рассматривать неприятелем каждую страну на Западе, которая не станет справедливо относиться к боснийскому конфликту". Разумеется, все это были скорее демагогические угрозы, ибо Запад контролировал и само местное мусульманское государство, и любую помощь ему, либо через хорватскую сторону, либо авиацией НАТО, но подобные заявления говорят о внутреннем духовном состоянии мусульманского общества, прежде всего его вооруженных сил, как раз для которых и делались такие заявления. Понятно, что было тогда популярно в среде мусульманских бойцов, особенно ударных отрядов, которые пусть даже и немного знали об исламе.
По большому счету, вряд ли бедуины Мухамеда были особо религиозно образованы, но они вполне удовлетворяли его требования о джихаде, тем более, что для того нужно прежде всего военное, а не религиозное образование. Религиозный фактор в вооруженных силах мусульманской власти Боснии и Герцеговины играл все же большую роль и с этим никак не может сравниться роль такого же Фактора в хорватских и сербских войсках, следовавших в конечном итоге военным моделям атеизированных государств. Этот фактор является ключевым отличием действий мусульманской стороны и не учитывать его нельзя. Но нельзя этот фактор и чересчур раздувать, подобно иным сербским и югославским журналистам, обрисовывающим ситуацию таким образом, словно в мусульманских войсках составляют абсолютное большинство не вчерашние сербские соседи и коллеги, а то и родственники и друзья, а почти одни моджахедины, прибывшие со всего исламского мира.
Процесс исламизации армии, в особенности полиции Боснии и Герцеговины, шел с большим трудом при значительном противодействии многих политиков, но в первую очередь армейских высоких чинов.
Исламизация шла, главным образом, пропагандистским путем, и сторонники радикального фундаментализма главные успехи достигали советами и проповедями. Немаловажное значение здесь имели небольшие карманные книжки с "исламскими" советами. Так, например, стараниями Организации исламских вакуфов помощи Боснии и Герцеговины, исламского рейфа за Боснию и Герцеговину и исламского гуманитарного общества Мерхамет, в войска поступали работы сирийского алима Ахмета Изудина Эль Беянуния. В книжечке, составленной из его советов, писалось: "кто не пошлет воина в бой - Аллах его проклянет. Военному командовании дается право решать нужно ли ради общего интереса освободить, поменять или ликвидировать пленного". Однако, тут же пишется: "Не разрешается держать врага в плену, пока, не завоюется победа на земле. Запрещено убивать женщин, детей и священников /но!/, лишь тех из них, которые не участвуют о войне или же прямо или косвенно не помогают неприятелю". Хотелось бы знать, рассматривается ли приготовленный женой обед прямой или косвенной помощью неприятелю/то есть ее же мужу/. Несколько отвлекаясь от темы, следует просто констатировать факт, что этим бойцы мусульманских вооруженных сил освобождались от всяких моральных ограничений по отношению к противнику и к его гражданскому населению, и тем самым ожесточенность в войне разжигалась с большей силой, ибо ясно, что Женевские конвенции в борьбе с таким противником могут устраивать лишь тыловых политиков и штабных офицеров, тогда как на фронтах этой гражданской войны такими конвенциями мало кто интересовался.
В принципе, подобная деятельность имела немаловажное значение, но она не могла достигать успеха без наличия в войсках тех, кто бы растолковывал и внушал эти советы бойцам на фронте, то есть без войсковых священников /в данном случае имамов/. В армии Боснии и Герцеговины в данном отношении ситуация была лучше, чем во всех сербских вооруженных силах, где статус военного священника так и не был утвержден, да и самих священников редковато можно было встретить на фронте, тогда как изредка появлявшиеся православные воинские молитвословы лишь у редких сербских бойцов вызывали внимание. Однако в общем, ситуация в мусульманских вооруженных силах не намного отличалась от ситуации в сербских войсках и не особо многочисленные имамы большого влияния на дух бойцов не имели. Не случайно многие моджахедины, прибывшие из-за границы в Боснию и Герцеговину, позднее в своих интервью с неудовольствием отзывались о местных мусульманах не только из-за незнания теми многих исламских законов, но и из-за отсутствия у них должного боевого духа. Разумеется, к таким заявления надо относиться с большой осторожностью, ибо известная хвастливость многих таких воинов, которые по словам иных из них в Афганистане перебили едва ли не больше русских "гуяров", нежели вообще их было в тогдашней советской /а вовсе не русской/ армии, да и в югославской войне моджахедины достигали, главным образом, ограниченных тактических успехов, а нередко несли немалые потери и поражения. Но, в общем, моджахедины здесь были правы, и качество тогдашней армии Боснии и Герцеговины было весьма низкое. Тем но менее, в 1992-93 годах мусульманские вооруженные силы находились в действительно тяжелом положении, и это вынудило в 1994 году мусульманскую власть СДА заменить Сефера Халиловича, что правда сопровождалось и покушением на него, на югославского офицера Расима Делича, служившего в "специальных" силах ЮНА и вставшего на верх военного командования не одиночкой, но вождем собственных сторонников, главным образом из числа офицеров ЮНА.
С его приходом в армии Боснии и Герцеговины началась военная реформа и войска уже официально были поделены побригадно на ударные и обычные силы. Конечно, это деление было несколько условным в отношении бригад, хотя некоторые из бригад действительно были оснащаемы, подготавливаемы и используемы как местная гвардия. Однако, оформление многих ударных отрядов в разведывательно-диверсионные батальоны корпусов /всего семь/ и разведывательно-диверсионные роты бригад и оперативных групп сыграло весьма большую роль в успехах мусульманских вооруженных сил. Поэтому в 1995 году были усилены эти существующие роты и батальоны, созданы разведывательно-диверсионные отделения - взвода в батальонах, тогда как на общеармейском уровне имелся так же разведывательно-диверсионный отряд ранга батальон-бригада "Черные лебеди" (Цырни лабудови). Все эти подразделения и части на практике играли куда большую роль, нежели это отводилось разведывательно-диверсионным ротам бригад в старой ЮНА и вели они не только разведывательно-диверсионные действия, но и играли главную роль в прорывах неприятельской обороны или в закрытие прорывов в собственной обороне. Не случайно во многих бригадах было по две-три разведывательно-диверсионные роты, а разведывательно-диверсионные батальоны корпусов достигали численностью до полусотни человек и имели на вооружении даже собственную артиллерию и бронетехнику.
В сущности, мусульманская сторона наиболее последовательно из всех сторон в войне использовала фронтовой опыт, а на тактическом уровне такие ударные отряды мусульманских вооруженных сил имели довольно неплохие результаты, достаточно усвоенные стараниями армейского верха. Так, в нападении, неважно батальона или корпуса, такие отряды шли вперед, прорывая в одном или нескольких местах неприятельскую оборону, а затем в прорыв входили остальные войска. В обороне же эти ударные отряды, как правило, находились в тылу и, в случае неприятельского нападения, или по вызову командования усиливали оборону.
Конечно, это в принципе, идеальная схема, а на практике мусульманские войска, в том числе ударные отряды, часто слались "на убой" в наступлении или оставлялись без поддержки в обороне, но в данном случае интересно то, что на армейском верху все же смогли относительно использовать фронтовой опыт.
Если учесть существование таких же "специальных" /ударных/ отрядов в военной полиции и в МВД, то, в общем, успехи мусульманских вооруженных сил в 1994-95 годах представляются вполне закономерными. Просто поразительно, как этот закономерный рост в качестве мало учитывался на сербской стороне, хотя касалось это хорошо знакомого народа, точнее все того же сербского народа, раньше или позже принявшего ислам. Ведь с приходом турок в среднем веке многие сербы не только из числа еретиков-богумилов, но и из православных, да и католиков переходили на их сторону, и в своей большей части приняв ислам, стали постоянно участвовать в турецких походах в Австрию, Венгрию, Хорватию, Польшу, Украину, да и по всей Азии и Африке. Само нахождение покоренных Портой сербских земель на наитяжелейшей турецкой границе обеспечивало создание большой и сильной военной прослойки среди местных сербов, прежде всего мусульман, и говорить поэтому о прирожденной трусости местных мусульман, как это было нередко принято в иных СМИ, да и политических кругах, было все же глупо. Конечно, далеко не все в их среде обладали воинским духом, но ведь нет на земле народа, в котором таким духом обладало хотя бы простое большинство. Даже без учета истории и психологии местных мусульман все равно ведь можно было предположить, что за пару лет боев с превосходящими силами противника их командование получило бы достаточное количество способных и опытных бойцов, и естественно, постаралось бы их использовать. Не зря в мусульманских войсках создавался культ "специальных" отрядов, ибо он обеспечивал общее поднятие боевого духа, и уж, по крайней мере, действия армии Боснии и Герцеговины в 1993 году разительно отличались от ее действий в 1995 году. Является правилом на войне, что чем больше усредняется качество войска, тем ниже его общий уровень, ибо любой боец, выполнявший ответственные боевые задания, знает, как один человек может послужить причиной поражения всей остальной группы, уже хотя бы внося в нее панику и суетливость.
В мусульманских вооруженных силах общее качество было весьма низко в начале войны и ударные отряды оказались им очень необходимыми, ибо служили своеобразным паровозом, вытягивающим операции всего войска. Потому все эти отряды обеспечивались лучше остальных войск и постоянно выделялись командованием, в том числе официальным признанием принимаемых этими отрядами названий, например: "Акрепи", "Баста", "Джамимийски голубови" (117 бригада Луковац), "Тигричи", "Зелена стрела" (110 бригада Бановичи),"Кыртице", "Витезови", "Тигрови" (203 бригада - Тешань),"Читлучки вукови" (204 лака брига-да), "Яничари" и "Табут"(Оперативная группа - Тузла), "Живинички осе" (оперативная группа 6 - Живиницы), "Тигрови" (501 бырдска бригада), "Чаруги" (503 брдска бригада), "Тайфун", "Хамзе", "Газии" (505 бырдска бригада),Фараоне"^(511 брдска бригада), "Апачи" (517 лака бригада), "Ночне птицэ" /1 босанская бригада/, "Ластэ"(специальные силы МВД Боснии и Герцеговины), "Цырни Лабудови" (разведывательно-диверсионный отряд Генералштаба).
Мусульманские вооруженные силы по причине недостатка тяжелого вооружения были вынуждены до конца войны полагаться на действия пехоты, и их "специальные" силы играли главную роль в этих действиях. Уже практически все операции мусульманских вооруженных сил в 1994-95 годах начинались с прохода или прорыва их ударных отрядов неприятельской обороны, либо с целью захвата ключевых объектов в этой обороне, либо с целью нападения на нее с тыла или флангов. Это обеспечивало успехи, пусть и ограниченные, в нескольких операциях, с потерей сербскими войсками каждый раз десятков квадратных километров и десятков людей убитыми и пленными, на горные массивы Трескавицу, Белашницу и Игман; на горный массив Маевицу; на Возучу и район Озрена; на Влашички плато; под Бихачем и Крупой-на-Уне, и наконец, в широкомасштабной хорвато-мусульманской операции в Босанской Крайне во второй половине 1995 года мусульманские "специальные" силы использовали во многом эту же тактику. Одновременно с этим велись и классические разведывательно-диверсионные действия. В принципе, будь мусульманские "специальные" силы подготовленнее и использовались бы они получше, то в таких действиях могли достигаться большие успехи, способные переменить во многом ход войны, чем оправдывался бы самый большой риск.
Я уже упоминал о разгроме разведывательно-диверсионной группы /до 100 человек/, посланной из Сребреницы в район Хан-Пиеска с весьма смелой целью уничтожения Главного штаба ВРС /село Цырна река/ и главная причинаее неуспеха заключалась в плохой разведке и отсутсвию как агентурной сети на местах, так и снабжения. Общая подготовка мусульманских войск не благоприятствовала успеху столь смелых операций, но операции менее масштабные нередко удавались. Одно из самых известных было уничтожение группы тыла Тырновского батальона 2-ой Сараевской бригады в августе 1994 года, когда было убито два десятка сербских бойцов, включая двух медсестер. Правда, в данном случае немалую роль сыграла политика миротворческих сил, ибо разведывательно-диверсионная группа 1-го корпуса армии Боснии и Герцеговины /Б и Г/ не только прошла через, якобы, демилитаризованную Французскими миротворцами зону горного массива Игман, что, в общем-то, Французы и не могли предотвратить, однако, и предварительная разведка была проведена мусульманскими разведчиками в составе делегации миротворческих сил, посетившей эти сербские позиции, и это, кстати, спасло тех сербов, что находились в третьем блиндаже, выкопанном ими уже после посещения миротворцев. Еще одной из известных операций данного плана было нападение мусульманской разведывательно-диверсионной группы 7-го корпуса на сербские позиции пол Галицей /Влашичкое плато/, когда погибло больше двух десятков сербских бойцов. А что касается нападений диверсантских групп из 8-ой оперативной группы /дивизии/ и из Сребреницы, то я об их большом числе и нередких успехах уже упоминал.
Стоит лишь отметить, что из Сребреницы шло пропорционально наибольшее число таких групп от начала войны до ее конца и, вероятно, это было заслугой бывшего "специальца" союзного МВД Югославии Насера Орича. В этих диверсантских операциях страдали не только сербские бойцы, но и сербское гражданское население, что было следствием стратегии мусульманского руководства на создание атмосферы паники и страха во всем сербском народе. Таким образом, нападения на сербские села являются в данном случае естественной частью разведывательно-диверсионных действий. Известен случай с одним сербским селом под городком Шековичи, где
мусульманская диверсантская группа, обманом созвав сербских мужчин, в основном молодежь, якобы, на срочную мобилизацию, затем перебила несколько их десятков. Однако подобные "глубокие" операции были довольно редки, максимум две-три из них проведены, например, в зоне ответственности одного из шести корпусов ВРС в течении полугода и они не могли коренным образом повлиять на действия сербских войск, да и нередко заканчивались чувствительными потерями, а то и разгромами этих разведывательно-диверсионных групп.
Куда больший эффект был получен в нападениях небольших разведывательно-диверсионных групп, разбиваемых по тройкам /например, пулеметчик, стрелок-автоматчик и снайпер/ на неприятельские позиции с тыла одновременно с собственным наступлением с фронта. Такая тактика в более-менее значительном масштабе имела немалый успех, особенно при действии по уже отступающим неприятельским войскам. Еще одним довольно эффективным видом действий мусульманских армейских разведывательно-диверсионных отрядов было их использование совместно с военной и гражданской полицией /прежде всего с их "специальными" группами/ по предотвращению бегства своих войск с линий обороны и поддержания режима военного положения в тылу. Меры тут применялись самые жесткие, ибо в силу провозглашенного военного положения, дезертиры и паникеры могли здесь расстреливаться, что хоть и редко, но использовалось. Подобная дисциплина, как и слабость в вооружении, во многом повлияла на то, что мусульманские войска куда лучше, в отличие от сербских, укрепляли свои
позиции и могли за пару недель силами одной-двух рот построить в горах довольно хорошую линию обороны с глубоко вкопанными блиндажами и траншеями, усиленными брустверами и стенками из бревен. Конечно в этом строительстве широко использовались военнопленные и заключенные гражданские лица из рядов "неприятельских" народов, но, хотя в данном случае мусульманские войска это делали куда более организованно и широко, нежели их противники, все же главная заслуга в столь большом внимании к инженерному делу лежит на самом мусульманском военном командовании, создавшем большое количество инженерных подразделений и частей, вплоть до бригад, что позволило лучшим образом использовать для военной службы собственный человеческий материал. Большое внимание к человеческому фактору и отличает, как я уже упоминал, мусульманскую сторону, ибо как бы то ни было, но Запад держал ее, что называется в "черном теле", и даже военную помощь из исламского мира перебрасывал в недостаточном количестве. Хорватская сторона за провоз этой помощи брала, как правило, треть от общего количества, к тому же ограничивая ее, а в период хорвато-мусульманской войны 1993-94 годов она ее вообще запретила. Помощь исламского мира в 1992 году, когда все хорватские пути были еще свободны, получалась в далеко неудовлетворительном количестве и общая цифра в несколько сот миллионов долларов, полученных в 1992-93 годах, для войны такого размаха отнюдь не была значительной, тем более, что немалая часть этой, как и всей остальной, помощи мусульманской властью разворовывалась.
Что касается собственного военного производства, то несмотря на большие усилия мусульманской стороны, даже к концу войны оно могло удовлетворить лишь потребности в стрелковых боеприпасах, а отчасти в артиллерийских боеприпасах и минно-взрывных средствах, причем большой проблемой был разнобой в калибрах артиллерийско-стрелкового вооружения мусульманских сил, получавших его из разных стран. Что касается производства самого вооружения, то производились, главным образом, минометы калибра 60, 82 и 120 миллиметров, а в остальном мусульманское военное производство оставалось на, скорее, кустарном уровне, и его главной задачей был ремонт уже имевшейся военной техники, как оставшейся от ЮНА, так и полученной в ходе войны. В этом не было ничего удивительного, ибо все военные фабрики, оставшиеся на мусульманской территории /Фабрика "Игман"-Кониц, фабрика "Победа" - Горажде, фабрика "Братство" - Травник, фабрика "Славко Родич - Бугойно/ оказались во фронтовой зоне либо сразу в 1992 году, либо уже в 1993-94 годах и, естественно, не могли действовать на полную мощность.
Таким образом, к началу 1995 года мусульманские вооруженные силы (как по данным Международного института стратегических исследований /Лондон/, так и сербской стороны /данные одного из наиизвестных теоретиков югославской армии полковника Милана Миялковского - издание югославской армии, журнал "Войско" от 13.10.1994 года) не смогли иметь больше десятка военно-транспортных вертолетов МИ-8, двух-трех учебно-тренировочных самолетов УТВА-75, одной сотни танков и бронемашин, полутысячи артиллерийских орудий, 600-700 минометов калибра 82 и 120 мм, полутора сотен зенитных установок и полусотни ПЗРК. Столь малое количество вооружения достаточное, в лучшем случае, для корпуса бывшей ЮНА обеспечивало полное превосходство и сербских, и хорватских вооруженных сил. Командование мусульманских вооруженных сил, проводя военную реформу в 1994-96 годах, было обязано исходить из имеющихся средств и возможностей. Дополнительные поставки оружия, полученные, главным образом, в 1995 году, благодаря вновь открытому "хорватскому" пути и более масштабному привлечению военно-транспортной авиации НАТО /Авиационные силы специального назначения США-AFSOC и ВВС Турции тут играли главную роль/ уже не могли повлиять на характер уже практически законченной к тому времени военной реформы, тем более что эти поставки, как и поставки оружия с сербской стороны в нелегальной торговле, все равно были довольно ограниченными и пехотного характера армии Б и Г изменить не могли.
Поэтому и была столь важна роль "специальных" сил в мусульманских вооруженных силах, при большом значении идеологической обработки их бойцов.
В югославской войне кадровая политика всех сторон была довольно схожей: в самой армии не тратили много времени на изучение биографий кандидатов в "специальные" силы, так же как на их взаимоотношения с законом, места их прописки и образование. Все это в войне было неважно, ибо тут решалась судьба целых народов, и в ней оказалось, что военные школы не служат гарантией боевых способностей, а чистые биографии - честности и храбрости. Правда, в МВД и отчасти в военной полиции этому придавалось большое значение, но опять-таки в куда меньшей мере, нежели в довоенной Югославии, от которой эти структуры и были унаследованы. Однако армейские специальные силы всех сторон исходили из фронтовых нужд и личных способностей кандидатов и тут наилучшим способом отбора, был отбор из войск на фронте, а чем ближе организационно этим силам находились эти кандидаты, тем лучше был этот отбор. Отсутствие гражданства в данном случае было в какой-то мере преимуществом кандидата, ибо несмотря на нередкие исключения, говорило о его готовности воевать. Наибольшую открытость в данном случае достигли армии Б и Г. Так, в ее специальных силах было немалое количество "санжакли"(выходцев из Санжака, области на юге Сербии и севере Черногории) часто не успевших даже прописаться в довоенной Боснии и Герцеговине, да и представителей других "дружественных", главным образом, исламских народов, хотя встречались тут и местные хорваты и даже сербы. Немало в специальных мусульманских силах было тех, кто вынужден был бежать из своих домов, оставшихся у "агрессовов"-усташей и четников, а смерть родных и близких была часто одной из побудительных причин записаться в специальные силы. Все это давало мусульманскому командованию, пожелай оно, достаточно хорошую основу для создания действительно новых вооруженных сил, основанных на "специальных" отрядах. А в такой горной стране, как Босния и Герцеговина такие вооруженные силы, даже оставаясь "пехотными", в принципе могли выполнить свою задачу, постоянно повторяемую мусульманским политическим верхом об "освобождении всей территории Боснии и Герцеговины", а точнее, разгроме сербских и хорватских сил и захвате обороняемых ими территорий.
Однако, это могло произойти если бы были коренным образом изменены сам метод командования и вся военная организация, ибо на практике специальные силы далеко выделялись из общей массы собственных войск, оставшихся в своем большинстве даже до конца войны на довольно низком уровне. Командование и организация тесно взаимодействуют на войне, ибо открывающиеся организацией возможности, должны использоваться умелым командованием, а в мусульманских силах на практике командование часто оставалось совершенно неграмотным, и бойцы на фронте, не раз оставляемые без должной поддержки и вынужденые, не в пример сербским бойцам, экономить боеприпасы под страхом наказания, могли лишь поглубже вжиматься в землю, стараясь часто при первой открывшейся возможности побыстрее отступить. Даже специальные силы несли большие потери из-за неудовлетворительного командования и дисциплины, либо бросаясь без подготовки на сербские линии обороны, либо непродуманно посылаясь в сербский тыл, где они, в свою очередь, часто могли обнаружить себя какой-то иррациональной выходкой вроде нападения на случайною легковую машину или поджога домов. Большие потери в мусульманских специальных силах приводили к сокращению до двух-трех недель или отмене военного обучения, на которое не хватало ни средств, ни времени, а в общем-то, и желания. Тем не менее значение специальных сил в мусульманских вооруженных силах было куда большим, в отличие от значения таких же сил у их противников.
Без сомнения наиоригинальным и наиуспешным шагом мусульманского военно-политического верха в создании вооруженных сил было разрешение на формирование сил моджахединов. В изучении югославской войны движению моджахединов было уделено очень мало внимания всеми сторонами, хотя это было пожалуй революционным явлением в той войне. Причины подобного невнимания лежат опять-таки в идеологическом и политическом догматизме современного западного мира, частью которого, пусть и со многими оговорками, была как Югославия, так и Босния и Герцеговина. Отказавшись от христианских ценностей, политики этого мира, не могли признать, что далеко не весь мир пошел их путем, и для исламского мира все "цивилизованные" нормы и законы остались не особо важной внешней шелухой, которую они вынуждены были использовать. Положение усугублялось и тем, что исламский мир является объективно опаснейшим неприятелем не только современного западного мира, но и всех народов, более-менее условно называемых христианскими. Не стоит тут повторять о важности идейного Фактора в войнах, являющихся частью мировой идейно-политической борьбы, но ясно, что исламский мир при существующем порядке вещей становиться все более сильным и, пользуясь многими преимуществами западной цивилизации, сам взаимностью Западу не отвечает. Пусть ныне кто-либо найдет следы участия каких-либо христианских крестоносцев в войнах не то что XX века, но и в войнах ХVII-ХIХ веков. Это почти невозможно, ибо совершенно очевидно, что христианские восстания балканские народов, либо войны христианских монархов Европы против исламского мира несли в себе признаки довольно узких государственных и национальных интересов. А христианские народы уже в XX веке христианство из политики почти убрали и даже сверхидеологические войны, что велись в XX веке в России, Испании, Югославии, Греции, Польше, Венгрии в куда большей мере велись под политическими, нежели религиозными лозунгами в противоположность таким гражданским войнам из ХVII века. В исламском же мире конца XX века наблюдается вспышка религиозных войн и конфликтов как внутренних, так и внешних. Типичны примеры войн исламских партизан в Афганистане и Чечне, соответственно с советскими и российскими войсками, войн с собственными сонародниками в Ливане, с израильской армией, с христианскими милициями, в Алжире - с правительственными силами. Это лишь самые известные случаи, являющиеся лишь характернейшими проявлениями джихада, как формы борьбы за исламский порядок. Следы этого джихада легко можно обнаружить в почти любом современном вооруженном конфликте, в котором участвуют мусульмане, как самостоятельная сила. В югославской войне джихад впервые после балканских войн /1912-1913 гг./ опять появился в Европе, но в данном случае он вспыхнул с куда большей силой в постсоциалистической Боснии и Герцеговине конца XX века, нежели в полуфеодальной распадавшейся Турции начала ХХ века.
Уже само появление моджахединов в Европе должно было бы хоть как-то встревожить ее народы, если бы они действительно обладали самостоятельным и здравым мышлением, но на самом деле общественной реакции не последовало, и более того, уже позднее во время войны в Косово /1998-1999 гг./ моджахедины выступили сначала косвенными, а затем и прямыми союзниками НАТО, благодаря участию в боевых действиях против югославских вооруженных сил на стороне албанской УЧК (по албански - Ushtria Clirimtare e Kosoves, по сербски ОВК - освободительное войско Косово, а по-русски ОАК - освободительная армия Косово). Но еще более поразительны насмешки и пренебрежение, которыми отвечало абсолютное большинство сербских и югославских политиков и журналистов не только из ряда прозападной оппозиции, но и из рядов тогдашней официальной власти на предупреждение отдельных сербских ученых, политиков и военных об исламской угрозе. Куда большее их внимании привлекли несколько избиений цыган местными "бритоголовыми", произошедшие в Белграде в 1998 го-ду, нежели тысячи моджахединов, воевавших на территории бывшей Югославии с 1992 года, многие из которых даже остались на мусульманской территории Боснии и Герцеговины. Это относится прежде всего к району Зеницы, Какня, Травника, но в первую очередь на бывшее сербское село на Озрене-Доня Бочина и несколько ему соседних сел, ставших их базами и одновременно местом жительства где-то до середины 2001 года. Более того, довольно организованнее движение моджахединов (Организация исламской омладины-www.saffbih) смогло не только сохраниться после войны, но и организовать посылку новых добровольцев сначала в Албанию и на Косово /1998-99 гг./, а затем и в Чечню /1999-2002 гг./. При этом самое тревожное для сербской стороны должно было бы быть то, что большинство моджахединов были местными мусульманами, еще недавно подверженными влиянию западной культуры. Точно такой же процесс начался позднее и в албанской среде. Все это говорит о том, что движение моджахединов смогло "осесть" в местной, далеко не религиозной среде, и конечно, терпя поражение, оно все же смогло собрать силы для борьбы за власть в местном мусульманском обществе и так достаточно исламизированном в силу заданного шовинистического антисербского и антихорватского, а по большому счету, антихристианского движения местных мусульман. Конечно, многим сербским политикам нет дела до судеб христианства, но ведь приход к власти моджахединов автоматически означает войну даже в ущерб интересам местных мусульман, ибо для ислама национальных интересов нет. Это хорошо увиделось в иррациональном провоцировании российской армии в Дагестане в 1999 году чеченскими исламистами.
Победа моджахединов далеко не неотвратима, и они вполне могут быть разгромлены так же, как это не раз было в истории, но с другой стороны, не стоит забывать той быстроты, с которой мусульманские войска в прошлом покоряли огромные пространства от Ирана и Индии, до Испании и Венгрии, да и ныне они, практически, уже наполовину завоевывают многие европейские города, как например, Париж.
Нельзя тут всех мусульман оценивать, подобно иным сербским политикам, как стадо бестолковых баранов, могущих побеждать лишь массой. Исламский мир нередко давал и весьма способных и храбрых вождей, ведших свои войска, в которых к тому же всегда были весьма отборные части, к победам. Ислам, помимо этого, обладает большой духовной силой и может побеждать также силой идеи. Не раз уже под его знаменами в бой шли его же вчерашние противники, в том числе из числа бывших христиан. Сейчас это можно наблюдать во многих европейских высокоразвитых экономически странах, где, порою, этнические немцы, французы или англичане не только принимают ислам, но и добровольно становятся новыми "янычарами" исламских фундаменталистских движений. Это происходило и в Боснии, и Герцеговине, пусть и в несколько ином виде, хотя уже само вступление тех или иных хорватов, а в особенности сербов, в ряды мусульманских вооруженных сил психологически отрывало их от собственных народов и всей их культуры, тем самым и церкви, и делало восприимчивыми к исламскому влиянию. Само движение моджахединов не является изолированным явлением, а тесно связано со всей исламской религией. В последней совершенно закономерно идет борьба различных направлений и не для всех в нем приемлемы моджахедины, однако это характерно для всех общественно-политических движений, каким одновременно и является исламская религия. Известно, что и "красные кхмеры" в Камбодже далеко не всем в мировом коммунистическом движении нравились, особенно после того, как, покончив с собственными "буржуазными" эксплуататорами и их "наемниками" после отступления американских оккупаторов и их пособников, они принялись за собственных и "вьетнамских" товарищей. Однако недовольство "красными кхмерами" советской Москвы не слишком облегчило участь сотен тысяч простых камбоджийских крестьян, убитых в пылу революционной борьбы, поддержанной Москвой.
Моджахедины являются в сущности лишь военным крылом исламского фундаменталистского движения, управляемого уже вполне признанными исламскими религиозными авторитетами и тем самым они вполне "легитимны" для всего исламского мира. Глупо и недобросовестно называть их "обычными бандитами". То, что власти многих исламских стран ведут с ними ожесточенную борьбу, как например, в Алжире, Египте и Ираке, вовсе не означает, что эти власти отрицают сами исламские принципы джихада, ибо сам по себе джихад для них приемлем и его термины они используют в борьбе с внешними неприятелями. Даже прозападная Турция, запрещая исламский фундаментализм у себя дома, прямо или косвенно поддерживает его в других странах, в частности в Чечне и в Боснии и Герцеговине, ибо уже сама турецкая поддержка властей последних означала и поддержку находившихся там моджахединов, хоть в Турции сторонники фундаменталистских исламских движений и боролись против государственной власти, а в той же мусульманской Боснии и Герцеговине между моджахединами и турецкими миротворцами случались и прямые вооруженные столкновения. Однако во всей югославской политике и прессе движение моджахединов не оценено соответствующим образом, и если его примечали, то сводили к каким-то абстрактным понятиям "международного терроризма", "наемников" и даже, что вообще абсурд, "бандитов и авантюристов". Стоит тут задаться вопросом: что может толкать "бандитов и авантюристов" месяцами рисковать жизнью на войне? А что касается "террористов", то ведь террор - это средство, а какова же тогда цель?
Отдельно тут стоит вопрос с "наемничеством". Действительно, немало мусульман из других республик бывшей Югославии и из-за границы попало в ряды армии Б и Г в надежде на легкие деньги и добычу. Мусульманское командование их и им подобных особо не жалело, да и с оплатой их услуг не спешило, что в общем-то, справедливо, так как их "услуги" были весьма низкого уровня. Однако моджахедин - это идейный боец, и хотя материальное вознаграждение он получает, но главные побудительные причины для него основываются на ценностях джихада. В Боснии и Герцеговине в 1992-95 годах в боевых действиях участвовали члены различных фундаменталистских движений из многих исламских стран, как, например, Алжир, Египет, Иордания, Сирия, Ливан, Пакистан, Турция, Иран. И было просто абсурдно побудительные мотивы этих движений сводить к деньгам, как например в отношении организации "Исламское бюро" из весьма богатой Саудовской Аравии, члены которого действовали как в Боснии и Герцеговине, так позднее и на Косово - отряд "Абу Бекир Сидик", действовавший на Дренице в 1998 году под командованием Экрема Авдии, местного албанского моджахедина, бывшего бойца отряда "Эль-Моджахедин" из Тешня состоявшего в армии Боснии и Герцеговины, одновременно с тем успевшего закончить исламский университет в Медине (Саудовская Аравия). Такие организации, как Исламское бюро (чей вождь Абдулах Духайман был одним из командиров отряда "Эль-Моджахедин") в войну, главным образом, вкладывают деньги и весьма внимательны в выборе людей. Наконец, алжирская GIA и палестинский HAMAS, чьи люди были в рядах армии Б и Г, ведут слишком серьезную борьбу в своих странах, чтобы относиться к их появлению в Югославии, как к малозначительной вещи, а к их деятельности, как к авантюризму или бандитизму. В еще большей степени это относится к иранским моджахединам, посылавшихся государственной организацией Ирана - Корпусом стражей исламской революции, уже прямо проводившим государственную политику Ирана по разжиганию в мире исламской революции (в том числе в Российской федерации), что не исключало противоречий шиитского Ирана с сунитской Саудовской Аравией, достигавших большого размаха в Боснии и Герцеговине. Проблема моджахединов весьма сложна и представляет собой лишь верх того исламского айсберга, о который может окончательно разбиться корабль Европы, между тем, детального исследования этого вопроса югославской войны не произошло, при чем как раз сербская сторона меньше всего им интересовалась.
Об опасности моджахединов говорили главным образом хорватские политики из Херцог-Босны, а после войны из формально единой Боснии и Герцеговины, где уже в мирное послевоенное время было убито и ранено больше сотни хорватов, как в открытых нападениях мусульман, так и в террористических актах последних. Не было большой тайной, что за многими этими террористическими актами в этой "тихой" хорвато-мусульманской войне стояло местное движение моджахединов, точнее в данном случае, якобы, "мирных" исламских фундаменталистов, использовавших взаимную хорвато-мусульманскую нетерпимость для разжигания исламского Фанатизма в местной среде. Хорватская сторона тогда, как и во время войны, постоянно привлекала внимание "международного сообщества" к исламской угрозе и ею даже было выпущено несколько фильмов об этом с использованием видеоматериалов о моджахединах. Сербская же сторона ни во время войны, ни после нее серьезно к данному вопросу не отнеслась, за исключением разве что довольно известного югославского ученого-"исламолога" Миролюба Ефтича, еще в 70-80 годы предупреждавшего об исламской угрозе, но его толком не слушали ни тогда, ни во время войны, ни после нее.
Нельзя же считать серьезным отношением незначительное количество статей в прессе, в которых моджахедины, хоть и упоминались как явление в югославской войне, но цели и причины их появления не изучались. Указывались, конечно, отдельные факты, чисто уголовных действий моджахединов, как например, захват в 1997 году в мусульманском селе Тетово /Зеница/ египетскими моджахединами мусульманской 15-летней девушки Эдины Мешанович, или арест мусульманской полицией 9.03.1997 г. француза-моджахедина Лионеля Димона и убийство джибутийского моджахедина Зеферина Бинияма, произошедшее при этом аресте, вызванном их участием в грабеже 15 февраля 1997 года одной бензозаправки, когда был убит один полицейский. Эти факты служили сербской власти для обрисовки еще более черными красками режима СДА, дабы всю мусульманскую Боснию и Герцеговину представить как европейскую версию Пакистана, что никакой реальной пользы сербской стороне не несло, зато отвлекало внимание от опасности моджахединов, да и всего фундаменталистского ислама. Захваченные фотографии саудовского моджахедина, вероятно из отряда "Эль моджахедин" из Тешня, державшего отрезанную голову в руках, а ногой стоящего на отрезанных головах трех сербских военнопленных /Ненада Четковича, Благое Благоевича, Бранко Джурича/, найденные у нескольких мертвых моджахединов под сербским Тесличем вместе с благословениями ислама из Мекки Гадафера-эль-Меккия, пославшего в отряд моджахединов своего муллу Абу-абд-Аллах эль Аудия, наконец, даже захваченная видеокассета, на которой моджахедины отрезают голову сербскому пленному, не послужили основания уже хотя бы для создания какого-нибудь постоянного комитата по изучению исламской угрозы или даже одной большой пресс-конференции для журналистов, а опять-таки использовались лишь в довольно несвязной пропагандистской компании против всей, далеко неоднородной, мусульманской Боснии и Герцеговины и в ней мешалось все в одну кучу, чем серьезный вопрос профанировался и тем самым сам собой отпадал. При этом с завидным постоянством употреблялся термин "наемник", хотя даже согласно 47-го Дополнительного протокола к Женевским конвенциям от 12.08.1949 года, принятого в 1977 году, наемник являлся лицом, не имеющим местного гражданства и принимающим материальное вознаграждение, значительно большее, чем то, что получают бойцы одного с ним ранга в местной армии, а при этом не является постоянным военнослужащим воюющих армий, ни посланным собственным государством, прямо не участвующим в данной войне.
Между тем, определенная часть моджахединов во время войны была официально послана Ираном, а куда более значительная часть их была местными мусульманами, тогда как остальные не имели в армии Боснии и Герцеговины материального вознаграждения больше положенного их рангу, если вообще его получали, хотя, естественно, их собственные организации, как иностранные, так и местные, не оставляли их в нищете, типичной в этой войне для многих из участников.
Впрочем, дело не в таких правовых тонкостях, которых все равно мало кто в этой войне придерживался, да и моджахедины на их защиту не рассчитывали, хотя опять-таки, в принципе, они попав в плен, как впрочем наемники, шпионы и обычные бандиты, должны были судиться по закону, пусть и суровому, что той же сербской стороне куда лучше послужило бы в пропагандистской компании нежели смерть на месте.
Дело в том, что сербская сторона имела перед собой достаточно убежденного, решительного и способного неприятеля, организованного в едином движении и имеющего серьезную политическую и религиозную поддержку. Наибольшее сходство здесь было с коммунистическим движением первой половины XX века, причем исламский фундаментализм был еще опаснее наличием религиозно-мистических методов и целей. Ожидать, как предлагалось в сербской политике и прессе, пока Запад "осознает" свою ошибку в создании исламского государства в Европе было делом бессмысленным, ибо такая "ошибка" не могла длиться годами. Моджахедины ни во время войны, ни после нее особо не скрывались от глаз ни миротворцев ООН, ни военнослужащих SFOR, действуя после войны очень активно как раз в "американском секторе" Боснии и Герцеговины.
Деятельность ЦРУ (СIА) и американской военной разведки (DIA) в отношении моджахединов была весьма пассивного характера, хотя правительство США официально объявило исламский фундаментализм и терроризм одним из своих мировых противников. Войска IFOR (SFOR) правда смогли закрыть в 1996 году 10 мая под Фойницей лагерь моджахединов Погорелица, арестовав несколько иранских инструкторов, а ОНR(международное западное представительство, фактически правительство в Боснии и Герцеговине) часто оказывало давление на мусульманскую власть с целью ограничить деятельность моджахединов, но все это серьезной борьбы не напоминало и отдельные факты столкновений с моджахединами сил IFOR (SFOR) ничего в этом не меняли и за Погорелицу заплатил в 1996 г. жизнью Неджад Углен, тогдашний шеф АИД (мусульманская спецслужба, позднее распущенная), а поверившие OHR социал-демократы были с помощью шефа OHR Пэди Ашдауна сброшенны с власти, а их человек руководитель ФОСС (новая спецслужба всей федерации) Мунир Алибабич был Ашдауном снят с должности. Американским военнослужащим в Боснии и Герцеговине своим командованием лишь давались листовки с предупреждениями остерегаться американского моджахедина Исы Абдулаха Али /Кевина Болта/, ветерана войны в Афганистане и Ливане, однако ни его, ни кого из других известных моджахединов арестовывать американцы не стали, хотя местные обвиняемые международным трибуналом в Гааге (почти одни сербы и хорваты) арестовывались (если не успевали договорится с западными спецслужбами) без особых проблем в организуемых "миротворцами" операциях, несмотря на то, что те имели право на аресты этих обвиняемых лишь в ходе "случайных" встреч. Не надо было особо разыскивать и многих бывших египетских моджахединов, что находились в списке разыскиваемых полицией террористов, посланных правительством Египта, ибо многие из них были сотрудниками египетской медицинской "гуманитарной" организации "Международная гуманная помощь", действующей в Боснии и Герцеговине. Даже требования американского представителя к Изетбеговичу выслать десять иранских агентов лишь помогли тем раньше скрыться.
Довольно смешны открытия о том, что моджахедины получают местное гражданство, когда ни власть Изетбеговича, ни сами моджахедины этого не скрывали ни во время войны, ни после нее. Американский полковник Джон Браун, во главе разведгруппы НАТО расследовавший проблему моджахединов, прямо заявил, что они, по его мнению, представляют опасность не большую, чем другие подобные группы в Боснии и Герцеговине. В этом он был отчасти прав, ибо действительно моджахедины не собирались нападать на американские войска. Их главная цель была усиление своего влияния в местной среде, что, конечно, угрожало интересам сербов и хорватов, а те, судя по всему, были определены Западом, как жертва Европы исламскому миру. Моджахедины не скрывали своих претензий на всю Боснию и Герцеговину. Так, один их местных лидеров алжирец Абу Салим дал в 1996 году интервью лондонскому журналу Europien, в котором утверждал, что /мы/ "живем во времени, в котором победит ислам, и наше присутствие в Боснии должно это обеспечить". На американских солдат, по его словам, моджахедины нападать не собирались, если те не захотят "оккупировать" Боснию, а если правительство Боснии и Герцеговины потребует ухода моджахединов, то "защитит нас босанский народ, так как мы этот народ защитили от сербов. Босния - святая исламская земля и наша обязанность оборонять ее от оккупации."
Совершенно ясно, что Запад ни после 11 сентября 2001 года не собирался с моджахединами всерьез бороться в Боснии и Герцеговине, тем более что в самой Европе с исламским фундаментализмом боролся он тоже не слишком усердно, и в конце-концов, мусульмане заселили эту Европу не случайно, а в соответствии с долгосрочной западной политикой. Не является случайностью то, что офицеры американских сил специального назначения в 1992-93 годах на деньги мусульманских организаций из Америки обучали моджахединов в Боснии и Герцеговине, так же, как это они делали в Пакистане и Афганистане, а вероятно, и в Чечне, хотя многие их ученики после этих войн принимали участие в терактах против США /например, дело "слепого шейха" из
Нью-Йорка/. Содействие моджахединов НАТО в Албании и на Косово 1998-99 годах ни случайностью, ни сиюминутным Финансовыми и политическими и интересами кого-то на Западе объяснено быть не может и является проявлением "генеральной линии" всей западной политики, хотя абсолютное большинство военнослужащих НАТО этого, может, и не знают. В конце концов само прибытие моджахединов в Боснию и Герцеговину проходило под полным контролем Запада. Первое время в 1991-92 годах отдельные группы наемников и добровольцев из исламских народов шли через Болгарию, Македонию, Грецию, Албанию, Косово и дальше через Санджак или Хорватию, но этот путь был довольно опасен и слались по нему вероятно "дешевые" боевики, набранные на скорую руку. К тому же, далеко не все из них были моджахедины из фундаменталистских организаций, ибо было отмечено появление в рядах мусульманских сил членов националистических движений албанцев и "боснийско-санжакской" эмиграции, турок из Турции, а так же подобных организаций бывшего СССР. Упоминались тут боевики из Азербайджана, Чечни, Татарии, но чаще всего говорилось о туркменах, чье правительство еще в конце 1991 года и в начале 1992 года участвовало в оплате поставок оружия мусульманским силам "Патриотской лиги" /московское представительство сараевской фирмы Унион-инвест, а возможно и московское представительство тоже сараевской фирмы "Враница"/. Разумеется, почти все приезжавшие мусульманские боевики употребляли в речах понятие "джихад", природное любому мусульманину, но к организованным фундаменталистским исламским движениям они не всегда принадлежали. Лишь с августа 1992 года в мусульманские вооруженные силы вместе с поставками оружия потоком пошли моджахедины уже известных фундаменталистских движений и иного пути, кроме как через Хорватию, они не имели. Что касается хорошо контролируемого авиацией НАТО воздушного пространства Боснии и Герцеговины, то даже если через него попытался бы пролететь нанятый моджахединами самолет, то ему опять-таки надо было пролетать над Хорватией, да и не было откуда ему вылетать, кроме как из Италии, члена НАТО и Албании, в которой к тому времени НАТО и США создали собственные базы и агентурную сеть. Хорватия же с самого начала своей независимости попала под полный надзор западных спецслужб и ее правительство никогда бы не пошло на переговоры о Ираном, а тем более с кем-то из фундаменталистских исламских движений, не имея одобрения западного верха. Как раз, благодаря такому одобрению, к концу 1994 года в мусульманских вооруженных силах находилось до 3-4 тысяч (а возможно и больше) моджахединов, собранных, главным образом, в несколько отрядов, дислоцированных, в основном, в районе Зеницы (7-я бригада "Эль джихад" и отряды (рота-батальон) "Зелена легия" и Герила), Тешня (отряд (рота-батальон) Эль-моджахедин), Коницы (отряд (рота-батальон) "Мудериз"). Однако существовали отряды моджахединов и на других фронтах, в том числе в "защищенных" ООН зонах Сараево и Бихача. В этих частях со временем все большее количество составляли местные мусульмане, проникавшиеся с ходом воины духом ислама и видевшие большую общую боеспособность моджахединов и желавшие воевать подобно им.
Таким образом, мусульманское командование, возможно и вопреки своему желанию, оказалось первым и единственным в этой войне, объединив Фронтовой опыт специальных /ударных/ отрядов и силу идеологии. Сделай оно из моджахединов ядро армии и слей с ними свои специальные силы, то однозначно, добилось бы куда больших успехов в войне. В любой войне сознательное соединение боевого опыта и крепкой идеологии дает отборные войска. Дело здесь не в самих личностях моджахединов, могущих обладать различными психофизическими качествами, военными знаниями и боевыми способностями, а в том идейном влиянии, которое они расширяли. Любому бойцу идейный заряд дает сильное чувство долга и тем самым новые силы, а в конечном итоге и лучшие боевые качества, избавляя его от большой доли страха, лени и уныния. Такие бойцы представляют куда большую опасность, в отличие от профессионалов, не имеющих развитого чувства долга, по-буждавшего бы их использовать свои знания.
Современные армии строились по западным моделям/в том числе социалистической/ и, будучи вытесненные на обочину и государства, и общества, а ныне окончательно добиваемые "миротворчеством", все в большей степени пополняются людьми низких умственных и морально-нравственных данных, при том, что воинская служба все больше теряет свой высокий смысл во все больше бюрократизируемой военной организации. Воинская же служба - это служба долгу и определенной идее, и чем сильнее идея, тем сильнее долг перед ней. Современные армии, даже в своих наиспособных частях, идеями бедны, а нередко бедны и элементарной нравственностью, а не то, что долгом перед государством, народом, а тем более религией. Разнообразные и нужные проверки и школы обеспечивают в данном случае лишь общее ухудшение боевых качеств военнослужащих, ибо часто отсеивают наихрабрых и наиспособных, ради осторожных интриганов. Считать же, что одни занятие боевыми единоборствами, ведущиеся в армии, надо заметить не на особо высоком уровне, могут возместить отсутствие убеждений - глупость, как и всевозможные ограничения кандидатов в офицеры - от характеристик и наличия гражданства, до физических ограничений. При таких условиях многие великие полководцы прошлого вообще были бы либо не приняты на военную службу, либо были бы из нее отчислены в скором времени. Наполеон бы не прошел по росту, Суворов и Тамерлан из-за хромоты, Ян Жижка из-за слепоты, Александр Македонский и Юлий Цезарь из-за эпилепсии, Чингиз-хану помешало бы пребывание в рабстве, а адмирал Нельсон был бы отчислен по инвалидности.
Воинская служба требует прежде всего умения и желания воевать, а так же верности воинскому долгу. Все остальное - приложиться. Если уж военные парады с хождением в ногу (что анахронизм) так уж кому-то в государственных верхах необходимы, то в таком случае лучше создать несколько парадных частей голливудского типа, а остальные войска оставить в покое от всей внешней мишуры.
Движение моджахединов возвращается к изначальным воинским принципам и тем самым получает преимущество над армиями западного типа. Это и есть главная причина успехов моджахединов против подобных армий, не важно каких государств. Эти, пусть и относительные успехи, главным образом постигались в партизанской войне небольших отрядов моджахедов или же в "моджахединских" террористических актах, что опять-таки один из видов боевых действий. В этих условиях наибольшую важность приобретал человеческий фактор, то есть общее качество личного состава, и тут идейность очень важна. Хорошо бороться в таких условиях с моджахединами может лишь идейная армия с идейными не только солдатами, но и генералами и даже политиками, и именно этой идеи не хватало сербской стороне.
На том же Косово, а тем более в Чечне 1994-96 годов, да и в 1999-2000 годах, где государственный верх полностью исключил всякую народную инициативу в войне, сумел нанести поражение тамошним партизанам, в общем значительно уступавшим по качеству силам моджахединов. Но сумев разгромить их крупные формирования, что в общем-то было закономерно, ни югославские, ни российские войска не смогли подавить сопротивление их небольших групп, а именно эти группы и смогли сохранить фундамент для будущего перехвата стратегической инициативы, пусть и с прямой помощью Запада, но с главной опорой в собственной однонациональной среде, как раз и являвшейся таким Фундаментом.
Я не случайно объединил действия российских и югославских вооруженных сил. Действуя против схожих противников, используя схожие методы боевых действий, эти две, в общем-то, похожие армии, делали одни и те же ошибки, а их генералы с какой-то одержимостью заявляли о своих победах над "бандитами", хотя по логике, с бандитами должно бороться МВД, а если против них надо привлекать армию, то это уже не бандиты, а партизаны, к тому, очевидно, достаточно идейные. Впрочем, армии НАТО тут не многим бы лучше действовали, даже имея естественное преимущество в профессиональном составе хотя бы своих сил специального назначения что и показал опыт Афганистана, в котором они не в состоянии контролировать даже центр Кабула . Главный противник в этих войнах, безусловно будет исламский мир, хотя возможны и исключения. Единственным возможным выходом здесь были бы те выводы, к которым можно прийти, изучая югославскую войну в ее как положительном, так и отрицательном опыте, в особенности в лице ВРС, ибо как бы парадоксально это не звучало, здесь велась война в большей мере из будущего, нежели из прошлого. Потому-то столь важно изучение боевого опыта, что дала югославская война, ибо даже отрицательный опыт ценен для тех, кто его изучает.

                                                                                            * * *

ВЕРА

Мария Волкова

                                                                    В дни сомненья, тревог, раздвоенья,

                                                                    В непроглядной тоске бытия

                                                                    Только ты мне даешь утешенье,

                                                                    Православная вера моя!

                                                                           Жизнь – не путь,  жизнь – давно бездорожье

                                                                            Вдалеке от родимой земли.

                                                                           Соблюди меня, Матерь Божья,

                                                                           И печали мои утоли!…

* * *

Нам пишут.  Letters to the Editor.

21.11.2007. Архистратига Михаила и всех небесных сил безплотных.

В вечерних новостях показали митинг, состоявшийся в Лужниках, на котором выступал Путин, агитируя придти на выборы и проголосовать за ЕР, точнее, за него. Впечатление осталось тяжелое. Несколько тысяч молодежи, совершенно зомбированные, с безумными глазами и размалеванными под флаг РВ лицами, размахивая флагами, кричали за Путина. На плакатах было написано: «Чукотка за Путина!», «Приморье за Путина!» и  т.д. Он пугал их страшилками, что если они за него не проголосуют, то вернется дефолт 90-х гг, вылезут на поверхность алигархи и поведут свою политику по развалу государства. Бедная, несчастная, распущенная, развязная, одурманенная молодежь под его призывы то издавала крики одобрения, то недовольства и гнева. Путин держался на трибуне энергично, пружинисто, принимая позу бойцового лидера. Потом показали других агитаторов из этой партии. Грызлов кричал: «Россия – да!», «Путин – да!» и выбрасывал вперед руку. Причем чувствовалось, что этот заученный жест для него непривычен, он только еще его осваивает. Но на Западе так делают и мы освоим! Толпа в экстазе неистовствала. Под его жесты совершенно спокойно можно было бы подставить фонограмму: «Гитлер – хайль!» «Путин – хайль!», и никто бы не заметил подмены. Такое ощущение, что вот-вот начнется 37-й год!

Не знаю, поздравлял ли Путин собравшихся с Днем Архистратига Михаила, в новостях этого не показали. Но я, судя по этой безумной и тупой толпе, более чем уверен, что никто из собравшихся даже не подозревал о таком великом празднике в этот день.

23.11.07.

…Сегодня по НТВ,  сначала по новостям, а  потом показали уже как отдельный фильм показали про Пензенских отшельников, приплели уже к ним и еп. Диомида, который против ИНН и новых паспортов. Кажется, готовится над ними крупная раправа! Подводят к тому, что это то ли секта, то ли душевнобольные.

Сразу после этого показали концерт совершенно бесноватых, без преувеличения «певцов», так называемый «вечер хулиганов», которые к тому же в своих песнях употребляли мат и непристойности, но к ним, почему-то ни милицию не приставили, ни психиатров не вызвали. Вот так демократы понимают, что такое душевная болезнь и забота государства о здоровье своих граждан.

(Москва)

* * *

Из письма подруге, которая живет в Нью-Йорке:

+ Дорогая Х, когда мы с тобой разговаривали, неожиданно прервалась связь. Это ты так быстро повесила трубку или "кто-то другой"?

Как ты съездила на конференцию, как она прошла? кто там был? (Имеется в виду конференция, посвященная памяти Иосифа Муньоса).

Хотела написать тебе, как ты просила, письмо про свое житье-бытье в деревне, но настроение тяжелое: ото всюду приходят печальные новости. Сегодня в 15.00 в Ставрополе состоится суд над Александром Черноволовым, который организовал протест против чеченского произвола в Ставрополе и крае, из-за которого гибли  русские ребята. Идет суд над крестьянами с. Харагун (Читинская обл.), посадили, если не ошибаюсь, 48 человек, которые не выдержали безпредела приехавших туда азеров. Они издевались над русскими, били их, насиловали женщин, даже несовершеннолетних детей. Терпение лопнуло, жители объединились и отомстили пришлым варварам, но милиция азеров отпустила, а русских посадили. По России пошли митинги в защиту Харагунцев и против судебного произвола, но тех, кто их организовывал, тоже подвергли преследованиям. Теперь над харагунцами идет суд, на "Русской Идее" помещено объявление о сборе средств на адвокатов. Пришло еще сообщение из С-Петербурга: сегодня 12.45 ФСБ и РУОП совершили налет на редакцию "Новый Петербургъ". Эта патриотическая оппозиционная газета опубликовала объявление о готовящемся Русском марше. И такие сообщения приходят каждый день: арестовали, посадили, избили, убили, изнасиловали, отрезали головы...и исключительно русских. Я в августе приезжала в Москву, просто ужаснулась, как почернела и покосела Москва буквально за год. Город не узнать, русских почти не видно! Х, неужели ты до сих пор считаешь, что чурки – это несчастные потерпевшие? Или все же понимаешь, что осуществляется геноцид нашего народа, в том числе и при помощи черного и желтого нашествия иноверцев? В России очень тревожно, и с каждым днем тяжелей, все больше напоминает роман Оруэлла "1984", совпадает буквально по деталям. И такой политике власти очень способствует МП. …

Ты получаешь рассыл "Руси Православной" Душенова? Сегодня там опубликовано новое Обращение еп. Диомида по поводу совместной службы МП и католиков в Париже? Почитай. А вчера по НТВ показали док. фильм о событиях в Пензе, приплели сюда и еп. Диомида, который призывал не брать новые паспорта и ИНН, мол, по его вине несчастные люди полезли под землю. Они все больные, и теперь, когда выйдут их надо лечить в психбольнице.

… Вот такая у нас жизнь. …

(в пригороде Москвы)

* * *

Вечером дополнительно получил печальные новости из СПб о налете на редакцию газеты «Новый Петербургъ» и аресте 63-летнего журналиста Николая Степановича Андрющенко. Во время ареста у него случился гипертонический криз, и его отправили в тюремную больницу. Ужасно!

(Москва)

* * *

Дорогой  о  Господе  Георгий Михайлович! Полагаю,вы уже дома и потому пишу кириллицей.Мне из Киева писали,что подготовленные мною  материалы вполне подходят для публикации  на  Вашем  сайте.Если  это  так,буду  Вам  весьма признателен!Мне   кажется,что   своей   актуальности они  не утратили  и сегодня.Теперь о других вещах.Что-то я нынче стал сомневаться,смогу ли подготовить что-либо подобное ещё. Живу в глухом    районе   Карелии     на    границе с "дружественной" Финляндией. Здесь    тихо, как    влесном болоте. Промышленности  никакой,народ вымирает-кто от старости и болезней,кто от водки.О какой-либо нормальной жизни во всех её  проявлениях говорить не приходится. Идёт медленный процесс распада,который     у     нас     принято     именовать    не иначе,как"демократизацией"общества, ни  больше, ни меньше. Слава Богу,что  ещё  нет  стрельбы! Вряд  ли  Вас заинтересует жизнь такой  глубинки. Писал  Вам  о  дневниках  своего  покойного(не дожил  до  47  лет) друга-поэта. Я  сейчас  уже  года два делаю выборку  из  его дневников, которые он вёл более двух  десятков лет  с момента"перестройки". По сути это хроника  частной жизни одинокого  человека,который, поверив  в  молодые годы"народной власти",был  в конце концов ею же медленно отравлен. Я готовлю книжку  к  юбилею  его  родного (и я там родился) города(бывший центр СегежЛАГа,ГУЛАГ),который отмечается через  год.Просто не угасло   желание,простите,плюнуть   в   лицо  всем,кто  довёл человека  до  могилы,всем,кто  сейчас  жив  и  очень неплохо поживает.Это  в  двух  словах.Думалось,что  вдруг и Вам будет что-то интересно из этой хроники(с 80-х по конец  90-х), слепок времени   получается, на мой взгляд, интересный.  Эдакая "ведомость"повседневной  жизни талантливого    русского    человека   на   фоне отголосков политический  событий  в  отдельно  взятом  городке. Я сейчас приближаюсь   к  концу  работы, осталось  всего  3 конторских гроссбуха  ежедневных  записей  вплоть  до последних дней. Бог даст,закончу   через  месяц... Благоволите также сообщить,что именно Вам интересно, а там  уже  поглядим, хватит ли моих скромных сил и способностей на  это.Примите  самые  сердечные  поздравления  с Праздником иконы  Божией  Матери  Иверския! С любовью во Христе -

(Петрозаводск)

 * * *

Дорогой Юрий Михайлович!

Дела обстоят у нас в городе и стране настолько отвратительны что думаю вам предстоит взяться за возобновление самиздата тех материалов которые мы вышлем. Мы собрались на квартире у Н.У. и обсудили наше положение в связи с тем,  что лягавые забрали некоторые из наших рукописей и память из компьютеров. На ваше общество митрополита Антония у нас в Петербурге надежда. Сообщайте в Верности о наших церковных и общественных печальных делах....   К.П.

( С Петербург)

* * *

Dear Mr. Soldatow,

May our Lord Bless you and your work

I just wanted to thank you for the article named, Day of Sorrow and Irreconcilability for the Russian People. Your words speak the truth and hopefully the seeds of this truth will fall upon fertile ground. I have visited Russia for a month and saw first hand the truth you speak.

Thank you and the Society for your work in our Lord's Holy Vineyard.

in Christ,

Fr. Elias Warnke

* * *

+ Дорогой Георгий Михайлович, как Вам отдыхается?

Надеюсь, что Вы с Анной (почему-то хочется назвать ее Анной Евгеньевной) набрались сил, доровья и... вдохновения на новые труды?

Прочитала № 95, хожу под впечателнием тех событий,  которые он воскрешает. Узнала для себя много нового, например, про Ижевское рабочее восстание. Очень интересно. По поводу Ярославского восстания писала кн. Урусова, очевидец этих событий, предполагала, что полковник Перхуров - провокатор, из-за которого большевики  казнили много патриотической молодежи. Возможно, она ошибалась. Я когда читаю про революцию и Гражданскую войну, становится невыносимо тяжело и  больно на душе - сколько же русской крови пролито! и получилось, что напрасно - победила сатанинская сила. Как сказал Государь, жертва Моя была напрасна. Наверное, это так, потому что до сих пор злодейство это не отмщено и Россией правит  темная сила.

Но хотелось бы высказать небольшое замечание. Почему нет никаких материалов, где рассказывалось бы о событиях,  увиденных глазами монархистов? Складывается такое впечатление, что в борьбе за православную Россию, за Царский Престол не было ни одного монархиста. Все статьи и воспоминания написаны людьми, воевавшими за "свободную Россию" (от кого?), даже настроенными против  Царской власти, жаждущими установить демократию, республику.

Вот и установили, совместно с комиссагами, положив в ее основания миллионы русских жизней, что, впрочем, продолжается до сих пор...

Память свт. Димитрия Ростовского и прп. Иова Почаевского.  М.Ф.

(Кострома)

* * *

Дроги Баћушка Георгии, благословите мене грешног!

В Мосве принтани Дневник Светого Иоанна Крондтштантского у 5 Томов.

Но у њих Том 1 кончилас. Можно Ви знаете какав књижни магазин руски

В Америке, как би ја себи получил Том 1.

Ја Вас поздрављају. Миро Роглић Хамилтон

* * *

Дорогой Георгий Михайлович,

Получил сегодня от Владыки Тихона, точнее, от его администрации ... письмо...

От ХХ  получил доброе письмецо. Он между прочим упоминает что-то о Поместной церкви. Какие-то канонические проблемы, чем он не совсем доволен. А чем он не доволен я вообще не понемаю. Это вообще не наше, мирянское дело, в канонах копаться и разбираться. Как Вы считаете?

Вот зашел в сайт Катакомбной церкви, посмотрел там вл.Гермогена статью. Кажется все серьезно, совсем правлно пишет вл.Гермоген. Я с ним согласен.

Еще раз просмотрел Ваши предложения. Очень умно, толково, и чрезвычайно необходимо. Мне представляется, на  собрании нам нужно ВСЕ Ваши вопросы поднять и обсудить. Соборно!!!

Продолжаю просматривать Верность. Часто нахожу просто замечательные материалы. Начал, со своей стороны, раскрутку электронного журнала Верность. Дело кропотливое, трудоемкое...

Верность же - источник очень важный. Могу славословить Вас и Верность днями и месяцами. Но наверное, Вас интересует что-нибудь конструктивно-критическое?

Уже писал, что Оглавление нужно через линки связать с текстами. Если читатель хочет попасть на нужный текст, незачем ему просматривать все, что его не интересует.

Также необходима унфикация текстов. Когда вдруг в текст-курсив влезает обычный текст, это мешает чтению. Нужно что-то сделать с надстрочными знаками. Всеми этими кавычками, скобками, тире, дефисками и т.д. Они не должны менять вид текста.

Есть еще одно замечание, хотя самому мне оно не нравится. Оно вот какого содержания. Некоторые материалы очень длинны. Их нужно редактровать, а попросту сокращать. Понимаю очень хорошо, что это против концепции Верности: давать полные тексты. Но такова уж моя натура журналистская. Я бы сокращал длинноты.

Вообще же от макета, то есть от формы подачи материалов зависит и уровень восприятия материалов.

Еще одно, тоже связанное с формой. Сегодня Верность, я бы так выразился, по форме одномерная: материалы единой полосой идут. А могли бы Вы сделать Ваш электронный журнал многоуровневым? То есть: главная страница, от нее пошли рубрики: история (России, мира), церковная жизнь (история, современность), каноническое, экклесиологическое, догматическое - в одну рубрику; новости из РФ, из других стран - отдельно.

Да, Георгий Михайлович, все хотел спросить Вас о двух людях. Первый - Анатолий Рытиков. Знавали ли Вы его? Если да, то каково Ваше мнение было о нем?

Дело в том, что в прошлом году его убили... Поведение членов Общества Отрада ДО и ПОСЛЕ его гибели в отношение его было, мягко говоря, странным.

Жду от Вас информации о Владимире Целищеве. Как я Вам писал, только с Вашего позволения сделаю их доступными публике. Без оного же - никак!

Желаю Вам всего наилучшего.

С Богом!

Ваш Е.Д.

* * *

Dear George,                                                                                          4/10/07

... As a matter of interest, I would like to ask you a question  - why are you concentrating your articles on past Russian Generals, the Russian Army and Russian soldiers? Don’t get me wrong… to me, to you and no doubt to every true Russian, the noble and glorious history of these topics are of profound importance and are essential reading. But to a non-Russian, how can they be important or of any interest? The need to disseminate and inform lies within the borders of Russia, where the people virtually know nothing of their past glories, as well as the truth about the “great and bloodless”!! They are kept in the dark, both in spiritual/Church matters and matters of State. The thirst for this knowledge by the people is quite extraordinary. In my past 2 visits to Russia, I found that virtually every person I came into contact with, had an abysmal void in knowledge about Russia’a past - as well as showing a fervent desire to learn. I thought that this is where the articles should be aimed at – in Russian of course.

Please don’t misunderstand me, as I am certainly not trying to be critical – just giving you my “5 cents worth”. Its just that I love my Fatherland passionately, and try to help my people in any way I can – particularly after reading articles and books by true contemporary Russian patriots eg. Michael Nazarov, Boris Mironov and others, as well as in incisive journals like Russian House – “Russki Dom”.

Unfortunately, a lot of people have been conned by Putin into believing that he is a nationalist and true Christian!.. despite the fact that HE HIMSELF, in his own biography titled “Ot pervago leetsa”, declares that he can hardly wait for the World Order to arrive in Russia, as well as stating that ALL religions are “chelove`cheskaya vidoomka”!!! Yet these misguided and deluded believers proclaim he is a true Orthodox Christian, pointing out that he had been photographed a number of times crossing himself and placing lighted candles in church (sic)!!!

The two comrades – Putin and Drozdov – make a deadly pair of boots. One is destroying Russia as a national entity, while the other is conducting spiritual genocide!

God help Russia!  L.S.

 * * *

 НАМ СООБЩИЛИ WE WERE INFORMED:

Резолюция

Северо-Американского совещания духовенства и мiрян РПЦЗ

(под временным омофором Архиерейского Синода РИПЦ)

 

Архиерейским Синодом Русской Истинно-Православной Церкви с мая 2007 г. предпринималось несколько попыток начать диалог с Еп. Агафангелом (Пашковским). В надежде на конструктивный диалог с Еп. Агафангелом и возглавляемой им группой духовенства, были отложены архиерейские хиротонии РИПЦ для Русской Зарубежной Церкви в Северной Америке, несмотря на неоднократные прошения со стороны клира и паствы РПЦЗ, перешедших под омофор Синода РИПЦ до 17 мая 2007 года.

К сожалению, мы вынуждены констатировать, что вместо равночестного и справедливого диалога, в ответ мы слышим публичные оскорбления Русской Истинно-Православной Церкви, ее архиереев, духовенства и паствы, в которых называют РИПЦ «самочинным сборищем», «расколом» и тому подобными оскорбительными наименованиями. Невзирая на это, ради сохранения мира и единства в Русской Церкви, Еп. Агафангелу предложено было отложить всё личностное во взаимоотношениях между его церковной группой и РИПЦ и встретиться с Председателем Архиерейского Синода РИПЦ Архиепископом Тихоном, начав, наконец, ожидаемый многими чадами Истинной Русской Церкви в Отечестве и Заграницей диалог о примирении и объединении. При посредничестве Преосвященного Епископа Фотия, Предстоятеля Болгарской Православной Старостильной Церкви, согласившегося быть посредником в таком диалоге, со стороны Еп. Агафангела было получено предварительное согласие на такую встречу. Первая встреча Архиеп. Тихона и Еп. Агафангела должна была состояться, предположительно, во второй половине ноября нынешнего года. Однако уже 29 сентября 2007 г. в письме к Преосвященному Епископу Фотию Еп. Агафангел в одностороннем порядке отказался от диалога.

В то же время в ряде письменных заявлений, появившихся в интернете от имени сторонников Еп. Агафангела и управляемого им «ВВЦУ», прозвучало  обвинение РИПЦ в прозелитизме «в пределах канонической территории РПЦЗ».

Это обвинение ошибочно, поскольку единственной причиной предлагаемых встреч с представителями группы Еп. Агафангела в Северной Америке было желание обсудить все возникшие противоречия и разногласия, найти возможные точки соприкосновения для начала диалога с целью преодоления существующего разделения, а также согласовать вопросы дальнейшего церковного строительства в США и восстановления Епархий Русской Зарубежной Церкви.

Все приходы и духовенство исторической РПЦЗ, которые на территории США, Канады, Австралии и Западной Европы вошли под омофор Русской Истинно-Православной Церкви, были приняты задолго до 17 мая, поэтому обвинения в “прозелитизме” РИПЦ по отношению к РПЦЗ надуманны и несправедливы. Наши приходы находятся под омофором РИПЦ временно – до восстановления канонического епископата Русской Зарубежной Церкви и законного церковного управления За рубежом России. Архиерейский Синод РИПЦ всегда говорил об этом открыто и прямо, не скрывая своих намерений помочь Зарубежной Церкви восстановить епископат и Церковное управление, утраченные нами в результате унии с МП большинства архиереев РПЦЗ.

К сожалению, это искреннее желание наших собратьев в России не было принято руководством «ВВЦУ» и самим Еп. Агафангелом, который, к слову сказать, был рукоположен не для РПЦЗ, а для РИПЦ, и Епархия которого находится не в Зарубежье, а на территории исторической России (на Украине).

В связи с отказом Еп. Агафангела от равночестного диалога с РИПЦ и позицией возглавляемого им «ВВЦУ», которая выражается, помимо отказа от диалога, в ориентации этой группы на один из греческих старостильных Синодов с целью совершения для этой группы епископских хиротоний при посредстве греческих архиереев, Совещание Северо-Американского духовенства и мiрян РПЦЗ, состоявшееся 16 ноября 2007 г. в г. Трентон (Нью Джерси, США) при Свято-Успенском храме РПЦЗ, соборно постановило:

1. Вмешательство иной Поместной Церкви во внутреннюю жизнь Русской Православной Церкви, согласно свв. канонам, недопустимо, поэтому любые архиерейские хиротонии, совершенные греческим, румынским или иными Синодами при игнорировании канонических архиереев Поместной Русской Церкви является грубым нарушением церковных канонов. Такие хиротонии будут неканоничными и еще более усугубят трагическое разделение в Русской Церкви. Разрешение кризиса в Русской Церкви, который возник в результате унии части РПЦЗ с МП – это внутреннее дело Поместной Русской Церкви. В Русской Церкви есть свои канонические архиереи, которые могут и должны помочь Зарубежной Церкви восстановить свой канонический епископат, подобно тому, как Зарубежная Церковь в 1982 году помогла восстановить епископат для Катакомбной Церкви в России.

2. Существование духовенства и паствы РПЦЗ, отвергших унию с МП, без своего архиерея в Зарубежье не может продолжаться слишком долго, так как церковная жизнь без прямого епископского управления приводит к ослаблению церковной дисциплины и дальнейшему усугублению внутреннего кризиса. А это, в свою очередь, неизбежно приведет к парализации и развалу церковной жизни и на приходах. Мы видим, что имеется насущная необходимость в скорейшем восстановлении законного канонического епископата Русской Зарубежной Церкви. Для этого есть и все необходимые условия, в первую очередь – существование собственных епископов Русской Церкви – РИПЦ. Архиереи и духовенство Русской Истинной Православной Церкви исповедуют себя частью поместной Русской Церкви и Церковью-сестрой по отношению к РПЦЗ, и готовы помочь нашей Зарубежной Церкви восстановить свой епископат и собственное Церковное Управление.

3. Группа Еп. Агафангела, духовенство которой отложилось от апостасийного синода митр. Лавра после 17 мая нынешнего года – не является единственным наследником исторической РПЦЗ. «ВВЦУ», провозгласившее себя таковым наследником, было создано неканоническим путем, что уже само по себе не может лечь в основание возрождающейся исторической РПЦЗ. В то же время мы не ставим это в упрек большинству духовенства и паствы, оказавшихся в неканоническом «ВВЦУ», поскольку понимаем, что в обстоятельствах, сложившихся после 17 мая, не у всех была возможность разобраться в происходивших тогда событиях. Мы считаем их своими собратьями и членами единой Зарубежной Церкви, и не видим препятствий для взаимного евхаристического общения при доброй воле с обеих сторон и желании исправить сложившуюся ситуацию законным каноническим способом.

4. Поскольку диалог с «ВВЦУ» Еп. Агафангела зашел в тупик даже не начавшись: Еп. Агафангел отказался от равночестного и конструктивного диалога с РИПЦ и взял ориентацию на греческий Синод Противостоящих, мы не можем более судьбу и возрождение Русской Зарубежной Церкви ставить в зависимость от личных интересов руководства «ВВЦУ». Поэтому, испросив благословения и помощи Божией в этом важном и ответственном деле, сознавая свою ответственность за судьбу Русской Церкви и за собственное спасение, после соборного обсуждения мы приступаем к воссозданию первой Епархии РПЦЗ на Северо-Американском континенте – Северо-Американской. Для первой архиерейской хиротонии возрождающейся истинной Русской Православной Церкви Заграницей, после всестороннего обсуждения утверждаем кандидатуру протоиерея Стефана Сабельника, настоятеля Свято-Успенского храма в г. Трентон (Нью Джерси, США). Кандидатура прот. Стефана впервые была предложена для архиерейской хиротонии в 1985 г. Первоиерархом РПЦЗ Свт. Филаретом (Вознесенским), а также Архиепископом Сан-Фрацисским Антонием (Медведевым) и утверждена Архиерейским Синодом РПЦЗ.

Совещание Северо-Американского духовенства и мiрян РПЦЗ просит Архиерейский Синод Русской Истинно-Православной Церкви не откладывать более совершение первой архиерейской хиротонии для возрождающейся Русской Зарубежной Церкви, и в ближайшее время рукоположить для Северно-Американской Епархии РПЦЗ о. Стефана Сабельник с целью восстановления полноценной церковно-канонической жизни приходов РПЦЗ в Северной Америке.

Мы приветствуем готовность РИПЦ к диалогу с группой Епископа Агафангела и не теряем надежды на начало такого диалога. Если в задачи Епископа Агафангела входит истинное возрождение РПЦЗ, только диалог между ним и РИПЦ поможет определить взаимные шаги навстречу друг другу в направлении объединения “осколков” РПЦЗ.

Мы считаем, что диалог необходим и возможен. Он необходим, прежде всего, потому, что для преодоления очередного раскола в Русской Церкви нужно открыто и прямо обсудить все существующие канонические нарушения, препятствующие нашему объединению. Этот диалог нужен для того, чтобы выяснить все точки соприкосновения, всё, что нас объединяет и разъединяет, и с Божией помощью попытаться исправить существующие канонические нарушения. Мы считаем, что диалог по-прежнему возможен.

Мы просим наших собратьев, – священство и паству, – оказавшихся в различных “осколках” РПЦЗ, отнестись с пониманием и сочувствием к начинаемому нами делу возрождения Русской Зарубежной Церкви. Мы открыты для диалога со всеми, кому дорога истинная, настоящая, историческая, заветная Русская Зарубежная Церковь, каковой Она была при наших Первосвятителях Митрополитах Антонии, Анастасии, Филарете и Виталии. Мы готовы к диалогу со всеми, кто желает такого открытого и честного диалога, и кто искренне желает единства возрожденной РПЦЗ.  

* * *

Президенту  Российской  Федерации   В.В. Путину

Господин Президент!

Не взирая на объявленные Конституцией Российской Федерации права и свободы, гарантом которых Вы являетесь, в нашей стране, где русских 82 процента, устанавливается режим антирусского тоталитаризма, нарастает геноцид русского народа. Если за первые два месяца этого года согласно официальным  данным Роскомстата в России умерли 561 тысяча 200 человек, значит один только нынешний год унесет более трех миллионов граждан нашей страны. Всего за последние 20 лет так называемых реформ, Россия потеряла около 30 миллионов человек, что соизмеримо с потерями в Великой Отечественной войне. Против русского народа действительно развязана широкомасштабная война, оружие которой – ужасающая нищета, многомиллионные аборты (более шести миллионов в год), повальное спаивание населения (четыре миллиона алкоголиков), безудержная травля молодежи наркотиками (порядка шести миллионов наркоманов), дебилизация и развращение народа через средства массовой информации, лишение граждан России бесплатного образования, здравоохранения, жилья…

Всех тех, кто имеет мужество говорить об этом, обличать – словом! – преступников во власти: коррупционеров, грабителей общенародных богатств, предателей национальных, государственных интересов России, кто возвышает голос в защиту русского народа, бросают за решетку по 282-й статье, которая стала преемницей печально знаменитых 58-й, 70-й и 72-й политических статей. Тюрьмы вновь наполняются политзаключенными.

Господин Президент, при Вашем предшественнике Ельцине нас, русских, за наши национальные убеждения травили, шельмовали, увольняли с «волчьим  билетом». При Вашем президентстве, г-н Путин, нас, русских, за то, что мы хотим по-русски жить на своей родной земле, быть хозяевами своей земли, гноят в тюрьмах, уничтожают. Расстрелян русский офицер, полковник ГРУ, блестящий мыслитель, главный редактор газеты «Казачьи ведомости» Владимир Наумов, тяжело ранен главный редактор газеты «Я – русский» Александр Иванов-Сухаревский, брошены за решетку писатель Юрий Екишев (г. Сыктывкар), публицист Игорь Терехов (г. Благовещенск), редактор газеты «Родная Сибирь» Игорь Колодезенко (г. Новосибирск), издатель журнала «Русский хозяин» Александр Червяков (г. Москва), на три года условно осуждена главный редактор газеты «Русский вестник Кубани» Надежда Донская, искалечен ОМОНОм русский правозащитник, доктор юридических наук Олег Каратаев, под судом и следствием директор издательства «Витязь» Виктор Корчагин, главный редактор газеты «Русь Православная» Константин Душенов, директор петербургского клуба «Русская мысль» Татьяна Андреева, руководитель издательства «Царское дело» Сергей Астахов (г. Санкт-Петербург), главный редактор газеты «Московские ворота» (г. Обнинск, Калужская область) Игорь Кулебякин, редактор новороссийской газеты «За Русь!» Сергей Путинцев, главный редактор хабаровской газеты «Край» Борис Толщин, взорвана редакция газеты «Русский Вестник», сожжена редакция газеты «Патриот», запрещены газеты «Дуэль», «За русское дело», «Православный Санкт-Петербург», «Русская Сибирь», под шквалом предупреждений о закрытии издательство «Алгоритм» (г. Москва), газеты «Завтра» (г. Москва), «Отчизна» (г. Новосибирск), «Новый Петербург», «Волжская заря» (г. Самара), разгромлены издательства «Пересвет» (г. Краснодар), «Белые альвы» (г. Москва), под запретом прокуратуры книги писателей Юрия Петухова, Андрея Савельева, Бориса Миронова, Олега Платонова… И это далеко не полный список преследуемых по 282-й статье русских писателей, журналистов, издателей – людей совести и долга, которые не могут молчать, ибо преступно сегодня молчание, когда попирается само право на жизнь русского народа.

282-я статья стала гильотиной для русских патриотов, топором палача в руках ненавистников русского народа. Мафия протащила эту статью в Уголовный Кодекс, чтобы пресечь огласку своих преступлений. Абсолютно незаконная статья, потому что, по сути своей, противоречит Конституции Российской Федерации, Всеобщей декларации прав человека, Европейской конвенции о защите прав человека и основах свобод, Международному пакту о гражданских и политических правах, подписанных нашей страной.

Мы требуем отменить 282-ю статью Уголовного Кодекса Российской Федерации, как способствующую геноциду русского народа!

Мы требуем немедленного освобождения писателей и журналистов, ставших в России политзаключенными!

Академик Игорь Шафаревич, писатель Борис Миронов, писатель Валерий Хатюшин, писатель Лилия Беляева, поэтесса Нина Карташева, писатель Марк Любомудров, писатель Борис Яроцкий, главный редактор газеты «Русский Вестник» Алексей Сенин, главный редактор газеты «Патриот» Михаил Земсков, писатель Вера Галактионова, поэт Леонид Корнилов, писатель Владимир Осипов, главный редактор газеты «Наша трибуна» Владимир Грязнов и другие

===============================================================================================

ВЕРНОСТЬ (FIDELITY)  Церковно-общественное издание    

   “Общества Ревнителей Памяти Блаженнейшего Митрополита Антония (Храповицкого)”.

      Председатель “Общества” и главный редактор: проф. Г.М. Солдатов

      President of The Blessed Metropolitan Anthony (Khrapovitsky) Memorial Society and  Editor in-Chief: Prof. G.M. Soldatow

     Сноситься с редакцией можно по е-почте:  GeorgeSoldatow@Yahoo.com  или 

      The Metropolitan Anthony Society,  3217-32nd Ave. NE, St. Anthony Village,  MN 55418, USA

      Secretary/Treasurer: Mr. Valentin  Wladimirovich Scheglovski, P.O. BOX 27658, Golden Valley, MN 55427-0658, USA

      Список членов Правления Общества и Представителей находится на главной странице под: Contact

      To see the Board of Directors and Representatives of the Society , go to www.metanthonymemorial.org and click on  Contact

      Please send your membership application to: Просьба посылать заявления о вступлении в Общество:  

      Treasurer/ Казначей: Mr. Valentin  Wladimirovich Scheglovski, P.O. BOX 27658, Golden Valley, MN 55427-0658, USA

      При перепечатке ссылка на “Верность” ОБЯЗАТЕЛЬНА © FIDELITY    

     Пожалуйста, присылайте ваши материалы. Не принятые к печати материалы не возвращаются. 

 Нам необходимо найти людей желающих делать для Верности переводы  с русского  на  английский,  испанский, французский,  немецкий   и  португальский  языки.  

Мнения авторов не обязательно выражают мнение редакции.   Редакция оставляет за собой право  редактировать, сокращать публикуемые материалы.   Мы нуждаемся в вашей духовной и финансовой  поддержке.     

Any view, claim, or opinion contained in an article are those of its author and do not necessarily represent those of the Blessed Metr. Anthony Memorial Society or the editorial board of its publication, “Fidelity.”

==============================================================================================

ОБЩЕСТВО БЛАЖЕННЕЙШЕГО МИТРОПОЛИТА АНТОНИЯ

По-прежнему ведет свою деятельность и продолжает издавать электронный вестник «Верность» исключительно за счет членских взносов и пожертвований единомышленников по борьбе против присоединения РПЦЗ к псевдоцеркви--Московской Патриархии. Мы обращаемся кo всем сочувствующим с предложением записаться в члены «Общества» или сделать пожертвование, а уже ставшим членам «Общества» напоминаем o возобновлении своих членских взносов за  2006 год. 

Секретарь-казначей «Общества»   В.В. Щегловский

The Blessed Metropolitan Anthony Society published in the past, and will continue to publish the reasons why we can not accept at the present time a "unia" with the MP. Other publications are doing the same, for example the Russian language newspaper "Nasha Strana" www.nashastrana.info (N.L. Kasanzew, Ed.)  and on the Internet "Sapadno-Evropeyskyy Viestnik" www.karlovtchanin.com  ( Rev.Protodeacon Dr. Herman-Ivanoff Trinadtzaty, Ed.). Trenton Deanery publicatin:Rev. Fr. Stefan Sabelnik Ed. http://rocor-trenton.info/. There is a considerably large group of supporters against a union with the MP; and our Society  has representatives in many countries around the world including the RF and the Ukraine. We are grateful for the correspondence and donations from many people that arrive daily.  With this support, we can continue to demand that the Church leadership follow  the Holy Canons and Teachings of the Orthodox Church. 

 =============================================================================================

                                                      

БЛАНК О ВСТУПЛЕНИИ - MEMBERSHIP APPLICATION

ОБЩЕСТВО РЕВНИТЕЛЕЙ ПАМЯТИ БЛАЖЕННЕЙШЕГО

МИТРОПОЛИТА АНТОНИЯ (ХРАПОВИЦКОГО)

THE BLESSED METROPOLITAN ANTHONY MEMORIAL SOCIETY

     Желаю вступить в члены общества. Мой годовой членский взнос в размере $ 25

с семьи прилагаю. Учащиеся платят $ 10. Сумма членского взноса относится только к жителям США, Канады и Австралии, остальные платят сколько могут.

  (Более крупные суммы на почтовые, типографские и другие расходы принимаются с благодарностью.)

     I wish to join the Society and am enclosing the annual membership dues in the amount of $25 per family. Students  

       pay $ 10. The amount of annual dues is only for those in US, Canada and Australia. Others pay as much as they can afford.

(Larger amounts for postage, typographical and other expenses will be greatly appreciated)

 

ИМЯ  - ОТЧЕСТВО - ФАМИЛИЯ _______________________________________________________________

NAME—PATRONYMIC (if any)—LAST NAME  _______________________________________________________

   АДРЕС И ТЕЛЕФОН:___________________________________________________________________________

   ADDRESS & TELEPHONE  ____________________________________________________________________________

Если Вы прихожан/ин/ка РПЦЗ или просто посещаете там церковь, то согласны ли Вы быть Представителем Общества в Вашем приходе? В таком случае, пожалуйста укажите ниже название и место прихода.

 

If you are a parishioner of ROCA/ROCOR or just attend church there, would you agree to become a Representative of the Society in your parish? In that case, please give the name and the location of the parish:

 

   ПОЖАЛУЙСТА ВЫПИШИТЕ ЧЕК НА:                                  Mr. Valentin W. Scheglowski

   С ПОМЕТКОЙ:                                                                                           FOR TBMAMS

  И ПОШЛИТЕ ПО СЛЕДУЮЩЕМУ АДРЕСУ:                                        P.O. BOX 27658

  CHK WITH NOTATION:                                            Golden Valley, MN 55427-0658, USA

    SEND  COMPLETED APPLICATION  TO:

_________________________________________________________________________                __________

 

Если Вы знаете кого-то, кто бы пожелал вступить в наши члены, пожалуйста сообщите ему/ей наш адрес и условия вступления.

If you know someone who would be interested in joining our Society, please let him/her know our address and conditions of  membership. You must be Eastern Orthodox to join.

=================================================================================================